Život koji je stao u vreme između dva svetska rata, odvijao se između Zenice, odakle je zakoračio slobodu, i Jasenovca, gde je za njegovu tragičnu smrt bio sasvim dovoljan jedan uslov, mada je on kao Srbin i nekadašnji pripadnik Mlade Bosne u tim okolnostima ispunjavao dva uslova. Kada je pre četiri godine otpočelo obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, stvorila se još jedna prilika da u srpskom društvu ožive stare, ali i da se rasplamsaju aktuelne, u devedesetim godinama prošloga veka nastale podele. Sve je lako i odmah podsetilo na nikad zarasle rane u tragičnoj istorijskoj i jugoslovenskoj sudbini srpskog društva. Tako se vekovni jubilej Velikog rata na razvalinama poslednje

Izložba Dragoljuba Ackovića biće najesen predstavljena u Strazburu i Parizu. Za hrabrost dobijali Albansku spomenicu i Orden Karađorđeve zvezde. Izložba „Stradanje Roma u Prvom svetskom ratu“ autora dr Dragoljuba Ackovića svedočanstvo je o sudbini Roma, koji su delili usud srpskog naroda u toku Velikog rata. Više od 150 originalnih dopisnica i fotografija predstavljeno je u postavci, koja je prvi put prikazana krajem decembra prošle godine u Galeriji Narodne banke Srbije. – Kao član Specijalističkog komiteta za Rome (CAHROM) pri Evropskom savetu dobio sam poziv da izložba gostuje u Strazburu od 12. do 19. oktobra za vreme trajanja zasedanja ovog komiteta – kaže Acković. – Takođe, na inicijativu generalnog sekretara Ministarstva