arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Гаврило Принцип и Маринус ван дер Лубе повезани су низом предавања

Мали дечаци, велики ратови

18. октобар 2015.

По речима Лика де Воса, професора на Универзитету у Левену, постоjао jе план да се атентат на Фрању Фердинанда изврши jош 1913. у Бланкенберхеу. Један други пример jе Маринус ван дер Лубе, коjи jе своj отпор према надолазећем нацизму платио главом. Године 1931. кренуо jе пешице кроз Југославиjу у претпоставци да ће тако стићи све до Кине. Какав лик! Ниjе тада имао поjма да ће завршити на степеницама Раjхстага као његов наводни палитељ. Можда jе и он био jедан од броjних месечара коjи нису исправно сагледавали размере. Не могу да се не сетим и револуционарних шездесетих када су се провоси нагутали силног сузавца зарад бољег друштва. Природно jе очекивати, дакле,

Радован Рајко Бараћ (01.06.1951-18.10.1991)

Memoмеморијална фудбалска утакмица „Радован Рајко Бараћ“

17. октобар 2015.

Субота 17. октобра 2015. године у 14.00 часова, Спортски центар „Бора Цветковић-Лане“, Нови Београд. Мемориjална фудбалска утакмица „Радован Раjко Бараћ“, коjа се организуjе као спортски помен фудбалеру Радовану Бараћу и осталим српским жртвама ратног злочина (преко 150 особа), коjи су убиjени од стране хрватских оружаних формациjа  у Госпићу у jесен 1991. године, одиграће се у суботу 17. октобра 2015. године са почетком у 14.00 часова. Утакмица се игра у Спортском центру „Бора Цветковић-Лане“, Марка Челебоновића 14 – Сурчински пут 15б, коjи се налази на Бежаниjскоj коси, Нови Београд. „СПОРТОМ ПРОТИВ ЗЛОЧИНА“ ПРОГРАМ: 13.30 – 14.00 – Долазак фудбалера,судиjе и гледаоца, 14.00 – 14.15 – Припрема за утакмицу, 14.15 – 14.20

Владимир Путин

ПУТИН НУДИ СРБИЈИ САВЕЗ: Русија ће помоћи најмодернијим оружјем и економски!

17. октобар 2015.

Руски председник Владимир Путин издао jе наjближим сарадницима налог да спреме „понуду за Србиjу“ коjа би подразумевала економску сарадњу, али и воjну помоћ земљи коjу у Москви види као „последњег искреног савезника на Балкану“. Путинова понуда омогућиће Србиjи да у кратком року постане jош озбиљниjа држава. „Русиjи jе jако стало да Србиjа буде што jача и стабилниjа држава. Председник Путин сматра да jе сада тренутак да се пред Србиjу, коjа jе суочена са страшним уценама и притисцима Запада, изађе са понудом коjу неће моћи да одбиjе“, преноси одлично обавештени дипломатски извор Информера, човек коjи jе имао лични контакт са председником Руске Федерациjе. Како се сазнаjе, „руска понуда“ неће Србиjу условљавати

Књига - Траговима до истине

ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О СТРАДАЊУ СРБА НА KЛАДАЊСKОМ ПОДРУЧЈУ

17. октобар 2015.

  У Зорнику jе промовисана књига “Траговима до истине”, аутора Милоша Марковића и Ратка Челића, коjа говори о животу и страдању Срба на подручjу општине Kладањ у Федерациjи БиХ (ФБиХ). Kњига jе изашла у издању Српског просвjетног и културног друштва (СПKД) “Просвjета” из Зворника. Марковић jе синоћ на промоциjи рекао да jе књига припремана 18 година, у жељи да се вjеродостоjно прикаже “погибиjа 20 српских села са кладањског подручjа од 1992. до 1995. године”. “Kладањска села остаће симбол невиног страдања Срба на овом подручjу”, рекао jе Марковић и додао да у забиљешкама аутора и скупљеним документима има и исказа људи са тог подручjа коjи протjерани са своjим породицама. Говорећи о

Поворка с посмртним остацима Фрање Фердинанда и Софије, Трст, 2. јул 1914.

Предворје Балкана

17. октобар 2015.

Словенци често заборављаjу да за своjу независност добрим делом треба да захвале Србима, jугословенству, пa и Гаврилу Принципу Бечка глумица Тила Дириjе настанила се у Загребу и тамо je током Другог светског рата спасавала српску децу из усташких логора налазећи им усвоjитеље, односно замену за њихове поубиjане родитеље. Путуjући, дакле, Европом, човек открива разне унакрсне везе и схвата да je свет заправо jедно велико клупко неразмрсивих прича. Ako тo важи за свет, онда свакако у jош већоj мери важи за Балкан. Узмимо шизофрену пограничну луку Трст, духом средњоевропски али географски гледано италиjански. Притом, вероватно ни Тршћани попут Бечлиjа не воле да чуjу да су предворjе Балкана. С породицом сам недалеко

Сарајево - Вежбе чланова на слету и прослави Просвете 1927.

СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР

17. октобар 2015.

Конституираjућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана jе у Мостару 28. марта 1920. На скупштини jе било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су приjављени делегати из Зеленике, Биjеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступаjу на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић,  национални  и  соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара;  1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог;

Зоран Којић

Зоран Којић: 25 година лоших слугу лоших господара

16. октобар 2015.

Данас у 2015. години револт из мене проговара више него икада. Након сазнања како jе из Вере, малог села надомак Вуковара коjе броjи 400тињак становника – пут Европе пошло више од 20 младих људи, не могу а да не поставим питање ко jе за то крив, ко ће напокон сносити одговорност за све погрешне (а њима исплативе) потезе? Младо, радно способно, репродуктивно становништво коjе свакодневно испраћамо коначни jе пораз свих погрешних политика вођених од нас, са нама, према нама. Да ли смо свесни како се броj Срба у Хрватскоj смањуjе брзином сличноj оноj из ’91е? Апсурд jе да нам иста лица ономад у руке гураше оружjе а данас путне карте,

Освештан споменик припадницима Специјалне бригаде полиције у Бијељини

Откривен споменик погинулим припадницима Специјалне полиције

16. октобар 2015.

Испред Центра jавне безбjедности (ЦЈБ) Биjељина данас jе освештан споменик погинулим припадницима Четвртог одреда специjалне полициjске бригаде, коjи jе открио министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач са командантима и некадашњим борцима тог одреда. Лукач jе истакао да му jе част да откриjе споменик погинулим борцима из специjалне бригаде, те оциjенио да jе он одавно требало да буде постављен на том мjесту да би свjедочио да су ти људи били jунаци коjи су стварали Српску. “Биjељина и Република Српска могу бити поносне и ко год прође испред овог споменика треба да се наклони и ода почаст тим jунацима, коjи су се свим своjим срцем борили за Републику Српску и дали

Манастир Враћевшница. Фото: Миломир Станковић

Најсрећнији сам онда кад пођем у Враћевшницу

16. октобар 2015.

Нигде се, као у манастирима, не преносе тако лепо национални завети и народна историjа. Пише: Немања Девић Манастири су jош jедина места где имам времена и могућности да размишљам, слободно и неометано. Без интернета, коjи ми пуни главу непотребним информациjама и без телефона, коjи непрестано звонећи прекида сваки ток мисли… То jе разлог више да будем наjсрећниjи онда кад пођем у Враћевшницу. Пут од Београда до Милановца, кроз живописни Качер, траjе око два и по сата. На последњоj станици, у Милановцу, као да продишем и као да сам збацио некакав терет с плећа – и ту остављам све бриге нашег брзог живота и затроване свакодневице. Одмах опазим оно што ми

Познате личности за Србин.инфо: Да ли је могуће српство без сећања на злочине учињене над Србима

16. октобар 2015.

Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку? Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање: Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они

Кормакова одала почаст убијеним Србима у Ледићима

16. октобар 2015.

Амбасадор САД у БиХ Морин Kормак посjетила jе спомен-обиљежjе у селу Ледићи, општина Трново, и одала почаст за 24 српске жртве убиjене у jуну 1992. године. Kормакова jе обишла спомен-обиљежjе jуче, у оквиру настоjања да се широм БиХ ода почаст свим цивилним жртвама минулог рата, саопштено jе из америчке Амбасаде у БиХ. Kормакова jе имала прилику да поразговара са jедним од преживjелих мjештана о догађаjима из прошлости, као и о изазовима са коjима се он и његова породица и данас суочаваjу. Припадници муслиманских снага су у jуну 1992. године мучки убили 24 српска цивила у селу Ледићи – наjстариjа жртва Икониjа Васић имала jе 92 године, а наjмлађа Милан Тешановић

Драган Ђоговић

Драган Ђоговић: Отворено писмо Вељку Ђурићу Мишини – Не спречавајте оснивање достојног Меморијала српских жртава геноцида!

16. октобар 2015.

Поштовани господине проф. др Ђурић Мишина, Поводом Вашег ауторског текста, обjављеног у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. у коjем сте видно револтирани због моjе инициjативе за формирањем Музеjа геноцида над српским народом, покушали да увjерите jавност да jе дуг пут до мемориjала, а моjу покретачку инициjативу омаловажите и прикажете  као личну промоциjу богатог Србина из диjаспоре, обраћам Вам се овим отвореним писмом, под мотом: „Прво испеци па онда реци“, – следећим аргументима: Вашим почетним пасусом у тексту наводите да jе мало познато да у Београду већ двиjе децениjе постоjи Музеj жртава геноцида, a коjи се бави прикупљањем, обрадом и презентациjом музеjског, архивског и других врста материjала коjи чине jедну музеjску установу, и

Мира Јовановић

Одржано предавање на тему „Страдање Срба у Другом свјетском рату – култура сјећања”

16. октобар 2015.

Дана 9. октобра 2015. године у великоj сали зграде СПКД “ПРОСВЈЕТА“ у Теслићу одржано jе предавање на тему „Страдање Срба у Другом свjетском рату – култура сjећања”. Предавање jе, по благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, одржала госпођа Мира Јовановић, докторант Универзитета у Цириху и дугогодишњи сарадник међународних организациjа коjе се баве питањем холокауста. Након уопштеног излагања о култури сjећања као предуслову култури памћења коjе jе госпођа Јовановић препоручила, пажња присутних jе усмjерена на страдање Срба теслићког краjа. Малоброjни преживjели свjедоци усташког злочина у кући Николе Долића у Влаjићима, будући присутни у публици, живо су посвjедочили страшне и мучне тренутке коjе су доживjели о Јовандану 1943. године. Овим предавањем

Хрватска полиција

Најновија хапшења Срба у служби предизборне кампање

16. октобар 2015.

Документационо-информациони центар “Веритас” саопштио jе да jе српски држављанин Звездан Милашин (43) из Дарувара ухапшен 12. октобра на граничном прелазу Бачка Паланка – Илок те да jе Жупаниjско државно тужилаштво у Загребу дониjело рjешење о провођењу истраге против њега због наводних ратних злочина. Из “Веритаса” указуjу да су од рођака ухапшеног сазнали да jе он од рата до недавно више пута одлазио у Хрватску и да никада ниjе имао проблема. У том контексту, “Веритас” упозорава да путем поjачаних активности хрватских органа гоњења власт у предизборном периоду доказуjе своjе “домољубље” и спречава повратак прогнаних Срба на њихова имања. “Веритас” подсjећа да jе на основу међународних потjерница коjе jе расписао Биро Интерпола

Берлин се подсетио прогнаних и убијених суграђана постављањем бронзаних коцки у тротоару испред зграда где су живели

Кладите се на Фердинанда

16. октобар 2015.

Глумица Тила Дириjе описала jе масовно националистичко певање по берлинским кафанама: Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе Ниjе рат одмах избио, али jесте подстицана еуфориjа. И то са много плех музике. Не треба преjудицирати питање кривице, али наjвеће весеље jе изгледа, ипак, владало у Берлину. Барем ако jе веровати речима немачке глумице Тиле Дириjе коjа jе описала масовно националистичко певање по берлинским кафанама: „Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе!” Више о томе може се прочитати у књизи „Столеће мог оца” холандског писца Херта Мака. Срби ван Србиjе су jош пре избиjања рата обрали бостан. Можда бисмо о томе могли да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

САН О УСВАЈАЊУ

Време пролази, али то пиjанство у Србиjи не попушта. То jе камен међаш,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА