Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 649

Поворка с посмртним остацима Фрање Фердинанда и Софије, Трст, 2. јул 1914.

Предворје Балкана

17. октобар 2015.

Словенци често заборављаjу да за своjу независност добрим делом треба да захвале Србима, jугословенству, пa и Гаврилу Принципу Бечка глумица Тила Дириjе настанила се у Загребу и тамо je током Другог светског рата спасавала српску децу из усташких логора налазећи им усвоjитеље, односно замену за њихове поубиjане родитеље. Путуjући, дакле, Европом, човек открива разне унакрсне везе и схвата да je свет заправо jедно велико клупко неразмрсивих прича. Ako тo важи за свет, онда свакако у jош већоj мери важи за Балкан. Узмимо шизофрену пограничну луку Трст, духом средњоевропски али географски гледано италиjански. Притом, вероватно ни Тршћани попут Бечлиjа не воле да чуjу да су предворjе Балкана. С породицом сам недалеко

Сарајево - Вежбе чланова на слету и прослави Просвете 1927.

СОКОЛСКА ЖУПА МОСТАР

17. октобар 2015.

Конституираjућа скупштина Соколске Жупе Мостар одржана jе у Мостару 28. марта 1920. На скупштини jе било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су приjављени делегати из Зеленике, Биjеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступаjу на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић, национални и соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара; 1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог;

Зоран Којић: 25 година лоших слугу лоших господара

16. октобар 2015.

Данас у 2015. години револт из мене проговара више него икада. Након сазнања како jе из Вере, малог села надомак Вуковара коjе броjи 400тињак становника – пут Европе пошло више од 20 младих људи, не могу а да не поставим питање ко jе за то крив, ко ће напокон сносити одговорност за све погрешне (а њима исплативе) потезе? Младо, радно способно, репродуктивно становништво коjе свакодневно испраћамо коначни jе пораз свих погрешних политика вођених од нас, са нама, према нама. Да ли смо свесни како се броj Срба у Хрватскоj смањуjе брзином сличноj оноj из ’91е? Апсурд jе да нам иста лица ономад у руке гураше оружjе а данас путне карте,

Освештан споменик припадницима Специјалне бригаде полиције у Бијељини

Откривен споменик погинулим припадницима Специјалне полиције

16. октобар 2015.

Испред Центра jавне безбjедности (ЦЈБ) Биjељина данас jе освештан споменик погинулим припадницима Четвртог одреда специjалне полициjске бригаде, коjи jе открио министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач са командантима и некадашњим борцима тог одреда. Лукач jе истакао да му jе част да откриjе споменик погинулим борцима из специjалне бригаде, те оциjенио да jе он одавно требало да буде постављен на том мjесту да би свjедочио да су ти људи били jунаци коjи су стварали Српску. “Биjељина и Република Српска могу бити поносне и ко год прође испред овог споменика треба да се наклони и ода почаст тим jунацима, коjи су се свим своjим срцем борили за Републику Српску и дали

Манастир Враћевшница. Фото: Миломир Станковић

Најсрећнији сам онда кад пођем у Враћевшницу

16. октобар 2015.

Нигде се, као у манастирима, не преносе тако лепо национални завети и народна историjа. Пише: Немања Девић Манастири су jош jедина места где имам времена и могућности да размишљам, слободно и неометано. Без интернета, коjи ми пуни главу непотребним информациjама и без телефона, коjи непрестано звонећи прекида сваки ток мисли… То jе разлог више да будем наjсрећниjи онда кад пођем у Враћевшницу. Пут од Београда до Милановца, кроз живописни Качер, траjе око два и по сата. На последњоj станици, у Милановцу, као да продишем и као да сам збацио некакав терет с плећа – и ту остављам све бриге нашег брзог живота и затроване свакодневице. Одмах опазим оно што ми

Познате личности за Србин.инфо: Да ли је могуће српство без сећања на злочине учињене над Србима

16. октобар 2015.

Свечана сала Коларчевог универзитета jе била мала да прими све заинтересоване за свечану академиjу поводом изласка из штампе првог целовитог, нецензурисаног издања чувене књиге академика Виктора Новака, Magnum crimen. Редакциjа Србин.инфо jе тим поводом искористила прилику да од познатих jавних личности, коjи су били гости ове свечене академиjе, добиjе мишљење на питање: Да ли jе могуће бити Србин у 21. век без сећања на злочине коjе су над српским народом учињени у 20. веку? Ево, коjе смо одоговоре добили, на то питање: Драгослав Бокан – српски режисер, књижевник, колумниста и публициста Наjважниjе од свега коме поставити то питање. Смањуjе се броj оних коjима се може поставити то питање, а да они

Кормакова одала почаст убијеним Србима у Ледићима

16. октобар 2015.

Амбасадор САД у БиХ Морин Kормак посjетила jе спомен-обиљежjе у селу Ледићи, општина Трново, и одала почаст за 24 српске жртве убиjене у jуну 1992. године. Kормакова jе обишла спомен-обиљежjе jуче, у оквиру настоjања да се широм БиХ ода почаст свим цивилним жртвама минулог рата, саопштено jе из америчке Амбасаде у БиХ. Kормакова jе имала прилику да поразговара са jедним од преживjелих мjештана о догађаjима из прошлости, као и о изазовима са коjима се он и његова породица и данас суочаваjу. Припадници муслиманских снага су у jуну 1992. године мучки убили 24 српска цивила у селу Ледићи – наjстариjа жртва Икониjа Васић имала jе 92 године, а наjмлађа Милан Тешановић

Драган Ђоговић: Отворено писмо Вељку Ђурићу Мишини – Не спречавајте оснивање достојног Меморијала српских жртава геноцида!

16. октобар 2015.

Поштовани господине проф. др Ђурић Мишина, Поводом Вашег ауторског текста, обjављеног у “Вечерњим новинама“ 19.08.2015. у коjем сте видно револтирани због моjе инициjативе за формирањем Музеjа геноцида над српским народом, покушали да увjерите jавност да jе дуг пут до мемориjала, а моjу покретачку инициjативу омаловажите и прикажете као личну промоциjу богатог Србина из диjаспоре, обраћам Вам се овим отвореним писмом, под мотом: „Прво испеци па онда реци“, – следећим аргументима: Вашим почетним пасусом у тексту наводите да jе мало познато да у Београду већ двиjе децениjе постоjи Музеj жртава геноцида, a коjи се бави прикупљањем, обрадом и презентациjом музеjског, архивског и других врста материjала коjи чине jедну музеjску установу, и

Одржано предавање на тему „Страдање Срба у Другом свјетском рату – култура сјећања”

16. октобар 2015.

Дана 9. октобра 2015. године у великоj сали зграде СПКД “ПРОСВЈЕТА“ у Теслићу одржано jе предавање на тему „Страдање Срба у Другом свjетском рату – култура сjећања”. Предавање jе, по благослову Преосвећеног Владике зворничко-тузланског Господина Г. Хризостома, одржала госпођа Мира Јовановић, докторант Универзитета у Цириху и дугогодишњи сарадник међународних организациjа коjе се баве питањем холокауста. Након уопштеног излагања о култури сjећања као предуслову култури памћења коjе jе госпођа Јовановић препоручила, пажња присутних jе усмjерена на страдање Срба теслићког краjа. Малоброjни преживjели свjедоци усташког злочина у кући Николе Долића у Влаjићима, будући присутни у публици, живо су посвjедочили страшне и мучне тренутке коjе су доживjели о Јовандану 1943. године. Овим предавањем

Најновија хапшења Срба у служби предизборне кампање

16. октобар 2015.

Документационо-информациони центар “Веритас” саопштио jе да jе српски држављанин Звездан Милашин (43) из Дарувара ухапшен 12. октобра на граничном прелазу Бачка Паланка – Илок те да jе Жупаниjско државно тужилаштво у Загребу дониjело рjешење о провођењу истраге против њега због наводних ратних злочина. Из “Веритаса” указуjу да су од рођака ухапшеног сазнали да jе он од рата до недавно више пута одлазио у Хрватску и да никада ниjе имао проблема. У том контексту, “Веритас” упозорава да путем поjачаних активности хрватских органа гоњења власт у предизборном периоду доказуjе своjе “домољубље” и спречава повратак прогнаних Срба на њихова имања. “Веритас” подсjећа да jе на основу међународних потjерница коjе jе расписао Биро Интерпола

Берлин се подсетио прогнаних и убијених суграђана постављањем бронзаних коцки у тротоару испред зграда где су живели

Кладите се на Фердинанда

16. октобар 2015.

Глумица Тила Дириjе описала jе масовно националистичко певање по берлинским кафанама: Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе Ниjе рат одмах избио, али jесте подстицана еуфориjа. И то са много плех музике. Не треба преjудицирати питање кривице, али наjвеће весеље jе изгледа, ипак, владало у Берлину. Барем ако jе веровати речима немачке глумице Тиле Дириjе коjа jе описала масовно националистичко певање по берлинским кафанама: „Јело се хлади, пиво се млачи, нема везе – рат jе!” Више о томе може се прочитати у књизи „Столеће мог оца” холандског писца Херта Мака. Срби ван Србиjе су jош пре избиjања рата обрали бостан. Можда бисмо о томе могли да

Вељко Ђурић Мишина: Шта је спорно у интервју епископа славонског Јована?

15. октобар 2015.

Интервjу новинара Вељка Миладиновића са епископом славонским Јованом Ћулибрком, обjављен под насловом „Сто година нашег страдања„ у Nedeljniku 27. августа 2015, изазвао jе броjне коментаре и реакциjе на разним Интернет саjтовима и у недељнику Печат као ретко коjи текст коjи се односио на новиjу прошлост. Пажљивим ишчитавањем реаговања лако jе устврдити да ниjедан од коментатора ниjе историчар по струци и да су наjдуже коментаре написали двоjица стоматолога (Душан Басташић из Бањалуке и Владимир Умељић из Немачке) и jедан психолог (Александар Аксентиjевић из Велике Британиjе)! И Србољуб Живановић (из Велике Британиjе), коjи такође припада медицинским наукама, имао jе „запажене“ видео коментаре док се, кад jе реч о писаноj форми, jедном

CROATIA’S WASTELANDS – GLAVAS’ REALITIESA

15. октобар 2015.

Ćirilica A convicted war criminal, who performs xenophobic shows in the Croatian public and openly flirts with the Ustashe movement and fascism, is constantly appearing on the front pages of the media, and no one sees anything controversial in it. By: Nenad Tadic All major Croatian parties are queuing and waiting in line for the post- election grace of convicted war criminal, Branimir Glavas, who has recently formed a unit of the Blackshirts in Osijek and, laughing in the face of the public, named it the “Sokol Guard” (falcon). Glavas, who was sentenced to years in prison for his involvement in the murder of Serb civilians in Osijek in the

У Бања Луци отворена изложба фотографија из Првог свјетског рата

Кузмановић отворио изложбу “Немојте нас заборавити”

15. октобар 2015.

Предсjедник Академиjе наука и умjетности Републике Српске Раjко Кузмановић отворио jе данас у Народноj и универзитетскоj библиотеци Српске у Бањалуци изложбу фотографиjа “Немоjте нас заборавити”, коjа jе инспирисана обиљежавањем стотину година од почетка Првог свjетског рата. Кузмановић jе рекао да изложбе, попут ове, говоре о историjи српског народа и свjедоче о величини љубави коjу су људи некада имали према домовини. “Камо среће да се данашње генерациjе односе према домовини, према Србиjи, са љубављу и жељом да живе и напредуjу”, рекао jе Кузмановић. Аутор изложбе Бранислав Станковић рекао jе да су на изложби представљене фотографиjе коjе jе Ристо Марjановић, званични фото-репортер Врховне команде српске воjске направио у Првом свjетском рату, те

ХРВАТСКА БЕСПУЋА ГЛАВАШЕВЕ ЗБИЉЕ

15. октобар 2015.

English Осуђени ратни злочинац коjи изводи ксенофобичне перформансе у хрватскоj jавности и отворено кокетира са усташтвом и фашизмом стално се поjављуjе на насловним страницама медиjа, а нико у томе не види ништа спорно. Пише: Ненад ТАДИЋ Све значаjниjе хрватске странке стоjе у реду и чекаjу постизборну милост осуђеног ратног злочинца Бранимира Главаша, коjи jе недавно у Осиjеку формирао jединицу црнокошуљаша и, смиjући се у лице jавности, назива jе “соколском гардом”. Главаш, коjи jе правоснажно осуђен на вишегодишњу робиjу због учешћа у убиствима српских цивила у Осиjеку у познатоj афери “селотеjп”, већ након изласка из затвора у БиХ, у коjу jе побjегао по изрицању казне па jе у њоj служио казну,