arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Paljenje svijeća Foto: RTRS

Služen pomen žrtvama iz drugog svjetskog rata u Drakseniću

14. januar 2016.

U Crkvi Svetog jevanđeliste Marka u Drakseniću kod Kozarske Dubice danas je služen pomen za oko 360 Srba koje su ustaše ubile u periodu od 13. do 15. januara 1942. godine. Oko 800 ustaša iz Jasenovca, uz pomoć domobrana, napalo je dubička sela Gradina, Ćuklinac i Draksenić, te ubilo i poklalo srpsko stanovništvo. Masovni masakr ustaše su izvršile 14. januara u srpskoj crkvi u Drakseniću u kojoj je ubijeno 207 ljudi, uglavnom žena i djece. U crkvi Svetog jevanđeliste Marka u Drakseniću, podignutoj uz temelje crkve u kojoj se desio zločin, Svetu liturgiju i parastos danas je služio paroh demirovačko-draksenićki Жeljko Tošić. “Molimo se danas za novomučenike draksenićke jer Bog

Emir Kusturica

Kusturica: Odrastao sam u vremenu u kome je skromnost bila vrlina, a danas je to mana!

14. januar 2016.

Proslavljeni srpski režiser za naš portal otvoreno govori o raketama koje stižu iz Rusije, o moralnom posrnuću i šta je lek protiv starleta i rijalitija, kao i kako to Vladimir Putin obnavlja istorijsko pamćenje Srba Proslavljeni reditelj i osnivač festivala Kustendorf Emir Kusturica u intervjuu za Telegraf.rs otvoreno govori o moralnom posrnuću, o rijaliti programima, kao i o leku za ovu “pošast”. Profesor nam objašnjava na šta je konkretno mislio kada je rekao da predsednik Rusije Vladimir Vladimirović Putin obnavlja istorijsko pamćenje Srba i otkriva gde će smestiti njegove rakete kada stignu u Srbiju! Dovoljno je u svetu reći i pomenuti ime Emira Kusturice, a da svi stanu mirno i

Almaz Nezirović

Počelo suđenje za zločine nad Srbima u Derventi i Brodu

14. januar 2016.

Pred Sudom BiH počelo je suđenje Almazu Neziroviću, optuženom za ratni zločin nad srpskim civilima na području Dervente i Broda. Prema optužnici, Nezirović je od kraja aprila do jula 1992. godine u logorima Rabić i Silos polje, u opštini Derventa i logoru u naselju Tulek u opštini Brod učestvovao u mučenju i nečovječnom postupanju prema zatvorenim srpskim civilima. Tužilac Milanko Kajganić kaže da je Nezirović optužen da je u više navrata kao stražar zlostavljao i premlaćivao zatvorenike, te ih mučio na izrazito ponižavajući način, prenosi Birn. “Nezirović je zatvorenike tukao palicama, alatkama i raznim predmetima, mučio ih tjerajući ih da stavljaju na sto tri prsta koja koriste za molitvu, te

Zoran Šaponjić

Drugog se ja u ova grdna vremena bojim…

14. januar 2016.

Stegnutog srca slušam vesti iz Prištine, gledam slike, kako Šiptari uriniraju po zidinama hrama Hrista Spasa, dok sa strane stoje i sve to mirno posmatraju brojni pripadnici kosovske policije i među njima, verovatno, i predstavnici evropskih sila, emisari Euleksa! I, zaista, eto pred nama slike i prilike kosovske „države“ i onoga što ona predstavlja, eto pred nama slike i prilike Evrope i novog evropskog poretka koji to i takvo Kosovo podržava i koji svim silama stoji iza onih koji svesno skrnave hram Boga živoga! Eto im lica i jednih i drugih! Bez maski i bez skrivanja iz gomila floskula i gluposti koje i jedni i drugi izgovaraju pozivajući se na

Stanislava Pak Stanković

Kotromanoviću, ne stavljamo glave na panj

14. januar 2016.

Odgovor savetnice predsednika Srbije odlazećem hrvatskom ministru odbrane Kotromanoviću: Niko ne treba da očekuje da Srbija na zveckanje oružjem stavi vrat svojih građana na panj i sačeka egzekuciju Predsednik je učestvovao u ratu 1991-1992. kao građanin Jugoslavije, koji je u to vreme pripadao opoziciji, i ni na koji način nije mogao da utiče na to da li će rata biti i koliko dugo će on da traje. Ovako je Stanislava Pak Stanković, savetnica za medije predsednika Tomislava Nikolića, juče reagovala na izjavu odlazećeg hrvatskog ministra odbrane Ante Kotromanovića. On je rekao da su “Vučić, Nikolić i Dačić bili prvaci u vođenju četiri rata na prostoru bivše Jugoslavije” i dodao da

Banja Luka: Nova godina po julijanskom kalendaruFoto: SRNA

Dočekana Nova 2016. po julijanskom kalendaru! (VIDEO)

14. januar 2016.

Doček Pravoslavne nove godine, tradicionalni praznik kojim se obilježava početak nove godine po julijanskom kalendaru, održan je širom Srpske. U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve, u ponoć je služen moleban. U Banjaluci su ispred Banskog dvora građani uživali u bogatom zabavnom programu i vatrometu, a u ponoć je u Hramu Hrista Spasitelja služen moleban za uspješnu i blagoslovenu Novu godinu. Slavilo se sinoć i u istočnoj Hercegovini. U Trebinju je organizovan doček Nove godine po julijanskom kalendaru upriličila uprava Grada Trebinja. Zbog vremenskih prilika doček je upriličen u sportskoj dvorani “Miloš Mrdić”. Slavilo se i u restoranima, kafićima ili u porodičnoj atmosferi. U hramu Preobraženja Gospodnjeg svetu arhijerejsku litrugiju za

General Dragoljub Draža Mihailović

Hrvati zbog čiča Draže koče Srbiju

13. januar 2016.

Na rezoluciju o napretku Srbije u evropskom parlamentu – 190 amandmana. Zahtevaju da se preispita skorašnja rehabilitacija generala Mihailovića. EVROPSKI parlamentarci uložili su čak 190 amandmana na predlog rezolucije o napretku Srbije, izvestioca Dejvida Mekalistera, a i ovog puta među najoštrijima su bili – Hrvati. Poslanici iz ove zemlje u 24 podneta amandmana traže da se pred Srbiju postavi čitav niz uslova, od rešavanja pitanja granica i sukcesije, do povratka kulturnih dobara i zaštita prava njihove manjine. Najaktivnija bila je hrvatska poslanica Dubravka Šuica, koja u osam podnetih amandmana, između ostalog, insistira da se bilateralna pitanja otvore na samom početku pregovora o članstvu u EU, ali i da se pomene

Branioci Doboja: Fond za pomoć optuženim Foto: RTRS

Branioci Doboja: Fond za pomoć optuženim (VIDEO)

13. januar 2016.

Udruženje branilaca grada Doboja pokreće inicijativu za osnivanje fonda za pomoć u odbrani optuženih za ratne zločine pred pravosuđem u BiH. Poručili su da imaju saznanja da se za Doboj sprema još optužnica i podsjetili da je Tužilaštvo BiH krajem prošle godine podiglo optužnice protiv Milana Ninkovića, Borislava Paravca, Andrije Bjeloševića, Milana Savića i Slobodana Karagića, optužujući ih za ratne zločine protiv nesrpskog stanovništva na području Doboja tokom 1992. i 1993. godine. Podizanje optužnica protiv Dobojlija osuđuju i u gradskoj Boračkoj organizaciji. Radenko Nikolić, iz Udruženja Branioci grada Doboja “2. maj 1992. godine”, rekao je da ovo udruženje danas pokreće inicijativu za osnivanje fonda za zarobljene ljude. – Očekuje se da je

Pravoslavna Nova godina (ilustracija: RTRS)

Proslava pravoslavne Nove godine (VIDEO)

13. januar 2016.

U većini gradova Srpske večeras će na trgovima biti organizovana proslava pravoslavne Nove godina. Po običaju građani će se okupiti i u ugostiteljskim objektima, a veselje ne izostaje ni u porodičnom krugu. U Najvećem gradu Srpske – Banjaluci, proslava počinje u 21 čas pred Banskim dvorom i portom Hrama Hrista Spasitelja. U kulturno-umjetničkom programu nastupiće Gradski tamburaški orkestar, Veliki narodni orkestar i folklorni ansambl “Veselin Masleša”. Veliki vatromet najaviće dolazak pravoslavne Nove godine, dok će u ponoć početi moleban u Hramu Hrista Spasitelj. Zbog obilježavanja pravoslavne Nove godine, večeras u Banjaluci biće obustavljen saobraćaj u Ulici kralja Petra Prvog Karađorđevića. Slavlja na otvorenom neće biti u Prijedoru i Bijeljini. Za razliku

Josip Broz i Vinston Čerčil

Čerčil: Ovaj Tito je čudan bandit i nije pajac, moramo ga preoteti od Staljina

13. januar 2016.

„NEPRISTOJNA PONUDA“ – TREĆI ODLOMAK IZ DRAME „DRUGAČIJI TITO” KOJA IZLAZI IZ ŠTAMPE ČERČIL: Zadovoljstvo je pričati s vama, duhovit ste čovek. Nešto sam primetio kod vas, moram to da vam kažem, ovako tet-a-tet, oduševljava kod vas taj rafinman, odmah se primeti da ste čovek od ukusa, poseban. Šta će vam Staljin? Vidite kako se on obračunava, kakvi su to postupci, ja se ne bih zavaravao, šta ćete kad na vas dođe red? TITO: Ne znam, stvarno, šta bih vam o tome rekao. Iskreno, na šta ciljate? ČERČIL: Gledajte, jednoga dana, vi ćete mu zasmetati, stalno bude neki razlog. Mada, budimo iskreni, njemu razlog i ne treba. Njegovi su metodi

Knjiga o Paunoviću

Vlasnik centra Vukovara

13. januar 2016.

Knjiga ‘Aleksa Paunović – Porodična hronika’, autorke Ljiljane Pekić-Paunović je svedočanstvo o jednoj od najstarijih i najuglednijih vukovarskih srpskih porodica Vukovarski pododbor Srpskog kulturnog društva ‘Prosvjeta’ i Veće srpske nacionalne manjine grada Vukovara organizovali su u Ružičkinoj kući promociju knjige ‘Aleksa Paunović – Porodična hronika’, autorke Ljiljane Pekić-Paunović. Ova knjiga je svedočanstvo o jednoj od najstarijih i najuglednijih vukovarskih srpskih porodica koja je početkom 20. veka u svom vlasništvu imala gotovo čitav centar grada i preko četiri hiljade jutara zemlje. Posvećena je najvećem veleposedniku u Vukovaru u drugoj polovini 19. veka, trgovcu Aleksi Paunoviću (1824 – 1899.) čija su zaostavština mnoge vredne građevine, među kojima su hotel ‘Grand’ i današnji

Aleksandar Veljić

U Novom Sadu održano prvo predavanje pod nazivom “Genocid Mikloša Hortija“

13. januar 2016.

Sinoć je u Radničkom domu „Svetozar Marković“ u Novom Sadu održano predavanje „Genocid Mikloša Hortija“. Prvom predavanju ovakvog naziva u istoriji Novog Sada prisustvovalo je tačno 70 ljudi, među kojima i istaknuti mladih ljudi koji doprinose savremenoj istoriji grada: Aleksandar Gabona, Filip Karić, Marko Ateljević, Milan Drakula… Predavač Aleksandar Veljić je u svom govoru naglasio da Novi Sad ne sme da zaboravi da je 23. januara 1942. bio određen za istrebljenje, po rečima samih egzekutora, i da je pukim čudom ostao u životu. Preko 5.000 građana Novog Sada bačeno je pod led na Štrandu, odnosno svaki deseti stanovnik. Predavač se osvrnuo i na stradanje građanskog stanovništva u Čurugu, Жablju i

Hrvatski Državni Sabor

Savo Štrbac: Ime hrvatskog parlamenta

13. januar 2016.

Izborom akademika Жeljka Rajnera iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) za predsednika Sabora 28. decembra 2015. konstituisan je hrvatski narlament. Novi predsednik u svom nrvom govoru osim opštih stavova, izneo je jedini konkretan predlog koji se odnosio na promenu imena Hrvatskog sabora u Hrvatski državni sabor. Istog dana u Bazilici Srca Isusova u zagrebačkoj Palmotićevoj ulici organizovano je misno slavlje Ante Pavelića, tačnije, zadušnnca povodom godišnjice ljegove smrti. Na prvi pogled čini se da između tih događaja nema direktne veze i da je sasvim logično da državni parlament u svom nazivu nosi pored imena svoje države i pridev ,,državni“. Međutim, veza postoji i to unravo preko pomenutog nri deva u nazivu

Sve će to narod…

12. januar 2016.

Dolaze vremena kada će se stvarno pozlatiti ono što treba: vera, iskrenost, ljubav, pravda. Vremena u kojima više neće lažne demokratije, lažne patriote, lažni moralisti uzimati i prisvajati nagrade koje im ne pripadaju. Maske polako padaju i pitanje je momenta kada više neće moći da prekriju to od zla iskrivljeno lice zapada i njenih slugu. Možda je baš danas 10. januara pravo vreme da razmislimo o tome? Baš danas dok se Amerika i njeni NATO poslušnici prisećaju svog junaka. Onog njihovog junaka koji se na današnji dan 1917. godine upokojio, a bio je „junak“ jer je ubijao starosedeoce Amerike – Indijance, i po preriji vijao bizone zbog krzna. Pogodili ste

Kolindina šutnja

12. januar 2016.

Jučerašnji dan predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović sigurno je provela u svečanoj atmosferi, iako naši susedi još nemaju vladu i nalaze se u postizbornoj groznici. Kolinda je, međutim, pre godinu dana pobedila na izborima za predsednicu Hrvatske, ali, dok je ispijala šampanjac, sumnjam da je makar i na trenutak pomislila na jednu oskrnavljenu spomen ploču na ostrvu Pag. Možda je davno trebala da poseti ostrvo strave po čijem stenju se još nalaze komadi bodljikave žice kojom su pre 75 godina opasani srpski i jevrejski logori smrti. Da nije tih komada žice i tih sećanja, Slana bi bila nestvarna romantična uvala i taj komad ostrva bledožućkastog kamenja bio bi tako dragoceni

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA