Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа изјавио је Срни да је 150 чланова овог удружења, који су добили станове у Хрватској по основу стамбеног збрињавања, суочено са немогућности њиховог откупа, јер немају хрватско држављанство. „Чланови нашег Удружења немају хрватско држављанство и нису у равноправном односу са Хрватима приликом откупа станова, због чега не могу да их откупе и постану њихови власници“, истакао је Пузигаћа. Он је додао да су ови станови дати на кориштење, али да избјегли Срби из Хрватске, од којих се већина налази у тешкој материјалној ситуцији, неће моћи плаћати режије за станове, због чега постоји велика опасност да им

Марко Ђурић и амбасадорка Израела Алона Фишер Кам на панелу у Новом Саду Амбасадорка Израела у Србији, Алона Фишер Кам, истакла је данас на Трибини „Срби и Јевреји – увезане судбине“ у Културном центру Нови Сад, да је другачије тумачење Холокауста опасно и да у државама региона има много више манифестација антисемитизма него што је то случај у Србији. Говорећи о везама српског и јеврејског народа, амбасадорка је, поред заједничког страдања у Другом светском рату, нагласила и да је Србија међу првима признала право Јевреја на своју државу подржавши Балфурову декларацију пре једног века, као и да су неки од оснивача модерног Израела пореклом са простора Србије. Учествујући у овој

ЗАГРЕБ – Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније – оним речима које су „прогнане” из хрватског језика „због наказне логике” самозваних језичких чистунаца. Он је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизма заборавили на хрватски”, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача”, речи „датум”, „гласати”, „добровољац”, „штампа”… „заслужују прогон” из хрватскога. Да ли језик опет постаје политичко оружје, пита Голдштајн. Он наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик и то са разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета. Према његовим

Израелски дневник Јерусалем Пост објавио је коментар под насловом „Хрватско оживљавање неофашизма“, а у тексту аутора Мајкла Фројнда се истиче да је „Хрватска дом можда највећег и највише прожимајућег оживљавања неофашизма у протеклим деценијама“ у целој Европској унији. Упркос расту тог покрета и све гласнијем присуству у јавном животу Хрватске, те претњи коју представља за стабилност Западног Балкана и шире, западни и европски званичници учинили су мало како би осудили овај забрињавајући тренд, пише Јерусалем Пост, који комеморацију код Блајбурга наводи као истакнути пример савременог хрватског неофашизма. Цитира се и говор председника хрватског сабора Гордана Јандроковића, који је ове године на Блајбургу изјавио да данас одају почаст цивилним и војним