ZAGREB – Lektira za šesti razred učenika u Hrvatskoj sadrži promovisanje ustaštva i rečenice poput „mi smo spremni, poglavniče“, piše portal „Index“. „Sva je treperila od unutrašnjeg uzbuđenja kad je čula kako Bobo ili Jure viče: Mi smo spremni, Poglavniče“, navodi se knjizi koju hrvatski šestaci moraju obavezno da pročitaju. Kako navode, to je rečenica iz kratkog romana književnika Stjepana Tomaša pod nazivom „Moj tata spava s anđelima – Mali ratni dnevnik“ koji je na popisu obavezne literature za šesti razred uz “Priče iz davnine” Ivane Brlić Mažuranić i djela Augusta Šenoe. U „Malom ratnom dnevniku“, ustaštvo je prikazano ne samo kao nešto potpuno uobičajeno i prihvatljivo, nego i kao

Održana poetska smotra za najmlađe u manastirskom kompleksu Lešok kod Tetova. Đaci branili pravo na očuvanje maternjeg jezika stihovima o proleću SKOPLjE OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ DVODNEVNA dečja pesnička smotra „Pišemo i stvaramo na srpskom jeziku“, u organizaciji Udruženja Srba i Makedonaca KUD „Branko Čajka“ iz Tetova, okupila je proteklog vikenda u manastirskom kompleksu Sv. Atanasij, u selu Lešok, tridesetak školaraca iz Makedonije.  U uslovima snažne asimilacije srpskog naroda u ovoj zemlji, gde je redovno obrazovanje dece na srpskom i pored zakonskih mogućnosti, praktično svedeno na simboliku, (ukupno oko 190 osnovaca u samo tri škole), manifestacija u Duhovno-kulturnom centru „Kiril Pejčinović“, odraz je nastojanja srpske zajednice da očuva maternji jezik.

„Dok je nad celom zemljom magla i sneg, dovoljno je da kažem sebi:„ Sad je u Dubrovniku Sunce, pa da osetim kako me izdaleka greje.”, opisivao je Crnjanski Dubrovnik. Te riječi odzvanjale su u našim mislima dok smo koračali gradom na obali mora – u kome su u posljednjim decenijama naš narod i crkva bili na velikim iskušenjima – bili smo u Dubrovniku. Šetali smo popločanim Stradunom slušajući kako se mješaju zvuci talasa mora sa zvonima crkve Svetog Blagovještenja, srpskog pravoslavnog hrama. Neopisiva energija dočekala nas je čim smo došli ispred ove svetinje. „Podatak koji imamo je da u Dubrovniku ima blizu dvije hiljade pravoslavnih Srba. Kao što znamo, na

Vuk St. Karadžić objavljivao je svoje knjige pedeset godina, a nama je trebalo isto toliko godina da objavimo njegova sabrana dela, istakao je Miro Vuksanović na obeležavanju Dana Biblioteke SANU Srpska akademija nauka i umetnosti, do decembra, obeležava 175. godišnjicu osnivanja. Da podsetimo, 1841. Sterija i Atanasije Nikolić predložili su da se osnuje Srpska nauka akademija, a osnovano je Društvo srpske slovesnosti. Narednog proleća, ukazom kneza Mihaila imenovani su prvi redovni članovi. Sa osnivačima, bilo ih je ukupno osam. Ustav je knez proglasio 8. maja 1842. Zatim je Dimitrije Tirol, jedan od osmorice iz prvog sastava Društva srpske slovesnosti, darovao lepu zbirku knjiga. Zato Biblioteka SANU obeležava 8. maj kao

Ono što Turcima nije uspelo 1389, da dopru do Beča, pa onda nastave dalje, uspelo je posle ravno 627 godina, ne, istina, nasiljem, nego da Evropi glasno i drsko kaže – JOK ONO što Turcima nije uspelo 1389, da dopru do Beča, pa onda nastave dalje, uspelo je posle ravno 627 godina, ne, istina, nasiljem, nego da Evropi glasno i drsko kaže – JOK! Zahvaljujući, vratimo se načas prošlosti, srpskim oklopnicima i kopljanicima pod komandom časnog kneza Lazara i Kosovski boj, širenje nekadašnje imperije na zapad bilo je zaustavljeno. Od trenutka kad su zvona na čuvenoj pariskoj crkvi Notr Dam proglasila Srbe kao pobednike, do dan-danas istorija nije verifikovala ko