Код манастира Крушедол на Фрушкој гори сутра ће бити одржана традиционална манифестација 10. Крајишки црквено-народни Свесрпски сабор “Крушедолска звона”, у организацији Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Завичајног клуба Славонија из Инђије и Епархије Сремске. У 9.30 у манастирској цркви владика сремски Василије са свешенством служиће литургију и парастос за све Србе који су погинули и нестали током 20. вијека. Крушедолску бесједу на овогодишњем јубиларном сабору бесједиће прослављени редитељ Емир Кустурица. Послије трпезе љубави, на позорници испред манастира биће одржан пригодан културно-умјетнички програм у оквиру којег ће наступити изворне мушке и женске пјевачке групе и више културно-умјетничких друштава која чувају и његују обичаје, фолклор и традицију завичаја. Овогодишње

Док је, у најеминентнијим научним круговима, али и у своме роду, Никола Тесла слављен и хваљен због својих открића, дотле су његови противници, присталице једносмерне струје, против њега повели прави рат. На једној страни је био Едисон са својим поборницима, а наспрам њега Теслине присталице, у првом реду Вестингхаус са својом компанијом. Сам Тесла се лично није много уплитао у те битке, прво – јер је исувише био заузет истраживачким радовима на својим новим проналасцима, а затим – његов карактер није био склон таквом надметању. За њега су говорили његов рад и његово дело. Пупин афирмише Теслине идеје Ту борбу је на занимљив начин описао Михаило Пупин, други наш славни

Отварањем изложбе фотографија, текстова, преписки и других радова везаних за живот и стваралаштво великог српског научника Николе Тесле, вечерас је у Културном центру Источно Ново Сарајево почело обиљежавање 160 година од рођења овог генија. Бранислава Милошевић из Матичне библиотеке Источно Сарајево, која је припремила изложбу, рекла је да она фотографијама, документима и писмима нуди информације о животу и богатом стваралаштву славног српског научника. “Изложбом желимо да представимо животни пут од инвентивног дјечака Николе до преданог човјека Тесле, пут од Смиљана до Њујорка. У оквиру изложбе има занимљивих прилога као што је родослов породице Тесла. Ту су и исјечци из стране и домаће штампе везани за живот и, прије свега, научни

Начелник Сребренице Ћамил Дураковић рекао да је захвалан реису Кавазовићу што је својим ауторитетом анимирао бошњачку дијаспору да учествује на локалним изборима Од нашег дописника Сарајево – Тек што се стишала бура коју је непримереним поређењем Бањалуке и Блајбурга изазвао бањалучки бискуп Фрањо Комарица, а други верски поглавар дао је повод за нове међунационалне тензије у Босни и Херцеговини. Обраћајући се верницима у Швајцарској, Хусеин Кавазовић, реис Исламске заједнице БиХ, Србе је погрдно назвао Власима. Позивајући бошњачку дијаспору да гласа на локалним изборима, расписаним у БиХ за 2. октобар, он је казао како не смеју дозволити да „Влах влада у Сребреници”. Овај говор није споран само због увреда на рачун

(Осврт поводом празњикаве прославе Дана Ћирила и Методија 24. маја у САНУ, по извештају Политике на страни Културе, 25. маја 2016) Латиница је одиграла улогу Тројанског коња у српском језику и у Срба. Ништа није успело тако да порази Србе и њихов језик као што је то урадила наметнута хрватска абецеда Србима, као алтернативног писма, и српска лингвистичка флоскула о “богатству двоазбучја”. Нека Срби науче из митологије улогу “дарованог” Тројанског коња Тројанцима, који су Тројанци увукли у своју државу-град, а из тог огромног дара у облику огромног коња ноћу су изашли грчки војници који су спалили до темеља Троју, побили највећи део становника и војника Троје и тако на превару

Јосип Броз Тито и даље је “јачи” од првог потпредседника хрватске владе Томислава Карамарка који не успева да укине Брозово име са улица и тргова. Карамарко стално позива на лустрацију и инсистира на томе да Јосип Броз Тито не сме имати своје улице и тргове, а то је поновио и ове године на комеморацији у Блајбургу. Међутим, за тако нешто нема воље чак ни у општинама и градским скупштинама у којима ХДЗ има већину, преносе медији. Иначе, широм бивше Југославије, али и света, 61 улица или трг носи име доживотног председника СФРЈ. У БиХ десет улица носи име Тита, у Црног Гори шест, Хрватској 18, Македонији осам, а Словенији и