У центру Сплита посљедњих дана на штанду су продавани сувенири са знаковима Независне Државе Хрватске, а фотографија штанда се посљедњих дана проширила друштвеним мрежама. Штанд се налазио у Мармонтовој улици, а бројни туристи могли су купити хрватски грб с првим бијелим пољем и натписом „За дом спремни“ и сличне сувенире из периода НДХ, преноси портал „Индекс“. Штанд се, преноси портал, у Мармонтовој налазио посљедњих неколико дана, али га у поподневним часовима тамо није било. Извор: Радио Телевизија Републике Српске  

Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић рекао је да је број жртава концентрационог логора Јасеновац „вишеструко увећан“. Он је изјавио за италијански лист „Ил пиколо“ да су оптужбе да је ревизиониста историје „кампања клевета против њега која није утемељена на чињеница“. Хасанбеговић је истакао да не намјерава да поднесе оставку на министарско мјесто“, пренијели су хрватски медији. Западни медији и они у региону мјесецима пишу о отвореној подршци коју је Хасанбеговић давао противницима атифашизма и његовом сврставању уз усташке симболе и историју НДХ. Извор: СРНА   Везане вијести: Златко Хасанбеговић: Претеривање са бројем жртава у … Хасанбеговић од велике Србије не види велики злочин | Јадовно … Хасанбеговић:Нисмо ми наследници ни

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије је осудио вандалски напад на Саборни храм Преображења Господњег у центру Загреба када су непознати починиоци покушали да напишу одређени садржај на фасади храма. Том приликом су бацили боју на храм оставивши за собом материјал којим су оштетили фасаду. Линта је напоменуо да је у посљедњих неколико година све више напада и на српске цркве у Хрватској као један од бројних доказа све веће мржње према преосталим Србима и свему што је српско. „Очигледно је да се Хрватска све више окреће према својој мрачној прошлости из времена злочиначке НДХ и периоду деведесетих година и тиме све више постаје пријетња миру, стабилости, поштовању

Једини геноцид који се догодио у БиХ је онај који су над Србима у Другом свјетском рату извршиле усташе у чијим редовима су масовно учествовали и муслимани, рекао је Срни историчар Драгомир Анђелковић. „Ако већ поглавар Исламске вјерске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић жели да прича о неком геноциду и помирењу на основу признања геноцида, онда би требало да проговори о геноциду у којем су учествовали не само муслимани из БиХ, већ и муслиманско свештенство“, рекао је Анђелковић. Када је ријеч о политизацији злочина у Сребреници, Анђелковић је истакао да је потпуно јасно да је ријеч о злим намјерама којима је оправдавана агресија на Републику Српску, односно пропаганда против Срба.

„Сматрам да Србија треба да се мења. Да мења своју политику наспрам муслимана. Она би требало да своје муслимане стави у исту раван као све друге грађане“, сматра поглавар Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Хусеин Кавазовић. „Ми бисмо волели да имамо боље односе са СПЦ. Проблем је јер у Сарајеву нема митрополита, односно владике. Односи са СПЦ-ом би били добри, али да су отворени, да кажемо једни другима шта имамо. Знате да је било свакаквих изјава у току ових година о неким врућим колачима. Било је тешких изјава, али ми нисмо реаговали. Отворио бих питање вере, покајничко питање. Јер морамо тражити да се људи који су то учинили покају.

Ср­би су на по­чет­ку 20. ве­ка има­ли свој пра­во­пис, да би по­том ушли у срп­ско­хр­ват­ско пра­во­пи­сно и је­зич­ко за­јед­ни­штво, из ко­га су иза­шли тек на кра­ју истог ве­ка. За­јед­ни­штво је би­ло ре­зул­тат по­ли­тич­ких, кул­тур­них и (со­цио)лин­гви­стич­ких при­ли­ка кроз ко­је су про­шли на­ро­ди Ср­би­је, Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. Ср­би су на по­чет­ку 20. ве­ка има­ли свој пра­во­пис, да би по­том ушли у срп­ско­хр­ват­ско пра­во­пи­сно и је­зич­ко за­јед­ни­штво, из ко­га су иза­шли тек на кра­ју истог ве­ка. За­јед­ни­штво је би­ло ре­зул­тат по­ли­тич­ких, кул­тур­них и (со­цио)лин­гви­стич­ких при­ли­ка кроз ко­је су про­шли на­ро­ди Ср­би­је, Хр­ват­ске, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. Це­ло­ви­та исто­ри­ја срп­ског пра­во­пи­са до са­да ни­је на­пи­са­на. Ми­сли­мо на

Теслина сестра Марица, као нека његова сенка у далеком Плашком, у Лици, помно прати све што се догађа њеном славном брату у Америци. Зато та сестра великог срца и сматра несрећу коју је Тесла доживео због пожара и својом несрећом, па не само што саучествује у свему што је снашло њеног брата, него га куражи и соколи да не би клонуо. Нису само блиски саучествовали с Теслом после катастрофе која га је снашла. Првенствено америчка штампа, а онда и европска, писала је о пожару у Теслиној лабораторији у Њујорку, тако да је сасвим разумљиво што је о томе, чак подробније него други, извештавало и „Бранково коло“. Сарадници „Кола“ су отишли