arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Ефраим Зуроф Фото: ТАНЈУГ

Хрватска даје легитимитет фашистичким изјавама

Директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф изјавио је да подржžава апел да хрватска Влада смијени министра културе Златка Хасанбеговића због његових проусташšких ставова, истичући да је проблем и што се у Хрватској даје легитимитет фашистичким изјавама. „Иницијатива да се у војску уведе поздрав `за дом спремни` и учење да се позитивно гледа на усташšки режим, значи да је нешšто веома, веома погрешšно у Хрватској. А Влада не чини ниšшта и поред све критике, иницијативе интелектуалаца из Француске и наšших протеста. Режим који је починио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима није осуђен на прави начин”“, рекао је Зуроф. Он оцјењује да је непојмљиво како неко ко подрžжава или изражžава носталгију

У Ристића Гају у добојском мјесту Опсине данас је обиљежен почетак пробоја "Коридора живота" који је изведен у јуну 1992. године и био једна од најзначајнијих акција у одбрамбено-отаџбинском рату

Савчић: Захвалност борцима и народу крњинског краја

У Ристића Гају у добојском мјесту Опсине данас је обиљежен почетак пробоја „Коридора живота“ који је изведен у јуну 1992. године и био једна од најзначајнијих акција у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић захвалио је борцима и народу крњинског краја за велики допринос стварању Републике Српске, истичући да се њихове жртве треба са поносом сјећати. „Са поносом се сјећамо тог времена и извођења прве акције Војске Републике Срспке чији је циљ спајање територије источног и западног дијела Српске, јер се 1992. године српски народ налазио у врло неповољном, не само политичком, већ и војном положају“, навео је Савчић. Он као значај успјешно реализоване акције „Коридор

У Долини хероја на Tјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца

Битка на Сутјесци – симбол отпора фашизму

У Долини хероја на Tјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца. Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и Словеније. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да је Сутјеска симбол херојства, части, неустрашиве борбе против далеко бројнијег непријатеља, те слободе којој је увијек тежио српски народ. Он је подсјетио да је 20.000 слабо наоружаних партизана, заједно са 3.000 рањеника и тифусара, успјело да се супротстави „машинерији“ од 120.000

Коридор живота, помен Фото: РТРС

Обиљежавање почетка пробоја Коридора живота

У Ристића Гају код Добоја данас се обиљежава почетак пробоја Коридора живота. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је акција „Коридор живота“ која је изведена у јуну 1992. године, једна од најзначајнијих у одбрамбено-отаџбинском рату. Пробојем Коридора прекинута је 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине. Према подацима Војске Републике Српске, акција је започела 14. јуна 1992. године, а 26. јуна војници Првог крајишког и Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске сусрели су се у рејону села Корница и Чардак, између Модриче и Шамца, спојивши западни и источни дио Републике Српске. У овој операцији погинула су 273 припадника Војске

Аријус ван Тинховен (1886-1965) Ван Тинховен са супругом – болничарком Мартом де Хроте

Племенити Холанђанин у Ваљевској болници

Аријус ван Тинховен, лекар који је пре др Рајса открио истину о аустроугарским злочинима 1914. године, поделио је судбину српског народа у свим борбама на почетку 20. века – Првом и Другом балканском, те Великом рату Ретко коме није познат допринос др родолфа Арчибалда рајса о ширењу истине о непријатељским злочинима почињеним у Србији током Великог рата. Али, мање је познато да чувени форензичар не би био у стању да сачин прецизан и стручан извештај да на располагању није имао налазе хирурга Ваљевске болнице, холандског лекара Аријуса ван Тинховена (1886­1965) и доктора руске санитетске екипе Петроградског словенског комитета, Николаја Ивановича Сичева (1878­1954). За нас је посебно значајан допринос доктора Тинховена;

Академик Василије КрестићФото: РТРС

Позив на сарадњу у прикупљању имена српских жртава у ратовима у 20. веку

Управни одбор Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, са академиком Василијем Крестићем на челу, упућује позив свим државним органима и институцијама, друштвима за неговање традиција ослободилачких ратова, удружењима бораца из Другог светског рата, удружењима логораша и другим удружењима из времена грађанских ратова у бившој Југославији и рата за Косово и Метохију, односно НАТО агресије 1999. године и свим другим организацијама и појединцима, који имају сазнања и могућности, да се укључе у прикупљање имена српских жртава страдалих у ратовима у току прошлог века. Позив је упућен свима који имају релевантна сазнања о српским жртвама палим у борби, логорима, заробљеништву или било ком другом месту. Прикупљена имена

Бакир Изетбеговић Фото: Дарко Ћирков

Шеховац: Изетбеговићу, касно си се сетио Казана

Носим то у себи већ деценијама, али вероватно из неких политичких разлога то нисам, а требало је да то урадим раније, рекао је недавно Бакир Изетбеговић Сарајево – Председавајући Председ­ ништва БиХ Бакир Изетбеговић и лидер најбројније бошњачке странке (СДА) посетиће сутра Казане на Требевићу, једно од већих стратишта Срба убијених у Сарајеву ратне 1993. године. Изетбеговић ће, како је најављено из његовог кабинета, на Казанима, јами у коју је бачен још увек неутврђен број убијених сарајевских Срба „одати почаст невиним жртвама и положити цвеће“. Директор Демократске иницијативе сарајевских Срба (ДИСС) Душан Шеховац сматра да се Изетбеговић касно сетио Казана, требало је то, каже, урадити одмах после рата, јер Казани

Милета Совиљ

Елегија о граду у који нема повратка

Представљена књига „Мој Грачац“ Милета Совиља, некадашњег новинара „Новости“, о завичају који је морао да напусти. Како бележи хрватска штампа, тамо људи живе од десетак долара ГРАЧАЦ се и даље налази на 158. километру државног пута Сплит – Загреб, али одавно више не важи за српску варош. И даље је овај лички градић највећа општина у Хрватској, али у њој живи само између осам и девет хиљада људи. Грачац је још 1996. проглашен за подручје од „посебне државне скрби“ Загреба, а када су хрватски новинари недавно дошли да виде како се држава „скрби“ о подручју, констатовали су да људи овде, повратници и хрватски Босанци који су дошли после одласка Срба,

Крсман Мијајловић

Ја сам по праву старином Глођовић

Казивање Топличанина Крсмана Мијајловића После ослобођења јужних делова Србије, у ослобођену Топлицу преселише се читава братства из црногорског Санџака, Сјенице и Голије. Из села Кузмичева из Санџака крену према Топлици братство Глођовића са три породичне главе, Миком, Мијајлом, Арсенијем. Микова породица насели се у селу Грабовница код Куршумлије и узеше презиме Миковићи. Мијајло оде у суседно Дединце, где узеше презиме Мијајловић. Арсеније се насели у селу Трнов Лаз и они узеше презиме Арсенијевић. Последњи од пребеглих дође Перо Глођовић у село Ртаје и задржа своје презиме. Таман се окућише на новом огњишту, а црквена звона у недоба објавише мобилизацију. Нема позивара, нема претњи за неодазив, звона су све рекла. Отаџбина

Споменик Тјентиште (фото: google.com)

Тјентиште- 73 године од Битке на Сутјесци

У Долини хероја на Тјентишту данас ће бити обиљежене 73 године од Битке на Сутјесци. Обиљежавању, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствоваће делегација Народне скупштине Републике Српске и делегација Социјалистичке партије коју ће предводити лидер Петар Ђокић. Циљ Битке на Сутјесци за нацисте било је уништење оперативне групе Народно ослободилачке војске Југославије и ликвидација штаба Драже Михаиловића. Борбе су почеле 15. маја, на простору Санџака и сјеверне Црне Горе, а завршиле 15. јуна 1943. године, пробојем обруча и главнине партизанских снага у БиХ. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Сутјеска – најзначајнија битка за партизански покрет  

Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века

Будући у тешком положају, када је његов систем на Лонг Ајленду доведен у питање, Тесла је, готово очајнички, покушао да од Српске банке у Загребу добије зајам од 150.000 круна. Посредовао је његов ујак Петар Мандић, тада митрополит дабробосански Николај, у Сарајеву. Из ујаковог писма, септембра 1903, дознају појединости: „По твојој жељи покушао сам код Српске банке да израдим зајам за твоје акције, и није ми то никако могло за руком поћи. То уосталом није ни чудо, јер су на управи људи који од тог предузећа твог ни појма немају, а и њихови не дозвољавају им да у такове операције уђу. Наш пријатељ, пуковник Косановић, доста нас је узнемирио описујући

Фоча: Изложба "Добојски логор култура сјећања 1915-2015." Фото: СРНА

Сјећање на страдање Срба у добојском логору прије 100 година

У храму Светог цара Лазара у Андрићграду вечерас је одржана академија у знак сјећања на Србе који су страдали у добојском логору који је основала Аустроугарска прије 100 година. Кроз добојски логор прошло више од 50.000 људи, подсјетио је протојереј Душко Недић. „Циљ Аустроугарске био је да раздвоји границу између Србије и БиХ, односно да исели српски живаљ са подручја Подриња, а насели муслимански“, истакао је Недић. Он је додао да су у добојском логору остале кости 12.000 људи и да је веома битно да се говори о њиховом страдању. Свештеник Средоје Андрић навео је да је важно помињати страдања српског народа у протеклим ратовима, како се она не би

Књига "Мајн кампф"

„Ил ђорнале“ објавио Хитлерову књигу

Италијански дневник „Ил ђорнале“ шокирао је данас јеврејску заједницу у земљи објављивањм „Моје борбе“ Адолфа Хитлера у оквиру додатне публикације. Данашње издање је прво у низу публикација о успону и паду Трећег рајха. Примјерак „Моје борбе“ уз коментаре представља реиздање превода из 1938. године. Главни и одговорни уредник листа Алесандро Салусти објаснио је своју одлуку ријечима да је „потребно схватити коријене зла како се фаталне грешке не би поновиле у будућности“. Он је рекао да разумије контроверзу око његове уредничке одлуке, истичући да забринутости јеврејске заједнице у Италији „заслужују сву пажњу и поштовање“. Лист је осудио медијску помаму након објављивања „Моје борбе“ и одбацио је тврдње да је примјерак књиге

Пише: Наталија НАРОЧЊИЦКАЈА

Цариградска патријаршија жели да искористи Свеправославни сабор за наметање своје воље

НАРОЧЊИЦКАЈА: ФАНАР НЕ ОДСТУПА, РИЗИКУЈУЋИ ИСТОРИЈСКУ ДРАМУ РАСКОЛА УНУТАР ПРАВОСЛАВЉА – Константинопољска Црква надмено демонстрира свој став о потчињавању свих Цркава фанарским структурама, које су се у историји ХХ века показале као спроводник и екуменизма, и западног утицаја англосаксонских сила – Московски патријаршија је предложила једини спасоносни пут – да се одмах сазове ванредно саветовање пре планираног Свеправославног Сабора и да се заједно размотре сва спорна документа и формулације уколико то буде потребно ради канонске чистоте, као и да се истовремено ради очувања јединства изузму одређена документа или формулације    – Фанарске структуре су још од 20-их година с времена на време истицале идеју Свеправославног Сабора. Од доласка на престо

Споменик - Тјентиште

Данас обиљежавање 73 године од Битке на Сутјесци

У Долини хероја на Tјентишту данас ће бити обиљежене 73 године од Битке на Сутјесци. Обиљежавању, које организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствоваће делегација Народне скупштине Републике Српске и предсједник Социјалитичке партије Петар Ђокић. Програм ће почети у 11.00 часова полагањем вијенаца на Спомен-костурницу, док је у 11.20 часова планирно обраћање званичника. Потом ће од 11.45 часова услиједити пригодан културно-умјетнички програм, а затим и бесплатан ручак за посјетиоце. Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, рекао је раније да је Битка на Сутјесци, синоним одбране слободе. Према његовим ријечима, битка

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.