Plemeniti Holanđanin u Valjevskoj bolnici

Datum objave: nedelja, 12 juna, 2016
Veličina slova: A- A+

Arijus van Tinhoven, lekar koji je pre dr Rajsa otkrio istinu o austrougarskim zločinima 1914. godine, podelio je sudbinu srpskog naroda u svim borbama na početku 20. veka – Prvom i Drugom balkanskom, te Velikom ratu

Arijus van Tinhoven (1886-1965) Van Tinhoven sa suprugom – bolničarkom Martom de Hrote
Arijus van Tinhoven (1886-1965)          Van Tinhoven sa suprugom – bolničarkom Martom de Hrote
Rodolf Arčibald Rajs (1875-1929)
Rodolf Arčibald Rajs
(1875-1929)

Retko kome nije poznat doprinos dr rodolfa Arčibalda rajsa o širenju istine o neprijateljskim zločinima počinjenim u Srbiji tokom Velikog rata. Ali, manje je poznato da čuveni forenzičar ne bi bio u stanju da sačin precizan i stručan izveštaj da na raspolaganju nije imao nalaze hirurga Valjevske bolnice, holandskog lekara Arijusa van Tinhovena (1886­1965) i doktora ruske sanitetske ekipe Petrogradskog slovenskog komiteta, Nikolaja Ivanoviča Sičeva (1878­1954). Za nas je posebno značajan doprinos doktora Tinhovena; ovaj holandski ekspert je, naime, podelio sudbinu srpskog naroda u svim borbama na početku 20. veka – Prvom i Drugom balkanskom, te Velikom ratu.

Van Tinhoven je rođen 1886. godine u holandskom gradu Goringhem. Nakon završetka gimnazije, jedno vreme je boravio u Indoneziji, a po povratku u zemlju, 1912. diplomirao na amsterdamskom medicinskom fakultetu. Po izbijanju Prvog balkanskog rata, Tinhoven se samoinicijativno uputio u Srbiju. Ubrzo mu se pridružila grupa stručnjaka iz Holandije, a počela je da pristiže i finansijska pomoć. Tako je mladi lekar pružio dragocenu pomoć u zbrinjavanju i lečenju ranjenika i bolesnika. Svoju misiju je nastavio i tokom Drugog balkanskog rata a u Beogradu se, opet bez podrške sopstvene vlade, obreo i neposredno nakon početka neprijateljstava sa Austrougarskom, 1914. godine. Tinhoven je raspoređen za šefa hirurškog odeljenja u Valjevskoj bolnici, gde mu se 24. septembra pridružio ruski hirurg, dr Sičev.Gospodinu ministru vojnom

Pod utiskom zločina počinjenih nad ranjenicima, zarobljenicima i civilnim stanovništvom od strane neprijateljske vojske, dr Van Tinhoven je odlučio da prikupi materijalne dokaze o upotrebi nedozvoljene municije, ali i svedočanstva o konkretnim zverstvima počinjenim u mačvi. Tinhoven je metodično beležio i fotografisao sva zapažanja tokom hirurških intervencija.

Odmah po okončanju većih sukoba, 21. avgusta, komandant Drinske divizijske oblasti naložio je Pavlu Đorđeviću, načelniku Valjevskog okružnog načelstva, da oformi komisiju i uputi je na teren radi utvrđivanja počinjenih zločina. Znajući da Tinhoven već raspolaže određenim materijalima, Ćorđević ga je postavio na čelo Komisije koju su činili načelnik Valjevskog sreza janićije Krasojević, direktor mesne električne centrale, inženjer julijus (Žil) Šmit, inače švajcarski podanik, dr Svetislav Nikolajević, koji je do rata obavljao privatnu praksu u Knez mihailovoj ulici br. 8, kao i službeni fotograf i neophodno pomoćno osoblje. Ekipa je tokom 21. i 22. avgusta obišla prostore između Zavlake i Brezjaka, a već 23. avgusta podnela detaljan izveštaj komandi Drinske divizije. Isti dokument načelnik Valjevskog okruga je 29. avgusta uputio i ministru unutarnjih dela Stojanu Protiću.

Zabranjena municija korišćena od strane austrougarske vojskeZabranjena municija korišćena od strane austrougarske vojske:

1 „trasirni” metak M1910; 2. „trasirni” metak M1912;

2 „vežbovni” metak M1893; 4. „stražarski” metak M1893;

3 „stražarski” metak M1913

Tinhoven se posebno zainteresovao za upotrebu nedozvoljene municije i njen stravični učinak na žrtvama. Na početku istrage, kao civilni hirurg bez iskustva u balistici i vojnoj tehnici, iskazao je nevericu da je jedna „civilizovana” armija kršila konvencije i čak sumnjao u postojanje ovakve vrste pešadijskih metaka. No, ubrzo se uverio u realnu situaciju; napravio je svojevrsnu zbirku municije i njenih delova izvađenih iz rana, izradio precizne crteže iste, te sav materijal fotografisao. Na osnovu ovog materijala, potvrdu o postojanju i upotrebi zabranjenih, nehumanih metaka dobio je i od nezavisnih vojnih eksperata iz domovine.

Isečci iz austro-ugarske štampe: propagandni materijal o upotrebi dum-dum metaka od strane Francuza i Britanaca
Isečci iz austro-ugarske štampe: propagandni materijal o upotrebi dum-dum metaka od strane Francuza i Britanaca

Bez obzira na to što je u suštini Tinhovenova komisija prva utvrdila i dokumentovala zločine, a Tinhoven lično radio na širenju istine putem medija, njegova zapažanja će dobiti na težini tek nakon susreta sa dr. rajsom – 21. septembra 1914. Holanđanin je, naime, nesebično sve svoje nalaze, skice i fotografije, kao i ispiti­ vanja dr. Sičeva, ustupio rajsu; ovaj materijal je čuvenom kriminologu poslužio za njegove dalje radove, pa čak postao i sastavni deo izveštaja i knjiga.

Obolevši od tifusa, Tinhoven je 16. marta 1915. godine morao da se vrati u Holandiju. No, u domovini je nastavio da objavljuje istinu o Srbiji. Publikovanje njegovih dnevničkih beležaka u Hagu 1915. godine rezultat je izveštaja koje je slao holandskim dnevnim listovima, ali i intervjua koji je dao novinaru „Novih roterdamskih novina” m. j. Bruseu. Tako je i beogradska „Politika” 21. marta 1915. godine donela vest kako je Tinhoven u Amsterdamu u štampi obelodanio istinu o upotrebi dum­dum metaka od strane Austrijanaca.

Nakon oporavka, polovinom avgusta 1915, Tinhoven je otišao u Francusku i priključio se njenom Crvenom krstu. U prvim mesecima 1916. određeno vreme je proveo u Albaniji, odakle je izveštavao za holandske novine. Kako je u to vreme u Draču i okolini bilo stacionirano 130.000 Srba, Tinhoven se ponovo našao među prijateljima. Holanđanin je ponovo upozoravao svetsku javnost na neodržive prilike u kojima se nalazila srpska vojska, gotovo bez odeće, hrane i medicinske pomoći.

Tinhoven se 30. septembra 1916. oženio svojom dugogodišnjom saradnicom i bolničarkom – jakobom martom de Hrote, koja ga je pratila na svim misijama u Srbiji. Zaboravljen od srpske javnosti, preminuo je 8. septembra 1965, a danas počiva kraj verne saradnice i supruge na groblju Novi Valkenven u Nardenu.

Centralne sile su bile zatečene iznošenjem istine o sopstvenim surovostima. Austrijanci su čak pokušali da rezultate Tinhovenovih i rajsovih izveštaja iskoriste u sopstvenoj propagandi; tako su se u nizu austrougarskih i nemačkih novina pojavili optužujući članci kako iste, rasprskavajuće metke koriste Britanci, Francuzi, rusi, Italijani i rumuni. Kada ova providna propaganda nije urodila plodom, propagandna mašinerija Centralnih sila pokušala je da diskriminiše Tinhovena i rajsa. U nizu nemačkih listova pojavili su se napisi kako je Tinhoven praktično prognan iz Srbije. Kada je Holanđanin lično demantovao ove vesti, štampa se okrenula rajsu. još 24. avgusta 1914, austrougarski ministar spoljnih poslova grof Berthold je predstavnicima neutralnih zemalja uputio brošuru u kojoj je pravdao postupke sopstvene soldateske samo kao „pokušaj odbrane od neprijateljski raspoloženih civila u mačvi”. Šta više, okupatorske „Beogradske novine” su 1. marta 1917. godine štampale obiman članak o „lažima kolumniste rajsa”; Austrijanci su ponovo tvrdili da su represalije nad civilnim stanovništvom bile opravdane zbog „neprijateljskog držanja staraca, žena i dece, te kao odgovor na zločine srpske vojske nad zarobljenicima”!

Autor: Branko Bogdanović

Fotografije iz lične arhive B. Bogdanovića

Izvor: POLITIKA, nedjelja 12 jun 2016., str. 63

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top