Хрватски историчар Иво Голдштајн позабавио се проблемом српског и хрватског језика, тачније оним речима које су „прогнане“ из хрватског језика „због наказне логике“ самозваних језичких чистунаца. Иво Голдштајн је у ауторском тексту „Јесмо ли у страху од србизама заборавили на хрватски“, објављеном у хрватском Глобусу, навео да по „наказној логици самозваних језичних чистача“, речи „датум“, „гласати“, „добровољац“, „штампа“… „заслужују прогон“ из хрватског језика. „Да ли језик опет постаје политичко оружје?“, пита се Голдштајн. Наводи да су Хрвати историјски и традиционално посебно осетљиви на језик, и то с разлогом, будући да у 19. веку нису имали државу, попут Срба, а језик је био један од најважнијих елемената националног идентитета. Према његовим речима,

Организација „Аманет“ тражи скупштинску расправу о имовини СПЦ. Митрополија: Овако оживљавају ЦПЦ Више од 7.000 потписа сакупила је невладина организација „Аманет“ у оквиру петиције за укидање власништва СПЦ над манастирима и црквама у Црној Гори. То је довољан број да пројекат уђе у скупштинску процедуру, о коме ће се изјаснити посланици владајуће већине – ДПС, Социјалдемократе, Бошњачка странка, Хрватска грађанска иницијатива, коалиција „Албанци одлучно“ – док су у опозицији – Демократски фронт, Уједињена Црна Гора, СДП, Демос и независни посланик Александар Дамјановић. Тражи се, истовремено, и враћање у власништво државе свих цркава и манастира које су саграђене у Црној Гори до 1. децембра 1918, након чега су, како тврде у