Ратни командант Специјалне полиције у Сплиту Јозо Режић сматра да је Марко Перковић Томпсон „зло хрватског народа“ и поручује да прославу „Олује“ треба правити тако да она не вријеђа Србе. Он је на „Фејсбуку“ коментарисао најаву градоначелника Книна да ће и Марко Перковић Tомпсон увеличати прославу „Олује“ и оцијенио да тај вид прославе „пали масе за нове сукобе и ратове“. „Tомпсон је највеће зло хрватског народа, продана душа и огањ смрти који пали овај наш напаћени народ и силу му усмјерава у погрешном смјеру. Најбоље би било тог човјека дисквалификовати из цијеле прославе“, сматра Режић и предлаже: „Прославу треба свести на свечану академију на коју треба позвати и православну браћу,

Од 1974. године у немачком правописном речнику Дуден који је први пут објавио 1880. године његов аутор Конрад Дуден, све до четвртка, 14. јула стајала је кратка одредница појма „усташа“ у којој се каже да је реч о „хрватском националистичком покрету који се борио против српског централизма у Југославији“. Од тада у Дуденовом речнику стоји доста шира и потпунија дефиниција која каже да су усташе „хрватска фашистичка организација чији су главни циљеви били државно отцепљење од Југославије и етничка хомогенизација Хрватске и (у време владавине Независне Државе Хрватске 1941-1945) почињена масовна убијања Срба, Јевреја и Рома“ . Интернет-портал балкансториес.нет који уређује и води Кристоф Баумгартнер из Беча покренуо је акцију

Пре осам деценија Нови Сад је српског генија прогласио за свог почасног грађанина. Почаст научнику Нови Сад одао на његов 80. рођендан 1936. Нови Сад једини српски град који је, за живота, дао генију ово признање Дивећи се Вашем великом генију, који је створио непролазна дела на корист целог човечанства, на славу Српства и Југословенства, Градски већници Града Новог Сада са данашње свечане седнице упућују Вам приликом Вашег 80-ог рођендана најлепше жеље за дуг живот, и у име скромног одужења свога дуга прогласили су Вас данас почасним грађанином Града Новог Сада. Живео велики ТЕСЛА, син, понос и слава српског народа. Ово је садржај телеграма који је 10. јула 1936, у

И даље се снимају дела класичне комунистичке пропаганде, али, од почетка је видљива борба за другачији филмски поредак. Постоје различите дефиниције овог појма, међутим, требало би да је кључно питање да ли је неко остварење комунистичка пропаганда или не ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Прошло је 26 година од обнављања формалне демократије у Србији. Наоко, од тада се много тога променило. Међутим, гледајући суштину ствари, промене су веома споре. Систем је у основи остао социјалистички: дочепати се власти ради личне користи и потом на сваки начин бранити освојену позицију. Слична ствар је и у култури: главни токови су централизовани и дириговани. Како се диригују, може се видети и на примеру филма. До

Оно што је Толстој рекао за породицу, важи и за друштво: срећна друштва наликују једно на друго, а несрећна су несрећна на свој начин. Босанскохерцеговачко друштво несрећно је на свој начин. На дан одавања почасти српским жртвама у Кравици, односно три дана пред одавање почасти бошњачким жртвама у Поточарима, неформална „AntiDayton Group” поставила је у центру Сарајева мапу Републике Српске, по којој су расуте кости и бачена похабана одећа и обућа. Према речима модератора, циљ перформанса је био да се „младима покаже да је Република Српска геноцидна творевина”. Сарајевски кантонски званичници, попут мудрих ефендија, нису ничим дали да знања да се то догодило: оксиморонски су прећутали да су дали миг