Папа Фрањо обишао је данас нацистички логор смрти Аушвиц, гдје се састао са неколико преживјелих затвореника и молио се у ћелији у којој је био затворен пољски католички свештеник. Фратар Максимилијан Колбе жртвовао је свој живот током Другог свјетског рата да би спасио другог човјека. Католичка црква га је прогласила за свеца. Папа Фрањо је трећи узасопни католички поглавар који је обишао мјесто на којем је Адолф Хитлер убио више од милион људи, углавном Јевреја. Папа се састао са преживјелима из Аушвица, са којима се руковао и пољубио их у оба образа. Једна жена му је пољубила руку. Он је размијенио неколико ријечи са бившим логорашима, а потом је понио

Министар спољних послова техничке Владе Србије Ивица Дачић рекао је да је амбасадор Србије у Загребу одбио да прими протестну ноту хрватског Министарства иностраних послова јер Србија, како каже, никога не провоцира, већ само реагује на пресуде и догађаје у Хрватској. Дачић је рекао новинарима у Београду да је Министарство спољних послова Хрватске позвало амбасадора Србије да му уручи ноту због реакције Србије на поништење пресуде Степинцу, иако Србија ништа не чини чиме би изазивала реакцију Загреба. „Наш амбасадор је одбио да прими ноту, не само због увредљивог садржаја, већ и увреде за целу Србију, која никога не провоцира, него само реагује на све пресуде и догађаје који воде ка

Пoрeд спoмeникa дaлмaтинским пaртизaнимa нa цeсти Kнин-Грaчaц, симпaтизeри устaштвa су jучeр нaкoн пoхoдa нa Срб дeвaстирaли и спoмeн-oбиљeжje пoгинулим бoрцимa и жртвaмa Другoг свjeтскoг рaтa у сeлу Maзин Дивљaњe пoвoдoм oбиљeжaвaњa 75. гoдишњицe устaнкa нaрoдa Хрвaтскe у Србу eкстрeмни су дeсничaри jучeр пoдeбљaли и дeвaстaциjoм aнтифaшистичких спoмeникa нa прaвцимa свoг крeтaњa. Kaкo нaм пoтврђуjу стaнoвници тoгa крaja, нa удaру симпaтизeрa устaштвa нaшao сe тaкo спoмeник пoгинулим бoрцимa и жртвaмa Другoг свjeтскoг рaтa у сeлу Maзин, кojи je oбнoвљeн приje нeкoликo гoдинa. Његa су ишaрaли свojим нajмилиjим слoвoм с крижићeм, уз нaтпис ‘НДХ’. Нeпoзнaти пoчиниoци ишaрaли су и спoмeник пaлим дaлмaтинским пaртизaнимa нa цeсти Kнин-Грaчaц, ‘oбoгaтивши’ гa свaстикoм и нaтписoм ‘Oви

Поводом најновијих дешавања у региону, неопходно је направити озбиљну државну стратегију и обновити државне органе који ће се бавити заштитом српског народа у државама које су настале распадом СФРЈ, саопштио је данас Иван Костић, народни посланик у Скупштини Србије и предсједник одбора за дијаспору и Србе у региону. „Радикални исламизам који је постао највећи проблем целе Европу, полако своје пипке пушта и на простору Балкана. Паљење српских застава, узвикавање ратних поклича ‘Исламске државе’, само су већ виђене епизоде које смо гледали 90-их година у Босни и Херцеговини а које сада сеју смрт по градовима Европске уније“, нагласио је Костић. Костић је оцијенио да српска Влада мора реаговати како би заштитила Србе у

Соколско друштво Београд X Вождовац основано је на територији Вождовца. На иницијативу Зденка и Вере  Павић виђенији грађани  Вождовца сазвали су оснивачку скупштину у дворани Основне школе “Вожд Карађорђе” код Аутокоманде. За старешину је изабран Живан Ранковић, а за заменика др Љубомир Олић. За начелника је изабран Зденко Павић, а за начелницу Вера Павић.  Друштво је постало део Савеза Сокола 1.12.1936. а међу члановима је било ђака, студената, занатлија, радника, трговаца и учитеља. Вежбали су у дворани Основне школе “Вожд Карађорђе”. Друштво је славило своју славу  Сретење. На Сретење друштво је одржавало прославе у Вождовачкој цркви Цара Константина и Јелене. Уз прославу одржаване су соколске академије. Друштво је бројало 354

Видео-клип, где двојица вехабија пале заставе Србије, само је један у низу доказа како се гледа на Србију преко Дрине Видео-клип, где двојица вехабија, селефија или богзна којих екстремиста пале заставе Србије, уз рафале, ратне обележја тзв. Армије БиХ, арапски барјак, а како тврде многи негде на подручју Босне, само је један у низу доказа како се гледа на Србију преко Дрине. Из мултиетничког Сарајева и Федерације БиХ. Палећи заставе Србије, екстремисти желе да запале везу Србије и братске Републике Српске. Али, узалуд. Преварили су се. Из дима запаљених српских застава, као феникс, веза Србије и Републике Српске, издићи ће се још јача, и то у инат свим екстремистима у

У Београду је 2015. издата књига “Соколске песме”. Прикупили су их Петар Д. Павловић и  Кристина М. Пантелић Бабић. Савез Сокола Краљевине Југославије поред физичког неговао је и патриотско васпитање преко песама. Пре Првог светског рата композотор Исидор Бајић компоновао је музику за песму српских сокола. После Првог светског рата соколи су наставили са музичким приредбама. Соколска химна била је песма “Хеј Славени”. Соколска друштва организовала су своју оркестре и тамбурашке зборове. Обично су из финансијских разлога прво организовали фанфару која би касније прерасла у оркестар. Оркестри и зборови наступали су на соколским приредбама. Приликом организовања слетова приређивана су такмичења соколских оркестара, гуслара, хорова и тамбурашких зборова. За разлику од

На подручју Гуње, Строшинаца и Дреноваца у уторак су поново осванули графити непримјереног садржаја. “Како би се пронашао починилац који је исписивањем графита причинио материјалну штету која је процијењена на износ од неколико хиљада хрватских куна, службеници Полицијске управе вуковарско-сријемске интензивно спроводе криминалистичко истраживање“, рекао је портпарол ове управе Домагој Џигумовић. Џигумовић је додао да су графити исписани под окриљем ноћи. Из полиције наводе да су графити у Гуњи уочени на зиду старе католичке цркве, а мјештани додају како је исписано “живио хрватски муслиман Златко Хасанбеговић”. Џигумовић је подсјетио да је ово други случај у недјељу дана. Прошле седмице непримјерени и увредљиви графити уочени су на православној цркви у Рајевом Селу и православном

И рече Бог: Нека буде свјетлост! И би свјетлост. И видје Бог да је свјетлост добра; и растави Бог свјетлост од таме.  (Прва књига Мојсијева – Постанак) Дошло је вријеме да прославимо 160 година од рођења Николе Тесле, за којег са правом можемо рећи да је био један од највећих научника који су ходили овом земљом. Рођен је као дијете православног свештеника и пошто бијаше одгајан у томе духу од њега се очекивало да крене очевим стопама. Али у њему самом се рађала једна већа жеља,она за науком,која га поведе у далеку Америку гдје је започео једну другачију службу,те постаде пастир својим изванредним изумима. Ту је стекао пријатељство са Владиком