Nova izdanja sokolskih pesama

Datum objave: sreda, 27 jula, 2016
Veličina slova: A- A+
Sombor fanfara
Sombor fanfara

U Beogradu je 2015. izdata knjiga “Sokolske pesme”. Prikupili su ih Petar D. Pavlović i  Kristina M. Pantelić Babić. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pored fizičkog negovao je i patriotsko vaspitanje preko pesama. Pre Prvog svetskog rata kompozotor Isidor Bajić komponovao je muziku za pesmu srpskih sokola. Posle Prvog svetskog rata sokoli su nastavili sa muzičkim priredbama. Sokolska himna bila je pesma “Hej Slaveni”. Sokolska društva organizovala su svoju orkestre i tamburaške zborove. Obično su iz finansijskih razloga prvo organizovali fanfaru koja bi kasnije prerasla u orkestar. Orkestri i zborovi nastupali su na sokolskim priredbama. Prilikom organizovanja sletova priređivana su takmičenja sokolskih orkestara, guslara, horova i tamburaških zborova. Za razliku od sletova organizovanih u SFRJ na sokolskim sletovima  priređivana su i muzička takmičenja.

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 12. marta 1920. u Sokolani akademiju sa plesom. Program je bio: 1) Marš; 2) Proste vežbe „Oslobođenja“ koje izveo prednjački zbor; 3) Potpuri iz opere „Zrinjski“ izvodio je tamburaški zbor; 4) Sopran solo, pevala članica P.O.K. uz pratnju klavira; 5) Filipi: Svečanost na polju, izvodio je tamburaški zbor; 6) Žive slike (Piramide); 7) Begović, „Pred ispitom zrelosti“, komedija u jednom činu. Proste vežbe su simbolički prikazivale „Oslobođenje“ . Svaki pokret imao je svoje značenje, svaki stav je pesma za sebe. U vežbama je prikazana Golgota od Kosova do Oslobođenja. Vežbama je upravljao vođa prednjačkog odelenja Antun Korčulanin, koji je završio dvomesečni prednjački tečaj sokolskog saveza u Ljubljani. Vežbe su pripremane za svesokolski slet u Pragu.(1)

Na inicijativu beogradske radio stanice i zauzimanjem starešine Sokolskog društva  Subotica  Koste Petrovića, sokoli u Subotici priredili su prvo radio-veče u Jugoslaviji 1930, koje je prenošeno preko radio stanica u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Nenad Rojić je sa svojom suprugom izvodio pesme stare Vojvodine. Pre početka umetničkog dela programa govorio je starešina subotičkog sokolskog društva i istakao : “… Često se čuje mišljenje, da je Sokolstvo u našoj nacionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svetskog rata. Neobavešteni misle i danas, da je Sokolstvo samo gimnastička ili omladinska organizacija.  …  Zato sada, kada otvaram ovo sokolsko radio veče, kličem svima : Doviđenja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo! “ Posle govora starešine zbor sokola otpevao je “Poleti sivi Sokole”. Sokolski tamburaški zbor odsvirao je više tačaka. Č. Tadirov izazvao je buru smeha pripovedanjem bačvanskih zgoda i nezgoda. On je pevao nekoliko bačvanskih šalajki praćen za klavirom od Dr. Đurišića. Ristić je otpevao “Časti Reca …” praćen sokolskim  tamburaškim zborom. Braća Terzini pevali su rejtanske pesme. Arkadije i Đoka svirali su na harmonici a gajdaš Stevanović na gajdama. Subotički sokoli dobili su sa mnogih strana pohvale za priređeno radio veče.”(2)

Slet u Somboru 1936 godine.
Slet u Somboru 1936 godine.

Šumadijski seljaci su došli u Veliku Kikindu 5. oktobra 1930. da vrate posetu Banaćanima. Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi je korporativno sa svojom muzikom dočekalo goste i otpratilo ih u grad. Na banketu priređenom u čast gostiju 7. oktobra 1930. svirali su naizmenice sokolska muzika i sokolski tamburaši. Sokolsko društvo je 5. oktobra 1930. dočekalo Kruševljane, pevačko društvo „Obilić” u Velikoj Kikindi. U ime grada i zanatlijskog zbora pozdravio ih je starešina društva Stojan Jakšić. Na zabavi istoga društva priređenoj istog dana uveče, među tačkama svirala je sokolska muzika, a na igranci svirali su sokolski tamburaši. (3)

Sokoli u Subotici proslavili su 5. marta 1932. 100-godišnjicu rođenja Tirša u gradskom pozorištu. Na programu su bile 4 muzičke tačke,  „Svečana reč o bratu Miroslavu Tiršu” i sokolski skeč. Sve muzičke tačke izvela je sokolska muzika. Članovi sokolskog orkestra sa kapelnikom na čelu nisu prezali ni od kakvih napora da bi dostigli maksimum. Izveli su : „Marš Masarikove župe”; marš iz „Prodane neveste”; potpuri „Za moje prijatelje” od Sedlačeka i na kraju Sokolski marš. O Tiršu je govorio zamenik starešine dr. Čović. Govorio je o Tiršu kao  čoveku, kao sokolu i kao filozofu. Skeč „Uspomene naše bake” preveden je sa češkog i podešen za domaće prilike. Bakina priča bila je ilustrovana vežbama dece, naraštaja i članova, i na kraju sa dve žive slike. Deca su vežbala sa 12 drvenih kvadrata na kojima je bilo po jedno „100” i po jedno slovo iz Tirševog imena. Deca su ređala kvadrate praveći sa njima razne skupine tako da se uvek moglo pročitati „Tirš 100”. Muzika je posle tačke svirala jugoslovensku i češkoslovačku himnu. Posle muzičke tačke priredba je završena Sokolskim maršem. (4) Sokolsko društvo Jajce otvorilo je 9 juna 1935. svoj Sokolski dom Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetljen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada,  i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena “Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor  Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavljevića, izaslanik kralja major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je  ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom “Iz bratskog zagrljaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme  nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce. Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom “Na vrelu bratstva”. (5)

 Prvi sabor sokolskih četa župe Mostar održan je u Mostaru 15. decembra 1935. u dvorani pevačkog društva “Hrvoje”. Akademija je počela “Sokolskom molitvom” od Vidošića, koju je pevalo Srpsko pevačko društvo “Gusle”. Zatim je tamburaški zbor četa Tasovčići i Višići svirao “Sokolski marš”. Posle toga sledio je pozdravni govor Petra Klaića, starešine čete Popovići, koji je istakao rad sokolstva na prosvetnom podizanju sela, a što se moglo videti na samoj akademiji koju su izvodili isključivo sokoli-seljaci.  Guslar Perun Perunović  otpevao je nekoliko ulomaka iz  narodnih pesama, zatim je muzika četa Orašac i Zaton izvela odlomak iz Zajčeve opere “Nikola Šubić Zrinjski”, članovi čete Kamenmost  “Dva brata” od Preradovića,  tamburaški zbor četa Tasovčići i Višići svirao “venac narodnih pesama”, jedan član čete Klobuk deklamovao “Oj Ilirijo!” i sokolski pevački zbor četa  Zaton,  Orašac, Mokošica i Donja Župa “Venac dalmatinsko-dubrovačkih pesama” od N. Palčoka. Nakon odmora jedan član čete Studenci recitovao  je Šantićevu pesmu “Ostajte ovdje”. Tamburaški zbor čete Mulji izveo je s pevanjem narodne pesme, a sokolski pevački zbor četa Orašac, Zaton, Mokošica i Donja Župa nekoliko pesama dubrovačkih i sremskih. (6)

Sokolska pesma
Sokolska pesma

Prilikom organizovanja sletova priređena su takmičenja sokolskih orkestara, guslara, pevačkih horova i tamburaških zborova. Na koncertu na sletištu u Beogradu 1930. sviralo je 400 muzičara pred preko 30.000 gledalaca. Na sletu je učestvovala sokolska muzika Doma maloletnika. (7)

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije juna 1936. Na Vidovdan 28. juna 1936. zajedno sa sletom, održana su takmičenja sokolskih muzika, tamburaških i pevačkih horova i guslara. Savezna muzička takmičenja održana su u Gradskom pozorištu, u dvorani “Graničara”, pod vođstvom referenta za muziku Prosvetnog odbora  Saveza SKJ Svetolika Pašćana-Kojanova. (8) Tamburaški zbor Sokolskog društva Novi Sad činilo je 8 članova a njihov vođa bio je Nikola Ivanović. U oktobru 1938. tamburaški odsek priredio je u Svečanoj dvorani Sokolskog doma veče narodne muzike koje je uživo prenosila radio stanica Beograd. U predstavi su učestvovali i radio pevači Jovanka Crnjanski, Ružica Kaušić kao i član sokola Vlastimir Jovanović-Lale i Svetislav Vrbaški. (9)

Muzičke utakmice Saveza Sokola priređene su u Sarajevu i Zagrebu. Savez Sokola snimio je na gramofonsku ploču „Sokolski pozdrav” i „Sokolske pesme”. U Savezu Sokola bilo je 77 muzika, 73 horova, 11 orkestara i 55 tamburaških zborova. Na X sletu u Pragu od muzika Saveza Sokola učestvovali su : mešoviti sokolski hor iz Starog Sivca, muzika sokolskog društva iz Beograda, Varaždina, Podgorice, Splita, Ljubljane, Subotice, Novog Sada, Kule (naraštajska) i tamburaški sokolski zborovi iz Subotice i Petrovgrada. Savezni muzički pročelnik raspoređivao je sve sokolske muzičke ansamble na razne sokolske svečanosti kao i na specijalan radio-koncert. (10) Na sletu somborskog sokolskog okružja u Somboru 31. 5. 1936. učestvovala je naraštajska fanfara sa kapelnikom Radomirom Dušanićem.

Tamburaš Pere Tumbas Hajo bio je dirigent, svirač i organizator kulturno-umetničkih aktivnosti u Sokolskom društvu Subotica. Učestvovao je na sokolskim sletovima i nastupima u Sarajevu, Dubrovniku, Ljubljani, Zagrebu i drugim gradovima. Pere Tumbas Hajo učestvovao je  zajedno sa sokolima na Sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu 1938. i Sofiji. Sa svojim tamburašima nastupao je na Radio Pragu. Svirao je u sokolskom društvu do okupacije 1941. Učestvovao je sa svojim tamburašima na Bunjevačkim danima” u Beogradu. Bunjevci i Bunjevke su u organizaciji Mare Đorđević-Malagurski organizovali izlete u Beograd. Po sećanjima Jose Stantića beogradske gospođe dočekivale su ih na beogradskoj stanici, raspoređivale na konačišta, a beograđani prevozili svojim automobilima, ako su konačišta bila udaljena. Za one za koje nije bilo smeštaja u centru grada, smeštani su kao gosti u otmene beogradske porodice. Bunjevce je primala kraljica Marija u audijenciju. Bunjevački dani” trajali su 3 do 5 dana. Najvažniji događaj bio je dvorski bal, koji je priređivala kraljica Marija. Bal je počinjao Velikim bunjevačkim kolom, uz pratnju Hajinog tamburaškog orkestra. Svirana su mnoga bunjevačka i srpska kola. (11)

Sokolska društva su organizovala svoju orkestre i tamburaške zborove. Tamburaški zborovi su svirali na sokolskim priredbama.  Sokoli su se trudili da njihovi tamburaši nastupaju na radio stanicama. Referent za muziku Prosvetnog odbora Saveza SKJ bio je Svetolik Pašćan-Kojanov. Prilikom organizovanja sletova priređivana su takmičenja sokolskih orkestara, guslara, horova i tamburaških zborova. Za razliku od sletova organizovanih u SFRJ. na sokolskim sletovima  priređivana su i muzička takmičenja. Posle Drugog svetskog rata zabranjen je  rad Saveza Sokola. I ako su sokoli nestali iz javnosti,  u narodu se pevala sokolska pesma “Zovi samo zovi” (Zovi samo zovi svi će sokoli za te život dati). Posle uvođenja višestranačja sokolska društva obnovila su svoj rad. U Beogradu je 2015. izdata knjiga “Sokolske pesme”. Prikupili su ih Petar D. Pavlović i  Kristina M. Pantelić Babić. Pored opštesokolskih pesama  date su i prigodne pesme iz Sokolske župe Mostar. Takođe pesme o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju, Petrovoj petogodišnjici, starešini župe Mostar Čedi Miliću. Jedna od tih pesama je “U spomen bratu Nikoli Simatoviću” od Jove Ć. Kurtovića.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. Uprava Sokola, „Sokolska akademija sa plesom“, „Rad“, Dubrovnik, 3. marta 1920, br. 20, str. 2, 3;
  2. „Prvo sokolsko radio-veče”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. maja 1930, br. 9, str. 6,7;
  3. „Sokolsko društvo Velika Kikinda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. novembar 1930, br. 27, str. 6;
  4. M.B.N, Svečana akademija u slavu Tirša”, Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 10 marta 1932, br. 11, str. 6;
  5. „Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralja Petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;
  6. „Svečana akademija”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 20 septembra 1935, br. 48, str. 6;
  7. „Prvi dani”, Sletski broj, „Ilustrovano vreme”, Beograd, 1930, str. 463
  8. „Sokolska muzička takmičenja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 10 jula 1936, br. 27 i 28, str.5;
  9. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 64
  10. Izveštaj o radu uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za godinu 1938. podnet  IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ 23. aprila 1939 godine”, str. 86;
  11. Mijo Mandić, inž. arh, „Pere Tumbas Hajo (1891 – 19067)”, „Rič Bunjevačke Matice”, Subotica, april-maj 2011, br. 55-56, str. 4; Nevenka Bašić Palković, „Veliki umetnik tamburice Pere Tumbas Hajo“, „Bunjevačke novine“, Subotica, 28. decembar 2001, broj. 5-12, str.8;   Zvonko Stantić,  „Svirci Đurđina i Pavlovca”,  „Bunjevačke novine“, Subotica, februar 2016, br. 128, str. 25, 26;

 

Vezane vijesti:

SOKOLSKE ZDRAVSTVENE ZADRUGE | Jadovno 1941.

SOKOLSKA ŽUPA MOSTAR | Jadovno 1941.

Svesokolski slet u Beogradu 1930. | Jadovno 1941.

Značaj seoskih sokolskih četa | Jadovno 1941.

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA | Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top