Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 45

Српско војничко гробље у Мензел Бургиби у Тунису

Обновљено српско војничко гробље у Тунису

19. јун 2018.

Српско војничко гробље у Мензел Бургиби у Тунису, где почива 1.200 војника, прошле године је потпуно обновљено. После деценија небриге, Србија је издвојила средства, па су беле сабље части замениле крстове. У години када се обележава век од завршетка Великог рата, српско војничка гробље и спомен-костурница, достојни су ратника који у њима почивају. Двадесетак километара од града-луке Бизерте у Тунису је Мензел Бургиба, насеље на периферији града где је међународно војничко и хришћанско гробље. Гробље је у веома лошем стању. Гробови су порушени, надгробне плоче попуцале, зарасле у траву… Али, при дну гробља блиста обновљени споменик са куполом и натпис „Французима и Србима умрлим за отаџбину“. Недалеко је Српско војничко

Нова књига с ексклузивним историјским фотографијама руши мит ревезионистичке деснице: У Јасеновцу послије рата није било комунистичког логора

19. јун 2018.

Фотомонографија аутора Ђорђа Миховиловића на једном мјесту обједињује 796 фотографија снимљених на локацији логора Јасеновац у раздобљу од 1945. до 1947. године које показују како на том простору након пада НДХ није постојао, нити је могао постојати, било какав логор Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. маја 2017. године. Излазак књиге провокативног назива “Јасеновац 1945. – 1947. – Фотомонографија” јасеновачког вишег кустоса Ђорђа Миховиловића (Издање Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац, 2016. које у Хрватској још није објављено у медијима) долази у врло важном историјском тренутку, односно у контексту још увијек трауматичне садашњости оптерећене грозним реинтерпретацијама ратног и поратног времена из пера све гласнијих негациониста и

Пододбор Владе Српске о Пробоју Коридора Фото: РТРС

У недјељу обиљежавање 26 гoдинa oд прoбoja „Кoридoрa живoтa“

18. јун 2018.

У нeдjeљу 24. jунa, нa Дугoj Њиви кoд Moдричe, бићe oбиљeжeнa 26 гoдинa oд прoбoja „Кoридoрa живoтa“. To je дoгoвoрeнo дaнaс нa сaстaнaку прeдстaвникa Пoдoдбoрa Влaдe Рeпубликe Српскe зa oбиљeжaвaњe знaчajних истoриjских дoгaђaja сa рукoвoдствoм oпштинe Moдричa. Прeмa утврђeнoм прoгрaму служићe сe свeтa aрхиjeрejскa литургиja у 9 чaсoвa у мaнaстиру Свeтoг Вeликoмучeникa Цaрa Лaзaрa, a у 11 чaсoвa пaлaнирaн je пoмeн и пoлaгaњe виjeнaцa нa Спoмeн oбиљeжja. У 12 чaсoвa прeдвиђeнo je дa сe oбрaтe нajвиши звaничници Рeпубликe Српскe и учeсници биткe зa Кoридoр. Подсјећамо, биткa зa Кoридoр je нaслaвниja биткa пoслeдњeг oдбрaмбeнo-oтaџбинскoг рaтa у кojoj je пoгину 431 борац, а 1.918 је рањено. Кaкo je дaнaс дoгoвoрeнo у прoгрaм убиљeжaвaњa

Југославијa била камен о врату Србији

18. јун 2018.

Колико је коштало стварање заједничке државе јужних Словена. Држава изгубила 13 милијарди златних франака, због опроста ратне штете Када је регент Александар Карђорђевић 1. децембра 1918. године, у кући трговца Алексе Крсмановића на Теразијама, прогласио да је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, мало ко од присутних је могао и да помисли да ће новонастала држава имати проблема око признавања. Најмање су то очекивали српски политичари од својих ратних савезника. На захтев првог председника владе нове државе Стојана Протића за међународно признавање, одговор је врло брзо стигао из Париза. Француско министарство спољних послова, које је припремало Мировну конференцију, планирану за 18. јануар 1919. године, у име савезничких влада је послало

У кинотеци је приказан филм у боји из 1939. о обиљежавању Косовске битке

18. јун 2018.

Кинотека је 9. јуна 2018. у оквиру Фестивала нитратног филма приказала кратки филм о прослави Косовске битке 1939. у боји у трајању од око 11 минута. На шпици је писало да је сниматељ Сифрид Трајковић. Приказано је паљење свећа од стране патријарха, полагање венаца на споменик, сам споменик, парада војске: авијације, коњице, пешадије и артиљерије. Приказана је сцена како Обилић убија Мурата. Затим говор генерала Недића. Па парада витешких организација: соколи, скаути, четници са заставама, болничарке Црвеног Крста у униформама, Црногорци у својој ношњи … . У редовима Савеза Сокола заједно са мушкарцима учествовале су и жене у свечаним соколским оделима, како при полагању венаца тако и на паради. Иницијативом

Црква жупе Свих светих у центру Ђакова и аутор књиге Игор Вукић

Син логораша: Јасеновац био као летњиковац, место забава, развијеног културног и спортског живота?!

16. јун 2018.

У католичкој цркви у Ђакову промоција књиге са ужасним приказом усташког стратишта. Аутор Игор Вукић тврди да су логораши имали примерену лекарску бригу, услове за школовање деце и веома угодне животне услове ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Промоција застрашујуће, ревизионистичке књиге Игора Вукића „Радни логор Јасеновац“, у којој аутор негира монструозне злочине усташког режима, најављена је у цркви жупе Свих светих у центру Ђакова, упркос многобројним протестима грађана тог славонског града. Пре тога је иста књига промовисана и на Каптолу у Загребу, уз овације присутних када је Вукић рекао да су претеране и потпуно неутемељене тврдње о масовном терору и ликвидацијама у Јасеновцу, јер за то „нема доказа“. Нажалост, стравични

Биста четнику Славку Цветићу, поносу Мајданаца (Фото Б. Ломовић)

Четник коме су партизани подигли споменик

16. јун 2018.

У школском дворишту родног села, капетан Славко Цветић сам себи намакао омчу и гурнуо столицу испод ногу Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. јуна 2016. године. Рудник – И да је живео до краја рата, нико у Мајдану не верује да би припадник равногорског покрета Славко Цветић погазио заклетву и престао да пуца у окупатора. Нажалост, 13. децембра 1942. године, окончао се његов живот у 27. години, после годину и по дана истинског отпора непријатељу. Немци су га обесили о стару липу пред школом у родном селу. Живих сведока данас нема, али живи још прича о том догађају коју смо чули од

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

16. јун 2018.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јуна 2015. године. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно

Обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве

15. јун 2018.

Спуштањем цвијећа у ријеку Буну и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару данас је обиљежено 26 година од егзодуса Срба из долине Неретве када је нестало 431 лице српске националности, протјерано више од 30.000 Срба и уништена сва српска имовина. На данашњи дан 1992. године запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану, а након тога и сви православни храмови у долини Неретве. Обиљежавање је организовала Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, која уједно обиљежава и Дан несталих источне Херцеговине. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић рекла је да се 1992.

Приједор: Промовисана књига „Приједорски логор Циглана 1942. године“

15. јун 2018.

„Приједорски логор Циглана 1942. године“ назив је књиге која је промовисана у приједорској Градској читаоници. Логор Циглана дјеловао је од љета 1942. до прољећа 1943. године. Кроз овај логор прошло је 14.500 логораша. Како би се сачувало од заборава страдање и патња народа у Козарској офанзиви, у књизи аутора Младена Вучковца, предочена је истина о приједорском логору који је био један од 11 логора којима је Козара била опкољена. „Из тих сабирних логора они су депортовани даље у те злогласне логоре, као што је Јасеновац, Градишка, Бањалука, Београд, затим чак до Норвешке и у Аушвицу“, каже Младен Вучковац, аутор књиге „Приједорски логор Циглана 1942. године“. Логор „Циглана“ налазио се на

У ЉУБЉАНИ ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА „КРСТ НАД ЈАМОМ“

15. јун 2018.

Српска православна црквена општина у Љубљани и Културно просвјетни центар „Свети Кирило и Методије“ организују пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“, аутора др Душана Ј. Басташића, у продукцији удружења грађана „Јадовно 1941“, која ће се одржати у Парохијском дому у Љубљани, у суботу 16. јуна 2018, с почетком у 18.45 часова. Улаз је бесплатан. Извор: СПЦ Љубљана Везане вијести: Приказан филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића Dokumentarni film”Krst nad jamom” 3.juna u Kozarskoj Dubici Документарни филм „Крст над јамом“ у петак 08. јуна у Новом Саду КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?! Филм „Крста над јамом“ представљен у Београду Бећковић:

Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину

15. јун 2018.

Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама. Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није. „У току извођења борбених дејстава од 9. априла, на Велики петак, до 14. јуна, било је 1.357 војних учесника, погинуло је 108, а рањено 265 и данас сваки

Вулин: Изложба Дијанина деца ће наставити да живи

15. јун 2018.

Министар одбране Александар Вулин обишао је данас Изложбу „Дијанина деца“ у Дому Војске Србије у Београду, последњи дан пред њено затварање Министар одбране Александар Вулин обишао је данас Изложбу „Дијанина деца“ у Дому Војске Србије у Београду, последњи дан пред њено затварање. Вулин је изразио велико задовољство, јер може да каже да је изложба о Дијаниној деци и све оно што је Дијана Будисављевић урадила за српску, јеврејску, ромску децу, за човечанство, наишла на велику пажњу грађана. „Више од 5.000 наших суграђана видело је изложбу о Дијани Будисављевић, свему што је урадила и како је спасавала српску децу од усташког ножа. Ðаци више од 30 основних и средњих школа први

Седиште Хрватске-радио телевизије (архивска фотографија)

ХРТ мора да врати на посао новинара отпуштеног због филма о масакру у Двору

14. јун 2018.

Хрватска-радио телевизија је, према одлуци суда, дужна да на посао врати новинара Сашу Косановића, који је пре две године добио отказ, а образложење је да је таква одлука донета незаконито. Новинар Саша Косановић је на Фејсбук профилу објавио да је добио правоснажну пресуду суда, на основу које ХРТ мора хитно да га врати на посао. „О расплету ове трагикомедије, покорно ћу јављати и даље“, написао је Косановић. Косановић је на ХРТ-у отказ добио због учествовања у филму „15 минута – Масакр у Двору“. Он је тада изјавио да је службено добио редован отказ зато што, како тумачи послодавац, није имао писану дозволу генералног директора ХРТ-а Горана Радмана за рад на филму у

Спомен-подручје Доња Градина заслужује посебну пажњу институција

14. јун 2018.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је Спомен-подручје Доња Градина јединствена јавна установа у Српској која заслужује посебну подршку Владе и институција у њеном настојању да допринесе ширењу истине о страдању у овом стратишту. „Ово је стратиште незапамћено кроз историју на овим просторима, гдје су стотине хиљада гробова, а простор је прилично неуређен. Мени је задовољство да је Народна скупштина баш у овом сазиву успјела да усвоји Декларацију о геноциду почињеном над Србима на овом простору“, рекао је Чубриловић који је данас посјетио Спомен-подручје Доња Градина у Козарској Дубици. Он је подсјетио да је донесена и одлука о изградњи Меморијалног центра Доња Градина и јачању Спомен