Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 44

Голооточани: Муке тешке четири милиона

21. јун 2018.

Породице и НВО траже од државе да обештети заточенике Голог отока. Бивши логораши су дигли глас да исправе вишедеценијску грешку. Казну на хрватском острву издржавало је 3.399 Црногораца Седам деценија је прошло од раскола Тита и Стаљина који је поделио Црногорце на „патриоте и издајнике“. Ови „други“, од којих су многи постали заточеници Голог отока, махом нису дочекали правду. Логораши су опет дигли глас, а подршку су им дали малобројни саборци и невладин сектор тражећи од државе да исправи „криву Дрину“ и обештети мученике. Више од стотину фамилија чији су чланови робијали, најавило је тужбе за одштету у висини од око четири милиона евра! Казну на врелом камену хрватских острва

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе које су прије 26 година на Миљевачком платоу код Дрниша убили и масакрирали припадници хрватске војске, у присуству Унпрофора.

Парастос за Србе страдале прије 26 година код Дрниша

21. јун 2018.

У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос за Србе које су прије 26 година на Миљевачком платоу код Дрниша убили и масакрирали припадници хрватске војске, у присуству Унпрофора. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је присуствовао парастосу, рекао је да је Миљевачки плато једна у низу злочиначких акција хрватских снага која је спроведена с циљем етничког чишћења Срба са њихових вјековних огњишта и показује сву бруталност и свирепост хрватске војске и полиције. Линта је подсјетио да, осим пресуде двојици војника за убиство једног српског заробљеника, нико други није процесуиран, нити кажњен за тај злочин, што показује да је хрватско правосуђе и даље етнички мотивисано и има

Злочин на Миљевцима био најава етничког чишћења Срба из Хрватске

21. јун 2018.

Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је, поводом 26 година од злочина над Србима на Миљевачком платоу код Дрниша, да је тај злочин био најава етничког чишћења Срба из Хрватске, које се коначно десило у злочиначким акцијама „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“. Из Координације указују да о монструозности злочина у којем је убијено 40 српских територијалаца говори то што су жртве након мучког убиства измасакриране, а њихови посмртни остаци по узору на усташке злочине бачене у крашку јаму и затрпане смећем како би злочин остао прикривен. „Два мјесеца од почињеног ратног злочина, на притисак међународне заједнице, извршена је ексхумација свих убијених

Битка за опстанак: Божица Живковић Рајилић

Рајилић: Очекујем коначно усвајање закона

21. јун 2018.

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић очекује да ће у Народној скупштини Српске коначно бити усвојен закон о заштити жртава ратне тортуре. „Ријеч је о толерантном закону и увјерена сам да ће сви народни посланици, без обзира из које политичке опције долазе, поржати његово усвајање“, рекла је Рајилићева данас новинарима у Бањалуци. Рајилићева је истакла да је за Удружење жена жртава рата ова сједница парламента Српске историјска, јер ће се, како је истакла, „први пут након 23 године дати мјесто жртвама ратне тортуре и поправити све грешке свих власти од настанка Републике Српске до данас“. Она је изразила захвалност ресорном министарству, Влади Републике Српске, а посебно

Придворица – поклано село

21. јун 2018.

Злочин у Придворици специфичан је по томе што није било свједока јер су побијени сви становници, осим оних који се нису ту затекли. Приредила: Милосава СУПИЋ ВУКОВИЋ Придворица је једно од најстрадалнијих мјеста Срба у Херцеговини у којем су усташе 1941. године побиле све становнике, њих 186, с тим да се не зна колико је било тек рођене, а некрштене дјеце, па се сматра да је жртава било и више од 200. Милан Никчевић, професор историје из Гацка, наводи да је Придворица, село које се налази у Борчу, у гатачкој општини, рана која не може да зацијели и има симболичну важност за Гачане и цијелу Херцеговину. Злочин у Придворици специфичан

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа "Понори зла" о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња.

„Понори зла“ у стрип роману

21. јун 2018.

У Културном центру у Требињу одржана је промоција стрипа „Понори зла“ о незапамћеном страдању и злочинима над становништвом источне Херцеговине у Другом свјетском рату, аутора Јована Братића из Невесиња. Аутор је на 205 страна, кроз 1.050 фотографија, преко измишљених ликова говорио о историјским, истинитим и стварним догађајима. „Стрип описује догађаје и успоставу усташке НДХ-а на овим просторима и прве злочине на њима. Прича прати и јунски устанак против НДХ-а власти 1941. године и након тога описује догађаје који су били трагични по српско становништво Херцеговине, братоубилачки грађански рат који је располутио редове устаника на ројалисте и револуционаре комунисте“, истакао је Братић синоћ на промоцији. Он наглашава да сам наслов „Понори

Парастос страдалима на Миљевачком платоу

21. јун 2018.

Прије 26 година (21.јуна 1992.године), на подручју Миљевачког платоа, код Дрниша догодио се монструозан злочин над српским припадницима Територијалне одбране. У мучком нападу пред очима УНПРОФОР-а убијено је 40 српских Територијалаца, а неколицина рањена и заробљена. Српско село Нос Калик срушено је до темеља и спаљено, један дио становништва побијен, а други интерниран на оточић у Шибенском архипелагу. По завршетку војничке акције хрватски војници започели су крвави пир. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, користе српске заробљенике под претњом смрти да тијела бацају у Крашку јаму. По свједочењу једног од преживјелих српских заробљеника, на тијела у јаму бацани су пси и мачке да доврше масакрирање тијела. На крају је бацано

Штрбац: Познати извршиоци злочина на слободи и уживају све благодети

20. јун 2018.

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да су за убиство и масакр над 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, код Дрниша, на симболичну казну од укупно седам година осуђена само два лица, док су остали познати извршиоци на слободи и уживају све благодети хрватског друштва. Штрбац је поводом 26 година од монструозног злочина на Миљевачком платоу рекао Срни да су познати људи из хрватске војске и политике који су испланирали, нередили и извели ту акцију. Он је навео да је један од њих Иван Бачић, који је извео ту акцију „без сагласности врха хрватске војске и државе“, а који није процесуиран ни пред хрватским нити пред српским судовима,

Божидар Алић (Фото: Hrvoje Krešić/Vijesti.hr)

Алићева усташка представа пала пред судом

20. јун 2018.

Некада познати хрватски глумац Божидар Алић изгубио је спор против загребачке дворане „Ватрослав Лисински“, која му је ускратила могућност да изведе монодраму на почетку које је публику намјеравао да поздрави усташким слоганом „За дом спремни!“. Контроверзни глумац, који отворено заговара усташизацију Хрватске, тражио је 89.000 куна /око 12.100 евра/ за неприказивање своје представе „Без лустрације нема Кроације“. У поступку пред судом, Алић и Центар за подстицање стваралаштва хрватских ветерана „Гавран“ тражили су и додатних 30.000 куна /око 4.078 евра/ одштете због „душевне боли која је Алићу нанесена отказивањем представе“. Ипак, тужба је одбијена. Алићева монодрама, коју он назива својим животним дјелом, требало је да покаже, како је сам глумац објаснио,

Тајна која је скривана до данас: Амерички масакр цивила у вијетнамском селу (ФОТО)

20. јун 2018.

Вијетнам, 16. марта 1968., регуларни амерички војници су упали у село Ми Лаи, око 500 цивила, пре свега жене и децу и стрељали их. Пре него што су их убили, један број жена су силовали и унаказили их. На фотографијама је приказан тек део ужаса, оне на којима се виде убијене и и змасакриране жртве медији углавном избегавају јер су сцене крајње бруталне. Аутор фотографија и сведок масакра је фотограф Роберт Л. Хаберле (Robert L. Haeberle). „Избегавао сам да гледам убиства, након направљеног снимка сам окретао главу али крајичком ока сам видео како падају“ испричао је касније. Убрзо су сви са његових фотографија већ били мртви. За ово зверство каквог би се и најгори нацисти

Годишњица масакра: Три дана са дрвета гледао зло

20. јун 2018.

Вељко Грујић једини преживео мајски масакр Прњаворске лаке бригаде 1995. Бог ми је поручио: Попни се. Свих 56 сабораца заклано. Размењен 1996. Четвртог дана сам схватио да се не померам и да сам опасачем везан за грану Око нас су падале гранате и звиждали меци. Тешко рањени саборац Петар Шлапак издахнуо ми је на рукама. Жељко Вукомановић и Ранко Вујасиновић отишли су у другом правцу и ни дан-данас, после 23 године, ни за кости им се не зна. Остао сам сам у окружењу, са само два метка. Све више су се приближавали и одјекивали су покличи: „Текбир, Алаху егбер, хватај живе, кољи, ово је за Алаха!“ Овако, за „Новости“, почиње

Пројекција филма "Крст над јамом" у Љубљани

Филм „Крст над јамом“ приказан у Љубљани

19. јун 2018.

У организацији Српске православне црквене општине Љубљана и Културно-просвјетног центра „Свети Кирило и Методије“, у Љубљани је, у суботу, 16. јуна, приказан дугометражни документарни филм „Крст над јамом“ аутора Душана Басташића. Пројекцији у просторијама парохијског дома присуствовало је и свештенство Љубљане и Новог Места, а присутни су били потресени документарном грађом приказаном у филму. Уочи приказивања филма, присутнима се обратио г. Никола Милованчев, који их је поздравио у име удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и изложио циљеве и рад овог удружења на истраживању страдалништва српског народа у 20. вијеку, а затим у кратким цртама описао настанак и рад система логора Госпић – Јадовно – Паг, у којем је за вријеме

Ромски симфонијски оркестар жели да одржи цонцерт у Јасеновцу

19. јун 2018.

Ром Рикардо М. Сахити, који је диригент јединог симфонијског оркестра на свијету кога чине искључиво Роми и Синти, изјавио је да је његова велика жеља, али и цијелог оркестра, да одрже концерт у Меморијалном комплексу Јасеновац, као мјесту гдје су током Другог свјетског рата, уз Србе и Јевреје, страдали и бројни припадници ромског народа. Сахити, који је изградио завидну каријеру у Њемачкој, рекао је за „Франкфуртске вести“ пред концерт у Државном позоришту „Хесена“ у њемачком Висбадену, гдје ће са својим оркестом извести „Реквијем за Аушвиц“ да је ријеч о музичком сјећању на све жртве које су убијене у том логору смрти током Другог свјетског рата. Овај умјетник који је рођен

Више стотина дјеце са Косова и Метохије заједно са својим домаћинима боравили су данас у Спомен-подручју Доња Градина и у Националном парку "Козара".

Дјеца са Косова и Метохије посјетила Доњу Градину и Козару

19. јун 2018.

Неколико стотина дјеце са Косова и Метохије, заједно са својим домаћинима у Републици Српској, боравило је данас у Спомен-подручју Доња Градина и у Националном парку „Козара“. Ријеч је о 14 аутобуса са 500 дјеце и 200 њихових домаћина, за које су организовани историјски часови на овим спомен-комплексима. Предсједник Одбора за помоћ Србима са Косова и Метохије Милорад Арлов истакао је да је овај дио програма за дјецу са Космета подједнако важан као и боравак у породицама, да би упознали историју краја који су посјетили. Најбољи ученици са Косова и Метохије допутовали су у Републику Српску у суботу, 16. јуна, и боравиће седам дана, захваљујући Одбору за помоћ Србима Косова и

Три године затвора због поздрава „За дом спремни!“

19. јун 2018.

Неименовани хрватски држављанин осуђен је у Аустрији на три године затвора, уз 15 мјесеци условне казне, због узвикивања усташког слогана „За дом спремни!“ и нацистичког поздрава у Блајбургу. Он је један од шесторице Хрвата који су ухапшени у Клагенфурту због забрањених парола током комеморације у Блајбургу. Осуђени Хрват се бранио тврдњом да је на комеморацију у Блајбург дошао на наговор пријатеља, те да је био пијан. „Часни суде, искрено ми је жао што сам то учинио. Крив сам и кајем се, знам шта се догодило у прошлом вијеку /злочини усташа/ и да могу вратити вријеме до овог суђења не би ни дошло“, рекао је осуђени. Због признавања кривице и зато