И у хрватском државном врху укључен је аларм због претњи ратом у БиХ уочи референдума о Дану Републике Српске. Загреб ће у међународним круговима потенцирати питање положаја Хрвата у БиХ Хрватска ће око догађаја у БиХ следећих дана реаговати према ЕУ и САД, као и кроз Веће за имплементацију мира и одиграће чврсту и активну улогу, рекао је извор близак хрватском политичком врху загребачком „Јутарњем листу”. Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која се налази у Њујорку на заседању Генералне скупштине УН, помно прати дешавања у БиХ. Према речима њеног саветника Мате Гранића, приоритет је указати међународној заједници на положај Хрвата : – Хрватска има легитимно право да се бори за

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић планира да поднесе нову апелацију Уставном суду, којом ће покушати да оспори назив Републике Српске, сазнају “Народне” од извора блиског лидеру СДА. Тезу за оспоравање Републике Српске базираће на томе да се у њеном називу препознаје само један народ, те да је он дискриминаторски по грађане који нису Срби, подвлачећи да је успостављен у Скупштини српског народа БиХ, без учешћа Бошњака и Хрвата. Према сазнањима “Народних“, Изетбеговић ће се позвати и на одлуку Уставног суда из 2000. године, којом је умјесто члана 1. Устава Републике Српске, који је гласио да је “РС држава српског народа и грађана који у њој живе“, одређено да је

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да најновије претње ратног команданта Армије БиХ Сефера Халиловића да ће Република Српска нестати представља још један доказ да значајан део бошњачке политичке, војне и интелектуалне елите живи у прошлости и не одустаје од ратне политике стварања исламске државе у Босни и Херцеговини. “У бошњачком народу нема стварне спремности да се суочи са злочиначком политиком Алије Изебеговића као предуслова за истинско помирење и разумевање између Срба и Бошњака”, оценио је Миодраг Линта у писаној изјави. Председник Савеза Срба из региона сматра и да је без кажњавања ратних злочинаца из реда бошњачког народа и поштовања српских жртава свака прича о међусобном поштовању и уважавању

После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер.  Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска. Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Преком 6. и 7. августа 1927. Том приликом посвећен је друштвена барјак који је даровала краљица