Sokolska župa Šibenik-Zadar

Datum objave: utorak, 20 septembra, 2016
Veličina slova: A- A+

Posle oslobođenja i ujedinjenja 1918. osnovana je za severnu Dalmaciju župa Šibenik.

Sokolski dom Kistanje
Sokolski dom Kistanje

Posle odlaska Italijana sazvana je osnivačka skupština župe. Na skupštini su prisustvovali izaslanici društava Šibenik, Vodice, Betina, Skradin, Dubrava i Murter.  Župa je 1922. imala 13 društava sa 754 člana. Treći slet održan je 1922. Četvrti župski slet održan je u Drnišu 1923. Peti slet u Šibeniku 1924. Župa je 1925. dobila naziv Sokolska župa Šibensko-Zadarska. Imala je 1925. 15 društava sa 1251 članom, 174 članice, 176 naraštajaca, 129 naraštajki, 208 muške i 96 ženske dece. Šesti župski slet održan je u Prekom 6. i 7. avgusta 1927. Tom prilikom posvećen je društvena barjak koji je darovala kraljica Marija. Sedmi župski slet održan je 17. i 18. septembra 1927. u Biogradu na moru. Osmi župski slet priređen je 25. i 26. avgusta 1928. u Drnišu. Tog dana razvilo je drniško društvo novu zastavu. Deveti župski slet  održan je u Šibeniku 15. i 16. juna 1929. uz učestvovanje župa Sušak-Rijeka i župe iz Splita. Godine 1930. župa je  imala 15 društava i to : Benkovac, Betina,  Biograd na moru, Drniš, Filip-Jakov, Kistanje, Knin, Murter, Novalja, Novigrad, Pag, Preko, Siverić, Šibenik i Vodice. Bilo je 1.379 članova i 160 članica, od kojih 311 vežbača i 127 vežbačice. Bilo je 143 naraštajca i 84 naraštajke. Zatim sokolske dece 256 dečaka i 139 devojčica. Sve zajedno učlanjenih 2.161. Svoje sokolske domove imala su društva  Biograd na moru, Knin i Šibenik. Većina društava je vežbala u privatnim iznajmljenim prostorijama. Društva Betina i Siverić su gradila svoje domove. U 11 društava osnovane su knjižnice sa 4.243 dela.U 5 društava postojale su sokolske muzike, a u dva tamburaški zborovi. (1)

U međuratnom periodu na teritoriji Hrvatske bio je zapažen rad sokolskih društava u Gospiću, Otočcu, Gračacu, Vrhovinama, Kninu i Glini. Sokolsko društvo u Kninu imalo je sokolski dom od 1922. i dobijalo je povremeno jednokratnu pomoć od države. Društvo je primilo 1928. 2.000 dinara za održavanje sale u kojoj su vežbali i đaci kninske gimnazije. (2)

Sokolsko društvo u Drnišu bilo je privrženo dinastiji Karađorđevića. Sokolske svečanosti održavane su na Dan Ujedinjenja, za Svetog Savu, za rođendan kralja i na dan oslobođenja Drniša. Glumačka sekcija društva davala je predstave: „Lazarevo vaskrsenje”, „Laža i paralaža”, „Protekcija”, Gogoljevu „Ženidbu” i „Oslobođenje Drniša” drniškog autora Milovana Opare. Kao i pre Prvog svetskog rata svake godine se išlo na Vidovdanske proslave na Kosovo kod Knina. Na Vidovdan 1926. sokoli iz Drniša su pred Lazaricom izvodili gimnastičke vežbe, a drniška sokolska muzika je svirala koračnice. Februara 1924. osnovana je prosvjetna sekcija društva. Za prvog predsednika sekcije izabran je učitelj Nikola Manojlović. U sastavu prosvetne sekcije delovala je sekcija za naučno-popularna predavanja. (3)

Sokolsko društvo Betina u župi Šibenik-Zadar, proslavljalo je svake godine Dan Ujedinjenja. Svečanoj sednici 1932. prisustvovalo je sem članova, naraštaja i dece, i mnogo seljaka. Posle podne priređena je povorka. Sa zastavama, pevajući i kličući kralju, sokolima i Jugoslaviji išlo je mnoštvo naroda kroz okićeno selo, dočekivano svuda sa veseljem. Uveče na svečanoj akademiji, razvila se svečanost u narodno slavlje. Prostrana dvorana sokolskog doma bila je puna. Akademija je otvorena predavanjem učitelja Kaleba o značaju ujedinjenja. U programu su bile tačke : pevanje himne, deklamacija, dva rodoljubiva igrokaza, vežbe dece,  naraštaja i članova. Publici se dopala “Sokolska pesma”, vežba podmladka sa pevanjem. (4)   Sokoli iz Betine učestvovali su na priredbama okolnih sokolskih društava. Sokolsko društvo Sukošan priredilo je 11. septembra 1932. svoju treću javnu vežbu u  Sukošanu kod Zadra. Jadranska plovidba je zbog velikog interesa priredila toga dana izlete u  Sukošan sa 3 parobroda. Izletnike iz Šibenika, Mandaline i Betine dovezli su brodovi “Vodice” i “Zrmanja”, a izletnike  iz Biograda, Tkona, Filipjakova i Pašmana brod “Kozjak”. Na proslavi učestvovale su sokolske  jedinice : Biograd, Šibenik, Mandalina,  Betina,  Pašman, Filipjakov,  Preko, Benkovac, Novigrad,  Tkon,  Bibinje, Diklo i Smilčić. Sva tri broda došla su u Sukošan u 11 časova, gde je bio priređen vanredan doček.  Na dočeku su bile čete Sukošan, Bibinje, Diklo i Smilčić, zatim školska deca i ostali meštani  Sukošana. Brodovima su stigle muzike  iz  Šibenika i  Biograd na moru. Brodovima “Vodice” i “Zrmanja” stiglo je u Sukošan oko 600 izletnika, a brodom “Kozjak”  oko 500 izletnika. Posle burnih pozdrava formirana je povorka i uputila na seoski trg, gde je sa balkona jedne kuće pozdravio sokole i goste, načelnik čete  Sukošan, Joso Peričić. Posle njega govorili su dr. Poturica, starešina Sokolskog društva Šibenik; Milan Kostić, zamenik  starešine Sokolskog društva Biograd; Kukolj, učitelj iz Petrčana i narodni poslanik profesor Josip Antunović. Josip Antunović preneo je pozdrav bana dr. Jablanovića, koji je izrazio žaljenje što nije mogao prisustvovati lično tom slavlju. Posle je povorka krenula na sletište gde se razišla. Posle podne u 3 sata počeo je javni nastup. Nastupile su sve kategorije društva Biograd, članovi i članice  Sokolskog društva Šibenik,  članovi  društva  Preko, podmladak čete Sukošan i  članovi   čete  Diklo. Seoska četa Diklo nastupila je sa 30 svojih vežbača.  Vežbe su izvođene uz pratnju  sokolske muzike iz   Biograda na moru. Posle vežbi održani su govori. Govorio je Perović iz Preka, podstarešina  Sokolskog društva Biograd Milan Kostić, pukovnik Božić, član župske uprave i jedan učitelj iz Smokovića. Izletnici su se brodovima vraćali u svoja mesta. U mestima Pašmanu i Filipjakovu svuda su bili veličanstveno dočekivani, a posebno u  Pašmanu gde je celo selo bilo rasvetljeno. Po dolasku u Biograd bile su priređene velike manifestacije, koje su dostigle vrhunac ispraćajem na brod sokola iz Šibenika. U Sukošan je  tog dana  posetilo oko 3.000 izletnika. Za organizaciju slavlja bili su zaslužni  Joso Peričić iz  Sukošana i Milan Kostić, podstarešina Sokolskog društva Biograd. (5)

Vidovdan je 1935. proslavljen od sokola na Dalmatinskom Kosovu. Na Vidovdan Kninsko sokolsko okružje (društva Knin, Drniš, Klanac, Siverić i Kistanje) priredilo je javni čas. Javnom času prisustvovala su skoro sva društva župe Šibenik-Zadar. Društvo Šibenik učestvovalo je svojom muzikom i velikim brojem svog članstva. Izjutra su stigli vozovi sa sokolima i gostima. Vanrednim vozom, kojim su došli sokoli iz Šibenika, doputovao je patrijarh Varnava sa svojom pratnjom. Pred stanicom je formirana povorka sa tri muzike, 6 sokolskih zastava, masom članova sokolskih društava, četa i građanima. Posle podne održan je javni čas, na kome su nastupile sve kategorije u prostim vežbama. Na proslavu Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu došli su patrijarh Varnava sa pratnjom, podban Primorske banovine Zdravković, senator Desnica, bivši ministar Subotić, komandant kninskog garnizona general Terzić sa oficirima i veliki broj najviđenijih ljudi Severne Dalmacije. Na svečanosti je prisustvovalo preko 12.000 ljudi, od kojih je bilo preko 2.000 sokola iz župe Šibenik-Zadar na čelu sa starešinstvom župe. (6)

Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra  I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i  polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica  oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje  spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra  I Ujedinitelja” i  kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza sokola prisustvovao je  Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva, članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika, predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (7)  Sokolska četa  u Bratiškovcima zasadila je voćnjak koji je zauzimao površinu od 15.000 kv. m. Zasadila je oko 1.000 sadnica trešanja, jabuka i oraha. Četa je razdelila svojim članovima oko 1.000 komada raznih voćnih sadnica, da ih zasade na svojim imanjima.(8)

Sokoli su se pripremali za odbranu zemlje. Sokolsko društvo Betina  održalo je od 15 do 20 maja 1939. tečaj za uvežbavanje prostih vežbi, sa svim kategorijama, za 1939. Tečaj je vodio župski prednjak Veljko Ronac. Sokolsko društvo je napravilo dva izleta peške, da bi se članstvo i naraštaj upoznali sa izvođenjem vojničkih i sokolskih vežbi, u okviru odbrambenog vaspitanja. Zahvaljujući načelniku Filipu Dragom, izrađeno je 15 komada drvenih pušaka. Društvo je osnovalo “Streljački odsek” sa 30 članova i 10 naraštajaca, radi gađanja sa vojničkim i malokalibarskim puškama. (9)  Sokolsko društvo u Betini priredilo je proslavu 30-godišnjice osvećenja zastave društva avgusta 1939. Na proslavi su učestvovala sokolska društva iz Murtera, Šibenika, Tijesna, Biograda i Mandaline sa područnim četama. Pre nastupa kroz misto je prošla povorka u kojoj je bilo preko 1.500 sokola sa 3 muzike i 11 zastava. Učestvovala je jedna četa vojnika iz Šibenika. Na javnom nastupu su nastupile sve kategorije članstva i odeljenje vojnika, kojima su priređene srdačne manifestacije. U ime župe govorio je dr. Bogić, a posle njega Sladić i Plesnić. (10)

Sokolska Župa Sušak-Rijeka priredila je svoj osmi slet na Sušaku 15. i 16. jula 1939. Ujedno to je bio treći slet primorskih župa. Glasnik Sokolske župe Beograd „Oko sokolovo” je izveštavajući o sletu istakao : „služi na čast priređivačima koji se nisu plašili pretnja, sile, paljevina … Teška iskušenja kroz koja prolaze naša braća i sestre na Jadranu nisu obeshrabrila župu Sušak, ni pokolebala je u odluci da župski slet na Jadranu priredi u velikom obimu, sa manifestacionim karakterom kakav su sokolski sletovi imali u ona sretnija vremena. … te se ničim ne daju zastrašiti, pa ma kako se situacija razvijala nepovoljno po … sokolstvo. … a još borbeniji što je protivnik nasrtljiviji, dolazili su sokoli iz svih krajeva unutrašnjosti i ostrva.”.  U nedelju 16. jula 1939, sa visova iznad Sušaka, spuštala se sokolska povorka sa brojnim zastavama i 14 muzika pozdravljena od gledalaca sa klicanjem Jugoslaviji, kralju, jedinstvu i sokolstvu. Gradski stadion bio je prepun takmičara, vojske i mnoštva naroda. Ceo program takmičenja, povorka kroz grad i javna vežba izvedena je na opšte zadovoljstvo gledalaca. (11) Na sletu su učestvovali sokoli iz 23 župe. Preko 7.000 sokola i sokolica došlo je u Sušak.  Slet je organizovan uz veliko učešće sokola iz župa Sušak-Rijeka,  Split i Šibenik-Zadar, za koje je slet bio obavezan, pa iz župa  Karlovac, Cetinje,  Zagreb, Banjaluka, Maribor, Celje, Ljubljana i Beograd. (12)

Nova situacija u Jugoslaviji nastala je sklapanjem sporazuma Cvetković-Maček 26. 8. 1939. Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. U Šibeniku je došlo do napada učenika osmog razreda klasične gimnazije na đake koji su položili venac na bistu kralja Aleksandra 9 oktobra 1939. Učenici su skoro svi bili pitomci katoličkog svećeničkog seminara. Kad su đaci frankovci i klerikalci napali đake sokole, neki profesori i direktori su odbili da pruže zaštitu napadnutim đacima i izjavili im otvoreno, neka se sele iz šibenskih škola u drugi kraj. Napadi su se preneli na ulicu, pa su napadnuti mnogi sokoli i udarani. Tajnik sokola Radovčić bio je silom izvučen iz radnje i premlaćen. U napadima su se isticali neki članovi Križara, frankovci i klerikalci. Policija za vreme nemira nije intervenisala, ali je zabranila održavanje komemoracije Devetog Oktobra u Sokolskom društvu.(13) Hrvatski separatisti nastojali su da onemoguće sokolske pripreme za odbranu zemlje.  Veća grupa članova Zaštite i HSS usmenim pretnjama smrću, bacanjem kamenja na krov zgrade sokolane, uspela je rasterati nekoliko članova sokola na ulicu. Tu su ih sačekali i pretnjama naterali da odu svojim kućama. Omladincu Filipu Mili jedan od njih je uperio svoj pištolj i prisilio ga da ode svojoj kući. Zatim je došlo do uništavanja sokolskog doma. Članovi Hrvatske seljačke zaštite i “Gospodarske sloge” su 16. oktobra 1939. pijucima i sekirama provali u sokolski dom u Betini i porazbijali vrata, prozore i nameštaj, a 17. oktobra su sav razbijeni nameštaj i biblioteku izneli na ulicu i pred domom zapalili i oko vatre igrali kolo pucajući iz pušaka i pištolja. Šteta naneta sokolskom društvu bila je oko 15.000 hiljada dinara. U napadu je uništena biblioteka i arhiv, koji su poticali od bivše Hrvatske čitaonice iz 1869. i Hrvatskog sokola od 1906. Spaljeno je sve što je ostalo od od paljenja sokolane i čitaonice iz 1920, od strane italijanskih okupatora. (14)

Napad na Sokolski dom u Betini trajao je od 19 do 23 časa, a niko se nije pojavio da zaštiti sokole i njihovu imovinu. Polupana je cela sokolana, sekirama su razbijena vrata i prozori.  Sva imovina sokolskog doma bila je zapaljena. Članovi sokola bili su nesmetano napadani od neprijatelja. U Murteru naoružana rulja napala je kuće sokola i pucala iz revolvera. Izgrednici su vikali da treba ubiti i starešinu i tajnika sokola. U Tijesnom je došlo do napada na kuću starešine Obratova, … .  Kroz prozor kuće Ante Bibana, sekretara Sokolskog društva u Kustošiji, ispaljeno je 11 oktobra 1939. 7 metaka, a iste noći ispaljena su tri metka u kuću Steva Grubića, člana sokola u Kustošiji. Napadi su bili učestali odkad su listovi “Hrvatski glasnik” iz Splita  i  “Hrvatski dnevnik” iz Zagreba otvorili kampanju protiv sokolskih domova.  (15) “Hrvatski dnevnik”  je javio iz Šibenika da je “u potkrovlju sokolskog doma u Betini neko podmetnuo dinamit i da je zgrada oštećena”. Zagrebački “Obzor”  od 21 oktobra 1939. doneo je vest, da u Betini  uopšte nije bilo nikakve eksplozije, niti da je dom oštećen. (16)  U Sokolskom glasniku su istakli da su neke novine pisale da su napad na dom u Betini inscenirali sami članovi sokola.

Krajiški sokoli
Krajiški sokoli

Članovi Sokolskog društva u Betini Tomas Filip, Branko Bilić, Petar Juroš i Jere Mikin bili su pozvani 2 novembra 1939. kao svedoci na Sreski sud u Tijesno, da svedoče o demoliranju sokolskog doma u Betini. Za demoliranje je optužena grupa na čelu sa Milanom Bosnom.  Starešina društva  u Betini  Tomas Filip sa ostalim sokolima pošao je peške u Tijesno. Na bregu Bisaga primetili su grupu ljudi, koji su se spremali da navale na njih. Skrenuli su sa puta, ali su protivnici potrčali za njima, gađajući ih kamenjem i ispalili tri metka iz revolvera, vičući “Hura Zaštita !” i “Nećete na sud u Tijesno !” Sokoli su primetili da su im sa protivne  strane  dolazili napadači, naoružani lovačkim puškama. Pobegli su natrag u Murter, odakle su izvestili žandarmerijsku stanicu, zbog čega nisu mogli da pristupe na saslušanje u sudu. Žandarmima su izjavili da su prepoznali među napadačima Marka Bosnu, Božu Sladića, Petra Mikina, sve iz Betine. Sokoli iz Betine su izjavili u župi  Šibenik, da je istog dana izvršen napad na kuću načelnika sokolskog društva u Betini. I on je prepoznao napadače, njih 20, i prijavio ih žandarmeriji. (17)  Nasuprot hrvatskim listovima koji su ignorisali paljenje doma u Betini, frankovački “Hrvatski narod” organ dr. M. Budaka objavio je hvalospev nad demoliranjem doma u Betini.  U članku je istaknuto : “U Betini, obližnjem selu Šibenika, došlo je do neobične provale narodnih osjećaja. … tamošnji sokolski dom ostao je bez i trunka pokretne imovine. Neke su novine javile o nekakovom dinamitu, koji je bio postavljen pod krov. …. Ali je istina, da su složni seljaci preko noći posve ogolili to leglo svakog zla. … a bilo je i — ”emigranata”. Papirnate objekte svake ruke pojela je vatra. … “. „Sokolski glasnik“ preneo je kako su nazvali zulukaferski hvalospev “Hrvatskog naroda”. Istakli su da dok su “Hrv. Dnevnik”, “Hrv. Straža”, “Hrv. Glasnik” pa i ”Novo Doba”, javljali da je bio postavljen od nepoznatih ljudi dinamit, ili da nije bilo napada na dom, ili da su napad inscenirali sami sokoli, dotle je Budakov list pohvalio seljake zbog “osvajanja Bastilje”.  „Sokolski glasnik“ konstatovao je : Ali kad je trebalo rušiti prave Bastilje, one austrijske, onda su ih rušili Sokoli, dok su im frankovci pokorno služili”. Za pisanje “Hrvatskog naroda” konstatovao je Takva glorifikacija zločinstva ne može se čitati  ni u centralnoj Africi!”. (18)

Jedna grupa predvođena od Slavka Sladića, napala je 18 decembra 1939. uveče na kuću Petra Juroša u Betini, zato što je bio član sokola, i zato što su se u njoj sklonili sokoli Mikin, Bilić, Kapov i Filipi, koji su od protivnika bili gonjeni. Protivnici su polupali prozore i vrata, a Mikin je bio ranjen. To je bio već peti napad na kuću Juroša, a da niko od krivaca nije bio kažnjen, iako je svaki put izvešteno sresko načelstvo. (19)  Pred terorom Zaštite, koja je napadala kuće svojih protivnika sokoli nisu smeli izlaziti na ulicu. Najugroženiji sokoli Branko Bilić,  Šime Kapov, Petar Juroš i Jere Mikin sklonili su se u Beograd 21. novembra 1939.  Primio ih je Saveza Sokola u Beogradu i pomogao im. Ostali mlađi članovi i naraštajci sokolskog društva su i posle demoliranja doma u kome se više nikad nije radilo, nastavili predvojničku obuku drvenim puškama u organizaciji Narodno-odbrambenog odbora, spremajući se za odbranu zemlje. Bio je to primer rodoljublja i entuzijazma članova sokolske organizacije. (20)

 Sem u Betini, u Komiži na Visu bile su   zapaljene prostorije  sokolskog društva. Izgoreo je inventar i čitaonica. U „Sokolskom glasnikuistakli su : I još će nam Obzor” i Jutarnji list” govoriti o tome, da klevećemo” i da ne iznosimo konkretne činjenice” o progonima Sokolstva u Banovini Hrvatskoj, kad im njihove pristalice, iz dana u dan liferuju, ne samo konkretne, nego i plamteće primere tog varvarstva i tih progona ! … “. (21) U Banovini Hrvatskoj i 1940. godine paljeni su sokolski domovi, a „Sokolski glasnik“  je izveštavajući o napadima istakao : „ …sam ultrahrvatski „Hrvatski narod“ objavio je triumfalnu vest o paležu doma u Betini, kao pad Bastilje, …“. (22) U časopisu „Soko na Jadranu” registrovano je od 1939. do 1940. 90 slučajeva otpuštanja iz službe i premeštanja iz dotadašnjeg mesta službovanja u drugo, a sve sa ciljem da se  naškodi sokolima, naročito na selu, ako se radilo o premeštanju učitelja. Bila je raspuštena Sokolska župa Šibenik-Zadar, zatvorene  prostorije  svih društava i popisana imovina. (23)

Sokolska četa u Bratiškovcima uspela je posle velikih napora da 1941. podigne i  pokrije svoj dom. Članovi čete dobili su moralnu i materijalnu pomoć župe. Smatrali su da ne mogu uspešno da nastave svoj rad na preporodu svog kraja na svim poljima narodnog života bez potpuno gotovog Sokolskog doma. Kroz dom su trebala da budu oživotvorena sva nacionalna stremljenja članova čete. (24)

Po izbijanju Aprilskog rata 1941, Seljačka zaštita s ustašama razoružavala je dijelove Jugoslavenske vojske, prikupljala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala određenu ulogu u uspostavljanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH (25)  U svojoj zapovjedi izdanoj 19 aprila 1941. Slavko Kvaternik je istakao : “u danima stvaranja Nezavisne države Hrvatske, koliko Hrvatska seljačka toliko i  građanska zaštita, svjesne  historijskog zbivanja, dale u svakome pogledu sve svoje, da kod oživotvorenja nastojanja cijelog Hrvatskog naroda održe red i sigurnost na dostojnoj visini.” U znak priznanja dobili su ime : “Hrvatski zaštitni lovci”.(26)

Nasuprot njima sokoli u Betini bili su spremni da se bore protiv okupatora. Deo sokola u Betini  priključio se komunistima. Gojko Jakovčev je u razgovoru sa svojim bratom Milom Jakovčevom, sekretarom komunističke organizacije  rekao da on i desetak sokolaša odavno priželjkuju da postanu članovi SKOJ-a i  KPJ. Mile Jakovčev mu je odgovorio da se od tog dana može smatrati članom SKOJ-a. Sastali su se u polju 6 juna 1941. Mile Filipi, Branko Bosna, Metod i Jere Mikin, Šime Kapov, Anđelo Sladić, Petar i Zvonko Juroš, Branko Bilić i Gojko Jakovčev. Gojko Jakovčev je preneo šta mu je rekao brat : osnovni zadatak svih nas je prikupljanje oružja i svega što može koristiti protiv okupatora.” Svi članovi Gojkove grupe su  10 jula 1941. postali članovi SKOJ-a i Udarne grupe”. Gojko Jakovčev je bio sekretar aktiva SKOJ-a i komandir udarne grupe. U grupu su došli Dragutin Tomas, Petar Jakovčev, Joso Filipi, Kreško Kapov i Frane Jadrešić. Krajem 1941. aktiv je brojao oko 20 omladinaca, a jezgro je bila udarna grupa od 12 članova. Sredinom jula 1941. nastala su i prva hapšenja komunista i nacionalista u kraju. Branko Bosna i Metod Mikin bili su podoficiri jugoslovenske vojske. Početkom oktobra 1941. organizovana je vojna obuka omladine koja nije služila vojsku. Nastavnici su bili  Branko Bosna,  Metod Mikin i Dragutin Tomas. Krajem 1941. pridružile su se omladinke. Gojko Jakovčev je davao komunističke letke i svom ocu. Njegov otac je stvorio grupu od 7-8 simpatizera NOP-a, sve nekadašnjih članova sokola. Krajem septembra 1941. Gojko Jakovčev je u Murteru pridobio jugonacionalističku omladinu da priđu  komunistima. (27) Iz sokolskog naraštaja društva Betina, koji su u leto 1941. bili članovi Udarne grupe poginuli su u partizanima  Branko Bilić, Ante Jakar, Petar Jakovčev, Krešimir Kapov, Ante Kapov, Metod Mikin i Anđelo Sladić. Borac sa Sutjeske Dragutin Tomas umro je posle rata od tuberkuloze, a Šime Kapov umro je kao rezervni major JNA. Branko Bosna, Mile Filipi, Jere Mikin i Gojko Jakovčev bili su nosioci Partizanske spomenice 1941, a Petar Juroš i Zvonko  Juroš rukovodioci u NOV-u. (28)

Sokolska župa Šibensko-Zadarska bila je granična župa Saveza Sokola. Grad Zadar bio je tada italijanska teritorija. Sokoli su bili izloženi napadima hrvatskih separatista. U Banovini Hrvatskoj zabranjena je župa Šibensko-Zadarska. Posle Aprilskog rata 1941. sva sokolska društva u NDH bila su zabranjena.  Gojko Jakovčev je sproveo anketu kako su postupali pripadnici sokola za vreme Drugog svetskog rata. Anketa je sprovedena kod članova 22 nekadašnja sokolska društva i to : Šibenik, Benkovac, Betina, Drniš, Klanac, Knin, Mandalina, Murter, Novigrad, Obrovac, Pašman, Preko, Biograd, Kistanje, Primošten, Rogoznica, Silba, Siverić, Stankovci, Tijesno, Vodice i Zemunik, kao i među članovima Uprave Sokolske župe Šibenik-Zadar. Anketom su bila obuhvaćena 452 lica. Od njih 1941. pripadalo je partizanima 387 ili 85,61%, okupatoru  je služilo 42 ili 9,29%, a “neutralnih” je bilo 32 ili 7,07%. Uz okupatora nije bio ni jedan član sokola u društvima : Betina, Klanac, Knin, Mandalina, Murter, Novigrad, Pašman, Preko, Siba i Tijesno.  Kod sokolskih seoskih četa anketa je sprovedena u 24 jedinice, dok kod 22  Goko Jakovčev nije uspeo. U Upravama četa bilo je 160 lica. Od njih 1941. su bili saradnici partizana 126 ili 78,75%, “neutralnih” je bilo 4 ili 2,5%, a okupatora je služilo 30 ili 18,75%. Kod 15 sokolskih četa svi su bili uz partizane a nijedan uz okupatore i to : Banj, Bibinje, Bilišane, Kninsko Polje, Kosovo, Kovačić, Kukuljica, Markovac, Neviđane, Oćestovo, Puljani, Sali, Sukošan, Ugljan i Žagrović. Od 126 članova sokola iz Severne Dalmacije, tokom rata poginulo je u partizanima njih 27. (30)

Autor: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 

Napomene :

  1. „Sokolska župa Šibenik”, „Svesokolski slet 1930 Sveslavensko sokolstvo”, Beograd 1930, str. 190, 191;
  2. Sofija Božić, „Srbi u Hrvatskoj i jugoslovenska država 1918-1929.”,  Beograd 2015, str. 278;
  3. Dušan Rašković, Slavko Zorica, „Drniška krajina, ljudi i događaji”, Beograd-Drniš, 1994, str. 41, 42;
  4. Sokolsko društvo Betina”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 decembra 1932, br. 51, str. 7;
  5. Sokolska manifestacija u Sukošanu kraj Zadra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  22 septembra 1932, br. 38, str. 3;
  6. „Proslava Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 aprila 1935, br. 30, str. 7;
  7. „Osvećenje spomen-česme „ViteškogKralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje  kamena temelja   sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;
  8. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 2;
  9. Streljački otsek sok. Društva Betina”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 9 juna 1939, br. 23, str. 5;
  10. Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 avgusta 1939, br. 33, str. 7;
  11. D. Ž. „Sokolski slet“, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str.98-99;
  12. „Veličanstveno slavlje primorskih Sokolskih župa u Sušaku”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 jula 1939, br. 29, str.1,2;
  13. Frankofurtimaši protiv Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 13 oktobar 1939, br. 41, str. 4; „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
  14. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 68;
  15. „Napadaji na Sokole se množe!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 3; „Čitajući novine …”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
  16. „Čitajući novine …”, „Sokolski glasnik“, Beograd,  27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
  17. „Još o događajima u Betini”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 10 novembar 1939, br. 45, str. 4;
  18. „Glorifikacija zločinstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 1;
  19. Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 decembar 1939, br. 52, str. 2;
  20. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 68, 69;
  21. Naš dom u Komiži opet unišen”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
  22. „Bezdušna hajka na sokolstvo“, Sokolski glasnik”, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 3;
  23. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str.  72;
  24. Veselin Dobrota, „Još jedan sokolski dom na selu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februar 1941, br. 9, str. 7;
  25. Neva Žurić-Skoti, Talijanski okupacioni sistem na dubrovačkom tlu”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1021;
  26. Sreta Savić, Borbe u Sremu 1941 1944”, Sremska Mitrovica 1981, str. 48;
  27. Gojko Jakovčev, „Omladina sela Betine 1941”, „Ustanak naroda Jugoslavije”, Zbornik, knjiga VI, Beograd 1964, str. 464, 465, 486,487;
  28. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 81;
  29. Gojko Jakovčev, Dodatak, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 79, 80;

 

Vezane vijesti:

SOKOLSKA ČETA U BRATIŠKOVCIMA | Jadovno 1941.

SOKOLI U BETINI KOD ŠIBENIKA | Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ …

Srpski Sokoli od osnivanja u Sremskim Karlovcima do …

SUDBINA SOKOLA U HRVATSKOJ | Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top