Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 440

Скандалозна изјава хрватског свештеника: Ми не треба да се стидимо НДХ!

25. септембар 2016.

Стотињак Загрепчана окупило се у суботу увече у цркви Базилика срца Исусовог где је одржана миса за 35 усташких злочинаца, генерала и официра пропале НДХ Инцидената није било, а свештеник Драго Мајић који је водио мису задушницу, назвао је мученицима усташке злочинце који су се 1945. разбежали на све стране. Свима који су дошли у цркву дељен је на четири стране написан материјал у којем је НДХ приказана у најлепшем светлу, а генерали и пуковници Павелићеве солдатеске као хероји. Испред цркве је неколико оних који су дошли на мису истакли хрватску заставу, а већина је носила шалове са шаховницама. Пред окупљеним фоторепортерима су се сликали и исказивали поштовање према злочинцима.

Предавање о ћириличком писму његовом потискивању из употребе и запостављању у односу на латиницу

Нестанак ћирилице води нестанку српског идентитета

25. септембар 2016.

Потискивањем ћирилице из употребе и њеним нестанком губи се једно од најзначајнијих обиљежја српског идентитета и културе, рекао је синоћ у Братунцу потпредсједник Удружења „Ћирилица“ Миодраг Којић из Београда. Његовим и предавањем професора Слободана Чуровића из Подгорице о ћириличком писму његововом потискивању из употребе и запостављању у односу на латиницу и посљедицама које из тога произилазе завршене су „Братуначке духовне вечери“ које је Светосавска омладинска заједница из овог мјеста организовала у овом мјесeцу поводом 25. септембра, Дана општине Братунац. Своје стихове о српском језику и писму ћирилици ревитовала је пјесникиња из овог градића Теодора Кошарац, а о ћирилици у народној поезији и српском језику и ауторску пјесму у десетерцу о

Интервју: Пред нашим очима жигом злочинца означавају и нашу нерођену дјецу

24. септембар 2016.

Иако је било времена и потребе да се о српским страдањима током новије историје сниме играни и документарни филмови, стекао се утисак да су се домаће филмаџије утркивале ко ће више да попљује властити народ и ко ће од њих дати већи допринос међународној сатанизацији Срба. Већина познатих домаћих режисера дала је значајан допринос харангирању сопственог народа деведесетих и након тзв. демократских промјена. Успјешно јашући на међународном антисрпском таласу, добијали би награде на иностраним фестивалима као идеолошки подобни умјетници који су у својим дјелима приказали Србе онаквим каква их је описивала западна медијска машинерија, а у шта није вјеровао нико образован и непристрасан на том истом Западу. У њиховим дјелима

Страст за слободом исцрпли смо у борби за слободу

24. септембар 2016.

Наш народ нема великих традиција са слободом. Слобода је вековима била неостварен сан. Наш национални хоби је борба за слободу. Сву страст за слободом исцрпли смо у борби за слободу. Веровали смо да је слобода: држање говора о слободи, обећавање слободе, подизање споменика слободи, борба за слободу, сећање на борбу за слободу. Слободу смо исписивали великим словима и замишљали је као велики митинг на коме ће се, уз музику, заставе и јака обезбеђења, говорити о слободи. Ми смо ослобођење изједначили са слободом. Пошто смо се ослободили, нисмо знали чега бисмо се још могли ослободити. Мислили смо да сви сањамо о истој слободи, истом хлебу, истом оделу, истој песми, истој жени.

У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.

И српске жртве из Подравања обавезују да се чува Српска

24. септембар 2016.

У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице служен је парастос за 60 мјештана овог села погинулих у протеклом рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 24 године од погибије мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Делегације општинске Борачке организације и српских чланова општинског руководства Сребренице положиле су цвијеће код спомен-плоче погинулима која је постављена на зид храма. Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић рекао је да је прије

„Драги политичари, хушкачи – не дам сина да крвари за вас“

24. септембар 2016.

Загреб — Бранитељ Мирослав Черек из Босанског Брода поводом пораста тензија у региону и помињања сукоба окачио је статус који је обишао регион, пише “Индекс”. Уз фотографију себе као 17-годишњака у војничкој униформи поставио је фотографију свог седамнаестогодишњег сина Огњена. „Драги политичари, хушкачи рата, на првој слици сам ја са 17-18 година. Узели сте ми младост и здравље, убили све у мени, али човека и срце нисте. Све сте ми узели за ваше идеале, да вама буде боље и да можете све опљачкати”, наводи он у статусу. Како каже, на другој слици је његов син који има 17 година. “Драги моји, њега вам не дам. Њему сам усадио љубав према

commons.wikimedia.org/Bundesarchiv, Bild 101I-164-0389-23A / Theodor Scheerer / CC-BY-SA 3.0

У Загребу миса за Хитлерове генерале

24. септембар 2016.

У Базилици срца Исусовог у Загребу у суботу у 17 сати заказана је миса задушница за „35 хрватских мученика, високих часника, генерала и пуковника Хрватске војске НДХ“, стоји у лецима којима се позива на тај догађај. Како се наводи портал „Индекс“, реч је о високим часницима који су у јесен 1945. године погубљени као ратни злочинци. Миса се не спомиње на интернет страници жупе, а одговор на телефонске позиве није било могуће добити, наводи тај портал. „Антифашистички Вјесник“ је истражио ко су неки од споменутих усташких часника за које је заказана миса. Усташки генерал Антун Нардели заповедао је усташким снагама у источној Босни. Забележено је да је својим војницима наредио: „!Све што хода на две ноге убијте, а све што хода

Спомен плоча погинулим Србима из Подравања

Данас парастос за 60 погинулих Срба из Подравања

24. септембар 2016.

У Цркви Свете Огњене Марије у Подравању, код Сребренице, данас ће бити служен парастос за 60 погинулих српских војника и цивила из овог села, од којих је 32 погинуло 24. септембра 1992. године. Служењем парастоса, који ће почети у 10.00 часова, биће обиљежене 24 године од злочина за које још нико није одговарао. Међу убијеним 24. септембра 1992. године било је и седам жена из Подравања. Тог дана, јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе синхронизованом акцијом опколиле су ово планинско српско село и пресјекле једину путну комуникацију према Милићима. Након цјелодневних борби, уз велике губитке, једна група мјештана ипак је успјела навече да се извуче из окружења и преживи.

Намет и селамет

24. септембар 2016.

Од смрти Стефана Томашевића, чији су брат и сестра преживели прихватајући ислам, Босна сахрањује оне који у њој живе, и себе саму. Немају Срби ништа с тим, Додик најмање. Давно су паметнији од мене рекли да Босна није могућа као држава, посебно као јединствена, централизована држава. То је дубоко подељена земља, расечена верским мачевима и ништа ту Додик није додатно поделио, ни прошлих година ни овим референдумом. Тај посао обављен је давно, а Босна је опстајала само зато што је унутрашње немире, густу, отворену или подмуклу мржњу народа у њој контролисала или велика сила са стране или иста таква сила изнутра. Средином 15. века, тачније 1463. године, у Босну и

На данашњи дан прије 21 године на Озрену су погинули радници Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/ Саша Колевски и Горана Пејчиновић, на чији је аутомобил, док су били на радном задатку, муслиманска страна отворила ватру.

Годишњица смрти радника РТРС-а на Озрену

23. септембар 2016.

На данашњи дан прије 21 године на Озрену су погинули радници Радио-телевизије Републике Српске /РТРС/ Саша Колевски и Горана Пејчиновић, на чији је аутомобил, док су били на радном задатку, муслиманска страна отворила ватру. Радници РТРС-а покренули су 2010. године иницијативу да овај дан на подручју цијеле БиХ буде проглашен даном заштите новинара у Републици Српској и БиХ, као знак сјећања на страдале новинаре, са жељом да више нигдје не дође до ратних дејстава нити страдања новинара. Очевидац страдања радника РТРС-а Душко Катанић из Петрова рекао је Срни да је возило којим су Колевски и Пејчиновић ишли на терен било видно обиљежено, али да је и поред тога муслиманска страна

Позив: У Бањој Луци отварање изложбе о Ливањским Србима

23. септембар 2016.

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на свечано отварање изложбе „СРБИ ЛИВAЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“ Аутори: Проф. др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић Петак 23. септембар, 19 часова, Велики салон Банског Двора Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје. Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част присуством свечаном отварању изложбе, у петак 23. септембра у 19 часова у свечаној сали Банског Двора, у Бањој Луци. Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство, Епископ бихаћко-петровачки г.Атанасије (Ракита). Одржавање изложбе помогли су: Удружење Јадовно 1941.; Управа за дијаспору и везе са Србима у региону

Уочи Дана града Бијељине 24. септембра и Дана европске баштине, у Музеју Семберије постављена је изложба "Јевреји у Бијељини - фрагменти из прошлости", чији је аутор музејски савјетник Тања Лазић.

Изложба о Јеврејима „фрагменти из прошлости“

23. септембар 2016.

Уочи Дана града Бијељине 24. септембра и Дана европске баштине, у Музеју Семберије постављена је изложба „Јевреји у Бијељини – фрагменти из прошлости“, чији је аутор музејски савјетник Тања Лазић. „Од свог насељавања у Бијељину до нестанка – између половине 19. вијека и 1941. године, Јевреји су увелико обиљежили различите аспекте друштвеног и привредног живота и оставили још увијек видљиве трагове упечатљивог архитектонског насљеђа“, каже Лазићева. Према њеним ријечима, садржај изложбе базиран је на аутентичној архивској и фото-грађи која се чува у Музеју Семберије у Бијељини и референтним стручним текстовима локалних и иностраних истраживача проблематике некадашњих јеврејских заједница у Републици Српској и БиХ. Осим презентације насељавања и бројности Јевреја у

Усташка идеологија је постојала и пре Хрватске: Погледајте ко је њен оснивач

23. септембар 2016.

Изјаве које ових дана долазе из Загреба на рачун Срба и српског народа и имају призвук неких времена за која смо се надали да су остала иза нас, нису без историјске подлоге. Иако слабије упућени или злонамерни тврде да се ради о предизборној кампањи која се захуктава у Хрватској, ради се о континуитету антисрпске политике која у хрватској политичкој мисли представља нит која никада није прекидана, па ни онда када је хрватска држава постојала само у сновима најзагриженијих хрватских националиста. Бивши хрватски премијер Зоран Милановић тврди да су Анте Старчевић и Стјепан Радић „темељи хрватске куће без којих нема ни приземља ни првог спрата“. Стјепан Радић је српској јавности познат

Суд у Сплиту и оптужени генерал Борислав Ђукић

Хрвати генералу Ђукићу траже 5.300 евра за копирање „доказа“!

23. септембар 2016.

Тужилаштво у Сплиту припремило 40.000 страница списа против Борислава Ђукића Да би само фотокопирао списе из истраге која се против њега води у Жупанијском тужилаштву у Сплиту, генералу Бориславу Ђукићу треба чак – 5.300 евра! Толико у сплитском суду кошта умножавање 40.000 страница, на којима су тужиоци образложили разна документа за наводне ратне злочине на подручју Книна од 1991. до 1995. године против генерала Ђукића и још седморице Срба. Из адвокатске канцеларије Жељка Остоје, који брани Ђукића у судском поступку који се против њега већ води у Сплиту због оштећења бране „Перућа“, потврђују за „Новости“ ову информацију. – То фотокопирање баш много кошта, али таква је овде цена. Једна куна

Хрватска злоупотребљава Интерпол

22. септембар 2016.

Новица Бербер, кога су белоруске власти пре 40 дана ухапсиле по потерници Хрватске због наводног ратног злочина над цивилима, пуштен је на слободу, јер Хрватска у међувремену није доставила његов досије нити захтев за екстрадицију, потврдио је Срни директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Он је нагласио да се Бербер, након пуштања из екстрадиционог притвора својим аутомобилом одвезао у Русију, гдје иначе живи и ради и нагласио да је овај случај потврда више да је Хрватска као на фабричкој траци писала оптужнице Србима за кривично дело ратног злочина иако у опису дела починиоца у великом броју случајева нема основних обележја и карактеристика дела ратног злочина. – Речено нам је