Нису данас изненађење немир, страх и апатија, али би мир био. Врло је извесно да не бисмо ни знали да га спроведемо, уосталом морали бисмо да радимо и стварамо, а то, како данас ствари стоје, не умемо Пише: Зоран Којић Заваравајући се већ трећу деценију, како смо постали некакво демократско друштво, тумарамо у затвореном кругу малих популизама, али великих шовинизама, прихватајући их као чињенично стање свакодневнице. На некакав, готово перверзан начин у томе и уживамо. Време у којем и даље ратујемо, на начине доступне и тренутку прилагођене, користимо како бисмо без и најмањег трачка светлости лутали, девастирајући готово сваки сегмент неопходан за егзистенцију, без и примисли о напретку. Осврћући се

Да у Скупштини Србије нема родољубивих и друштвено одговорних посланика, тешко да би јавност на време сазнала о пројекту репресивне измене члана 387. Кривичног закона, чиме се озбиљно угрожава право на критичку мисао и слободно изражавање у Србији.[1] Да се београдске „Новости“ нису изрекле, вероватно је да се не би сазнало ни то да је име угледног професора на Правном факултету, Милана Шкулића, повезано са тим неславним пројектом.[2] Дан касније, 17. новембра, како би се у Америци рекло, the cat was out of the bag, ствар је изашла на видело, и проф. Шкулићу није преостало друго осим да у „Политици,“ под прилепљивим насловом  „Злочин негирања злочина“, објави кратку апологију pro

Измјене у кривичном закону Србије У члану 387. после става 4. додаје се нови став 5. који гласи: „(5) Ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година.”. Таман се стишала бура изазвана британским приједлогом резолуције у Савјету Сигурности

Позивамо вас, да у петак, 25. новембра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Св. Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Божанско надахнуће Михајла Пупина и историје српске науке“. О овој теми говориће: Александра Нинковић Ташић (Образовно-истраживачко друштво ,,Михајло Пупин”, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.