Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 37

Сутра обиљежавање 26 година од страдања Срба у Подрињу

6. јул 2018.

У Братунцу ће сутра бити служен парастос и положени вијенци код Спомен-крста на градском гробљу поводом обиљежавања 26 година од страдања више од 3.500 Срба у Подрињу. Предсједник Пододбора Владе Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић рекао је Срни да ће парастос бити служен у 11.00 часова. Он је навео да је за 12.00 часова предвиђено обраћање званичника у Дому културе, те приказивање документарног филма “Суза анђела” посвећеног дванаестогодишњем Слободану Стојановићу из околине Зворника, који је 1992. године звјерски убијен. Дуњић је подсјетио да је Стојановића 1992. године на свиреп начин убила Елфета Весели, којој се суди у Суду БиХ. “Овај филм, снимљен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске,

НАЦИСТА Спомен-плоча Аћифу Ефендији у Новом пазару

Закон о меморијалима: Нови пропис руши Аћифа и терористе ОВК

6. јул 2018.

По недавно донетом закону о ратним меморијалима неће бити дозвољено подизање спомен-обележја злочинцима и убицама Спомен-плоча Аћиф-ефендији у Новом Пазару и Ослободилачкој војсци Прешева, Бујановца и Медвеђе у Прешеву биће уклоњени највероватније већ на јесен. Исту судбину доживеће и сва остала обележја у Србији посвећена освајачима, ратним злочинцима и терористима. Више неће бити прихваћена ниједна иницијатива која вређа верска и национална осећања, историјске тековине, велича фашистичке и сепаратистичке идеје и о њима неће одлучивати појединци, већ држава. Списак споменика недостојним личностима је подугачак, а највећи број њих се налази на југу Србије и Војводини. Сви они биће на дневном реду Савета за неговање традиције ослободилачких ратова чије оснивање се очекује

Дан државности као дан мржње према Србима

6. јул 2018.

Јесте Словенија најбоље прошла од свих других народа тадашње СФРЈ, па се можда и зато већ трећу деценију упиње да свој мали прљави рат новим нараштајима прикаже не само светим већ и крвавијим и херојскијим него што је био Словенија је 25. јуна прославила Дан државности; свечаности су се низале већ претходне седмице, од топовских салви испаљених са Љубљанске тврђаве преко државне приредбе на централном престоничком тргу до ветеранских реминисценција на „битке из рата“ који је пре 27 година почео 27. јуна. СПОРАЗУМНИ РАТ Насупрот слављеничком духу обележавања „осамостаљења“ проглашеног 25. јуна 1991, ове године су се поједини аналитичари одважили да изнесу јеретички став да је „термин промашен јер се

Хрвати и у колу виде четнике

6. јул 2018.

У Хрватској је последњих дана интензивирана медијска хајка поводом прославе Ивањдана у Медаку код Госпића, које организује КУД Крајина из Београда. Манифестација која би требало да се одржи 7. јула у порти локалне цркве, више хрватских портала је већ назвала “окупљањем четника”, а неки постављају отворено питање: “Хоћемо ли то допустити?” “По интернету се већ деле и слике диплома које ће додељивати учесницима са логом КУД Крајине. Замислите, све то поред Госпића и страдалих хрватских села. Тих пар дана Госпићем ће се орити четничке песме”, стоји у “упозорењу” сајта “слободналика”. На сајту “ликаплус” се иде и корак даље, па песме КУД Крајина пореде са песмама Марка Перковића Томпсона. “Томпсона забрањују

Јад Вашем критиковао компромис Израела и Пољске о холокаусту

5. јул 2018.

Меморијални центар холокауста Јад Вашем у Јерусалиму критиковао је компромис постигнут између Израела и Пољске о спорном закону о злочинима почињеним у Другом светском рату, тврдећи да садржи “озбиљне грешке и обмане”. Јад Вашем је данас саопштио да су историчари тог центра помно проучили декларацију којом је окончан спор две земље и утврдили да “суштина закона остаје непромењена” и укључује “могућност реалне штете истраживачима и историјском памћењу холокауста”. Пољска је прошле недеље, после консултација с Израелом, одустала од претњи затворском казном за приписивање нацистичких злочина пољској нацији али је оставила могућност новчаног кажњавања. Спор је изазвао талас антисемитских изјава у Пољској, чак и у државним медијима. Критикујући Владу Израела, што

Мандић: Канцеларку бацити у канту за смеће

5. јул 2018.

Њемачки политичар хрватских коријена Дубравко Мандић, члан Алтернативе за Њемачку, сматра да канцелара Ангелу Меркел и њене савезнике “треба бацити у канту за смеће”, те да “Европа треба да остане европска, а Њемачка – њемачка”. Мандић је уздрмао њемачку јавност објавом на “Фејсбуку” на којој је приказао процес нацистима у Нирнбергу, а умјесто нацистичих функционера ставио садашње њемачке лидере. Убрзо након тога морао је да избрише свој налог. Мандић је гостовао у емисији познатог хрватског десничара и усташког симпатизера Велимира Бујанеца и похвалио црну боју дресова хрватских репрезентативаца на Свјетском првенству у фудбалу. Прије двије године, Мандић је бившег америчког предсједника Барака Обаму назвао “црнчугом који је само због своје

У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони.

Још се чека оптужница против убица српских цивила у Загонима

5. јул 2018.

У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони. Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице. Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца. Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и почињени масакр у Загонима. За тај злочин, као ни за многе почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није одговарао. Преживјели

Дане ће доказати истину!

5. јул 2018.

Оптужница због Мањаче Жупанијско државно тужилашво у Загребу Лукајићу је одредило је притвор од 30 дана и донело решење о спровођењу истраге због наводних ратних злочина почињених између 8. и 16. септембра 1992. у логору Мањача 1992. Истрага је покренута на основу исказа двојице заробљеник припадника ХОС-а. Лукајић је у то време имао чин капетана прве класе и био је вођа оперативног тима Органа безбедности задуженог за прикупљање обавештајних података од ратних заробљеника. Ружица Лукајић, супруга недавно ухапшеног пензионисаног пуковника Војске Републике Српске, Данета Лукајића (68), у понедељак је успела да се види са својим супругом у затвору Реметинец близу Загреба. Разговорали су 15 минута и то преко стакленог паравана.

КБЦ Косовска Митровица, Фото: Жељко Тврдишић

Још један напад: Избоден српски младић на Косову

5. јул 2018.

Косовска Митровица — Младић Н.Д. (23), српске националности, тешко је повређен касно синоћ у селу Прилужје, општина Вучитрн на северу Косова, јавља Радио Контакт плус. Повређени српски младић је са убодним ранама допремљен рано јутрос у Клиничко болнички центар у северни део Митровице. Како сазнаје Радио Контакт Плус, нападнути су повређени младић и његов брат. Н.Д. је избоден ножем, док је, како Радио Контакт Плус незванично сазнаје, његов брат испрскан бибер спрејом. Заменик директора КБЦ Косовска Митровица др Златан Елек рекао је за Радио Контакт Плус да је младић у ову здравствену установу допремљен јутрос око 5 сати и да се налази на одељењу интензивне неге са тешким повредама у пределу

Осморици 60 година затвора за злочине у Хаџићима

5. јул 2018.

Осморица Бошњака осуђена су данас пред Судом БиХ на укупно 60 година затвора због ратних злочина почињених над српским и хрватским цивилима у логорима на подручју сарајевске општине Хаџићи. Судско вијеће прогласило их је кривим за ратни злочин против цивилног становништва, почињен од маја 1992. до јануара 1996. године. Бивши предсједник Скупштине општине Хаџићи, те кризног штаба и ратног предсједништва те општине Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђени су на по 10 година затвора. Бивши начелник Станице јавне безбједности Хаџићи и члан кризног штаба Фадил Човић, те управник логора “Силос” Бећир Хујић осуђени су на по осам година затвора. Командир полиције у Пазарићу

ИЗАБЕРИМО СРПСКЕ ПРЕДСТАВНИКЕ У ФЕДЕРАЦИЈИ БИХ: Пријава за гласање у Бечмену

5. јул 2018.

Учешће српског народа пореклом из Кантона 10 (општине Ливно, Грахово, Дрвар, Гламоч, Купрес и Дувно) на општим изборима у БиХ је од великог значаја за опстанак нашег народа на подручју овог кантона. Једино учешћем на изборима можемо осигурати већи број истинитих представника српског народа у кантоналној скупштини, влади, и осталим органима. Једино ако изгласамо праве представнике нашег народа у кантоналне институције можемо очекивати да ћемо имати коме да се обратимо ако у нашем селу треба насути или асфалтирати пут, обновити коју кућу, довести струју, обезбедити здравствену заштиту, па и запослење младих људи. Због свега овога, Удружење Огњена Марија Ливањска, у сарадњи са другим завичајним удружењима из нашег кантона, још једном

Српско родољубље у филму „Марш на Дрину“

5. јул 2018.

Пише: др Александар Раковић У социјалистичком друштву шездесетих, у којем су прослава Српске нове године и дужа коса будили сумњу на српски национализам, редитељ филма „Марш на Дрину“ Живорад Жика Митровић пронашао је пут да југословенској публици представи тријумф српске војске у Церској бици (август 1914). Филм „Марш на Дрину“ премијерно је приказан 1964. на Фестивалу играног филма у Пули, у Социјалистичкој Републици Хрватској. Према Митровићевом сећању, филм „Марш на Дрину“ је овацијама поздравило 12 хиљада гледалаца у Пулској арени. Филм је награђен Великом сребрном ареном, Митровић је добио Златну арену за режију, а Љуби Тадићу (који је глумио српског мајора Курсулу) додељена је Златна арена за најбољу мушку главну улогу. Филм

Jош се чека правда за убиство српских цивила у Загонима

5. јул 2018.

У Братунцу ће данас бити обиљежено 26 година од страдања 14 Срба у братуначком селу Загони, а тим поводом биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће уз централни спомен-крст на градском гробљу. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић рекла је Срни да су од 14 убијених Срба у Загонима скоро сви били цивили, а једна особа се још води као нестала. Њих су 5. јула 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице, настављајући етничко чишћење овог подручја започето у априлу те године. За разлику од напада на остала српска села на подручју братуначке и сребреничке општине, која

Зидина спаљене цркве и поломљени споменици на српском гробљу у Доњим Руjанима

Судбина Ливањских Срба: Од ђедовине Краљевића Марка до пустих и разрушених насеља обраслих шумом!

5. јул 2018.

О Србима са подручја Ливањског поља се мало говорило. Као да их је након ратова ’90-их заборавила и Србија и историја. Ливањско поље је било гранично између православног и католичког становништва, омеђено двема планинама са југозапада Динаром, а са североистока Голијом. Сам град Ливно се налази у доњем делу Ливањског поља, према Далмацији, где је католичко становништво у окружењу доминантно. У граду Ливну до рата су живели и православни и муслимани и католици. За Србе Ливно је познато по епској песми о старцу Вујадину, који је као ајдук страдао у време Турака са својом продицом. Позната осматрачка кула, где је по предању пострадао овај српски ајдук, која стоји над градом

Павелић му у души Хитлер на телефону

5. јул 2018.

Пети Хрват осуђен због нацизма у Блајбургу. Као и остали ухапшени Хрвати, пред судом покајао У среду је у Клагенфурту завршено последње суђење ухапшеним на овогодишњем скупу у Блајбургу, који је званично пријављен као верска комеморација за погинуле крајем Другог светског рата, док су га европски медији описали као “највеће окупљање неонациста у Европи”. У складу са строжим правилима за одржавање овог скупа, ове године је у Блајбургу због неонацистичких и усташких испада ухапшено неколико Хрвата, који су месец и по дана провели у истражном притвору у Клагенфурту. Последњи међу њима, тридесетогодишњи Хрват, у среду је осуђен на условну казну од 15 месеци због кршења аустријског Закона о забрани нацистичких симбола. Он је