Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 369

Злонамерна „слепоћа“

3. март 2017.

Распадајућа ЕU, баш никако не жели ни да погледа на виталне проблеме српског народа у Хрватској, иако је она њена пуноправна чланица. Убиства Срба која су се дешавала у хрватским градовима током грађанског рата деведесетих година, далеко од линије оружаних сукоба, остала су некажњена, а не могу се правдати „трауматским синдромом“ јер су ратни злочин а он не застарева, и то по међународном праву. Пљачка приватне имовине, шиканирање од представника власти, иако гарантована међународним споразумима, обесправљивањa гарантованих права садашње српске националне мањине, постала су животна свакодневица угњетаваних Срба у Хрватској. Палети ових „нормалних“ прогона, сада се придружује и најновији, који се још није јавно примењивао. Уредник сајта „Dnevno.hr“, јавно је

Алојзије Степинац (први с десна) 1944. године (Фото Википедија)

Зашто Степинац никада не може постати светац

3. март 2017.

После успешно реализованог српско-јеврејског академског пројекта „Јасеновац – право на незаборав” у Њујорку и Џерсију на Дан Холокауста и Светог Саве 27. јануара 2017, а поводом најновијих инцидената у Републици Хрватској, лепљења плаката „Српско породично стабло” и марша уз усташки поздрав „за дом спремни” у центру Загреба, као и инсинуације да је канонизација Алојза Степинца за „праве домољубе неминован чин”, огласила се Међународна експертска група „ГХ7 – стоп ревизионизму” са седиштем у Израелу на Институту за Холокауст – Шем Олам. Групу историчара из САД, Израела, Немачке, Италије, Норвешке, Републике Српске и Србије предводи проф. др Гидеон Грајф, главни историчар Холокауста и експерт за Аушвиц. Тим поводом, у име ГХ7, историчар

Брат покојног Жарка / Страдао: Жарко Милачић / Отац Братимир Милачић

Тело сина стиже после 26 година

3. март 2017.

Посмртни остаци Жарка Милачића (23) из Мердара данас ће бити допремљени из Хрватске. Погинуо1991. Хрвати скривају масовне гробнице па жртве предају појединачно До сада сам свога Жарка сахрањивао двадесетак пута. Сваке године јављали су да ће бити ископавања масовних гробница у Хрватској, али сам тек јуче, када су нам јавили да ће допремити његово тело, схватио да ће мој син, данас коначно наћи мир у свом Мердару. Иако свестан да му је син настрадао на ратишту још 1991. године, где је као двадесеттрогодишњи младић отишао добровољно да брани свој народ, Братимир Баго Милачић (77) из Мердара, каже да му је сада теже него када је син отишао на пут без

Старо сајмиште, Никола Радић Луцати, из серије Предицтабле Оутцомес, 2013.

Спорни закон о Старом сајмишту

2. март 2017.

У децембру 2016. године је објављена вест да је у припреми закон којим ће простор некадашњег нацистичког логора Сајмиште у Београду бити трајно заштићен, тако што ће на њему бити изграђен спомен комплекс посвећен жртвама геноцида, окупације и ратних злочина. У питању је Закон о Установи спомен-жртве, чији је предлог Влада Републике Србије недавно поднела на разматрање и усвајање републичком парламенту. Предлог је већ подржан од стране председника Томислава Николића. У јавности је овај закон представљен као значајан догађај, као „први корак ка обележавању последњег необележеног великог логора у Европи“ и најава краја дугогодишњег немарног односа према овом историјски важном месту страдања. Међутим, сам предлог закона који ће се ускоро

Садашњи споменик на Старом сајмишту на месту некадашњег логора у Београду. Фото: Wikimedia/Pinki.

Критике на нацрт закона о меморијалном комплексу жртвама Холокауста

2. март 2017.

English Нацрт закона којим се успоставља нови државни орган за рад на очувању сеćања на жртве Холокауста у Србији добио је критике недуго након што је процурио у јавност, јер наводно игнорише улогу коју је у Другом светском рату имала профашистичка власт у Београду. Активисти за људска права упутили су критике на нацрт закона који се везује за очување сећања на жртве Холокауста у Србији, тврдећи да представља покушај да се прекроји историја, иако су званичници изјавили да се не ради о коначној верзији закона. Невладине организације сматрају да се с предложеним текстом закона игнорише улога коју је профашистичка власт у Србији имала у хапшењу и одвођењу Јевреја у логор

Одрицање од држављанства могуће за 2520 кн

2. март 2017.

У последњих двадесет година из хрватског држављанства је отпуштено 86.746 особа, а у истом том периоду се држављанства одрекло њих 606. Само током прошле године из хрватског држављанства отпуштене су 153 особе, а двадесет и петеро људи се одрекло хрватског држављанства. Најчешће га се одричу ради стицања држављанства Србијe, Норвешке и Холандије, а иако, код подношења захтева, нису дужни да наведу зашто су се одлучили на такав корак, најчешћи разлог за одрицање од хрватског држављанства је, кажу из Министарства унутрашњих послова, запошљавање у државној служби неке друге земље. У случају престанка држављанства отпуштањем, може се поново бити примљен у хрватско држављанство под олакшавајућим претпоставкама прописаним одредбом члана 15. Закона о

Четрдесет некретнина враћено јеврејским општинама

2. март 2017.

Током наредних 25 година Савезу јеврејских општина Србије држава ће уплаћивати годишњу помоћ од 950.000 евра, у складу са Законом о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника Тачно годину дана након ступања на снагу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, Агенција за реституцију вратила је јеврејским општинама 40 некретнина, површине 3.043 квадратна метра. У питању су 32 пословна простора, једна зграда и седам станова који се налазе у београдским општинама Стари град, Врачар и Савски венац. Враћено им је и 144 хектара пољопривредног земљишта на територији Новог Кнежевца и Сомбора. Ниједан од враћених објеката нема законског наследника, а

Укоричене књиге стрељаних постојале су за сваки округ

Озна плански убила 35.000 људи у Србији!

2. март 2017.

Обелодањене књиге стрељаних које је открила државна комисија за тајне гробнице. Највише ликвидираних у односу на све бивше комунистичке државе Највеће откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за “Новости”, открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле године и чију је скенирану документацију Министарство правде уступило Институту за савремену историју. Књиге стрељаних постојале су за сваки округ, укоричене су, и у њима су вођене прецизне евиденције о онима који су стрељани без судске пресуде, само по налогу Озне. Из њих се види да су стрељања била организован и масован, нимало случајан посао, и слична документација не постоји нигде

Александра Нинковић Ташић (Извор: Храм св. Александра Невског)

Жена која је вратила Михајла Пупина у земље Светог Саве

2. март 2017.

Избор личности 2016. године био је лак и радостан. Он је обиљежен културним догађајем сезоне 2015/2016 – изложбом у Историјском музеју Србије „Пупин од физичке до духовне реалности“, чија је ауторка Александра Нинковић Ташић, предсједница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, сакупљач најобимније материјалне грађе о овом великом научнику, иноватору, мислиоцу и највећем српском филантропу у Новом вијеку (Александра је сакупила више од 15.000 углавном непознатих и необјављиваних докумената о животу и раду генија из Идвора). Изложбу је посјетило преко 200.000 људи и она је, како по свом материјалном садржају, тако по до тада невиђеном у Београду коришћењу интерактивности (млади режисер: Марко Савић), а понајвише због неуморне љубави коју је ауторка уносила,

Хрватска основала комисију о усташама и партизанима

2. март 2017.

Влада Хрватске основала је Вијеће за суочавање с посљедицама владавине недемократских режима, што је најављено крајем прошле године пошто је у Јасеновцу постављено спомен-обиљежје погинулима у рату деведесетих на којем је уклесан и усташки поздрав “За дом спремни”. “Циљ оснивања Вијећа је суочавање с отвореним историјско-идеолошким питањима о недемократским режимима у Хрватској од почетка Другог светског рата до проглашења независности Хрватске”, наводи се у одлуци о оснивању већа које ће своје предлоге израдити до 1. марта идуће године. Премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је на сједници Владе да хрватско друштво мора да се суочи с посљедицама наслијеђа недемократских система и да је задатак већа израда свеобухватних препорука усмјерених на суочавање

Злочини столачких Хрвата и Муслимана над Србима августа 1941.

2. март 2017.

Августовски покољи столачких Срба почели су већ 1. августа. Тога дана је група усташких злочинаца упала у столачку болницу, извукла из болесничке постеље седморо људи српске националности, одвезла их до неке од преко 35 јама затрпаних људским костима и тамо сурвала. У току ноћи 1-2. августа ухапшено је у Стоцу 18 особа, натрпано у камион и, по већ добро уходаном методу, одвезено до јаме на Бивољем Брду, где су живе гурнуте у бездан. Овим злочином ликвидирани су сви одрасли мушкарци српске националности из града Стоца. После тога на ред су дошле жене и девојке, које су 3. августа похапшене и стрпане у затвор Котарског суда у Стоцу. Планиране бестијалне оргије,

Serbian Draft Holocaust Legislation Sparks Criticism

2. март 2017.

Српски A leaked draft of legislation on setting up a new state body to commemorate Holocaust victims in Serbia has been criticised for allegedly glossing over the role played by Belgrade’s Nazi-allied WWII https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistration. A leaked draft of proposed new legislation on the commemoration of the Holocaust in Serbia has attracted criticism from activists who claim it’s an attempt to rewrite history – although officials have responded that this is not the final version of the law. Rights groups allege that the draft text ignores the role played by the Serbian Nazi-allied https://jadovno.com/wp-content/uploads/2010/02/13-1.jpgistration in arresting Jews who were then sent to the Judenlager Semlin concentration camp in Belgrade. Some 7,000

Срамотни покушаји прекрајања историје

2. март 2017.

Након завршетка Другог светског рата, најкрвавијег сукоба у историји човечанства, настали су многи митови у којима се клеветао Совјетски Савез и руско херојство, а Запад је убрзо почео да “сервира” такве приче као да су чињенице. Једна од највећих лажи гласи да СССР и Стаљина треба кривити за почетак рата. У том контексту, критичари са Запада неретко тврде да се Стаљин припремао да нападне Немачку, али да га је Хитлер изненадио и напао први. Да би се разоткрила таква безочна лаж довољно је поменути да је Немачка, умногоме исцрпљена сломом који је доживела у Првом светском рату, желела да се домогне златних резерви, нарочито у Аустрији, као и да “збрише”

Срби су жртве геноцида у Сарајеву

2. март 2017.

Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врха. Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата, у коме су муслиманске формације Алије Изетбеговића убиле 7.019 Срба у делу града под њиховом контролом. У 123 логора мучени су и убијани Срби, Српкиње су силоване, мучене и убијане у специјалним јавним кућама, а за ове злочине над Србима нико од муслиманских лидера до данас није одговарао, ни пред међународним ни пред босанскохерцеговачким судовима, речено је у среду на конференцији за новинаре Института за истраживање

Прелазак српске војске преко Чакора (Фото:: из књиге о селу Велика)

На Чакору не заборављају српског војника

1. март 2017.

Житељи села Велика уредиће и обележити гроб непознатог српског ратника, настрадалог приликом повлачења 1915. године Ужице – Запуштени гроб непознатог српског војника, палог у Великом рату на планини Чакор где му је тело тада покопано, ускоро ће бити уређен и обележен. То најављује Ужичанин Драгољуб Пауновић, родом из села Велика с Чакора, један од иницијатора низа садржаја за јачање српско-црногорских веза, па и овог подухвата. Тај војник, казује Пауновић, подлегао је суровој зими, глади и силним напорима на превоју Чакора приликом повлачења српске војске децембра 1915. године од Пећи уз Руговску клисуру ка албанским гудурама. Главнина наше војске успела је потом да преброди албанску голготу и стигне до Крфа, али