“Требало је да узмем неколико слободних дана под изговором да идем на гађање, али бих уместо тога отишао с једним пријатељем, питомцем у тенковски депо у Београду, и узео бих шест тенкова са којима бисмо отишли на југ у Скопље” Од убиства краља Александра у Марсељу (9. октобар 1934), намесници су владали у име краља. Пуч је, 27. марта 1941. године, извршен “у име краља”. Истина, краљеву прокламацију преко радија, није изговорио малолетни краљ Петар Други (тога дана проглашен за пунолетног), већ, имитирајући краљев глас, поручник Јаков Јововић (отац песника Ранка Јововића). Срећом, за историју и позориште, после рата је бивши краљ, у 32. години, објавио мемоаре под насловом “Живот

Разарање српских и црногорских градова започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године једна је од највећих мистерија наше новије историје БЕСОМУЧНО англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, уочи Стаљинове инвазије на Србију, једна је од највећих мистерија наше новије историје. О овој великој ваздушној операцији која је прогутала животе хиљаде невиних људи, чак и тек рођенe бебe, за Титовог живота нико се није усуђивао да каже ни једну једини реч. Нико то није озбиљније покушао да уради ни после његове смрти, па чак ни после распада Титове Југославије. Званични режими Србије и Црне

Пре тачно 63 године Београд је тешко страдао у савезничком бомбардовању 16. априла, погинуло је око 1.200 људи, а разарани су сви делови града, укључујући и предграђа у којима није било војних циљева Од Енглеза они су се надали слободи, не знајући да та нада право у смрт води…” Овај помало скривени натпис на Новом гробљу у Београду, у чијем саставу се налази и  спомен-гробље погинулима у савезничком бомбардовању из 1944, подсећа на трагичан догађај од пре 63 године, у току којег је страдало више од 1.200 наших суграђана. Била је недеља 16. април 1944. године. Освануо је сунчан дан, а пошто је био Ускрс у граду је и поред

“Да ли је Симовић дао наређење или Мирковић не знам. Мирковић је у Каиру признао да је још пре рата био британски обавештајац” У архиви кнеза Павла налази се неколико писама словеначког лидера Михе Крека из Словенске људске странке, који је као министар просвете 27. марта наставио свој мандат и у новој влади. Историчару Анти Смит Павелићу (нема никакве везе с усташким поглавником Антом Павелићем) он у писму 12. фебруара 1962. године по ставкама одговара на сва спорна питања око пуча: – Не знам за директну везу између пуча и посете генерала Донована. Али ми је јасно да је та посета, као и све друге акције британске владе, окуражила бунтовнике