arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Кнез Павле Фото: Профимедиа

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

„Знам да је кнез Слободану Јовановићу изнео опширно стање односа Немачка – Југославија, на шта му је Јовановић одговорио: ‘Па то, онда, није Трипартитни пакт.’ Ово ми је познато отуда што ми је кнез касније једном приликом нагласио. Овакво мишљење Јовановића имало је на кнеза приличан утицај у току даљих преговора са Немцима“, сведочио је министар двора Антић Пуч изведен у четвртак 27. марта 1941. године узроковао је бродолом државног брода. Судбина целог народа и, наравно, појединачне судбине људске добиле су обележја катастрофе. „За време буна, у доба друштвених промена, о праву и суду не треба говорити. Све се руши, све се мења. Један човек замењује другог. Животи висе о

Ратко Дмитровић

Дошли смо до печата

Немојмо да се лажемо и затварамо очи, ово без рата не може да прође Е, па ево нас испред сцене са које је коначно до плафона подигнута завеса. И последње светло је упаљено, нема више ни сенки, све је савршено јасно. Драма са више чинова, написана у Призрену 1878. године, уочи Берлинског конгреса, улази у крешендо последњег чина; остало је само да на крају неко изађе (највероватније Еди Рама) и службено прогласи велику Албанију. Практично, она постоји. Немојмо да се лажемо и затварамо очи. То је тако, ко славио ко жалио. Да ли ће се звати сједињене албанске државе, да се и на тај начин додворе Вашингтону, или како већ,

Београд: трибина на тему ,,Бомбе на Васкрс: бомбардовање Београда 1944. године“

Позивамо вас, да у среду, 26. априла 2017. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему „Бомбе на Васкрс: бомбардовање Београда 1944. године“. О овој теми говориће: др Ненад Антонијевић (Музеј жртава геноцида, Београд) Бојан Вићентић (Музеј ваздухопловства, Београд) Модератор: јереј Арсеније Арсенијевић (Вазнесењска црква, Београд) Трибина се одржава у организацији Вазнесењске цркве, Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке и Музеја ваздухопловства – Београд. Улаз је слободан.     Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке Краља Петра бр. 5, 11000 Београд Телефон: +381 (64) 800 43 92 Е-пошта: [email protected] Веб-портал: www.sozbg.rs

Гробље у Глини , Фото Тањуг

Ексхумирано 36 посмртних остатака Срба страдалих у “Олуји“

Надлежни хрватски органи завршили су процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ на Новом гробљу у Глини Надлежни хрватски органи завршили су процес ексхумације посмртних остатака жртава српске националности страдалих у акцији хрватске војске и полиције „Олуја“ на Новом гробљу у Глини. Процес ексхумација на овом гробљу трајао је четири дана и укупно је ексхумирано 36 посмртних остатака, саопштила је Комисија за нестала лица Владе Србије. Од тог броја, посмртни остаци 27 особа су мушког пола, шест женског, једно је дете, док за посмртне остатке две особе није било могуће одредити пол. Од свих ексхумираних посмртних остатака су узети узорци за ДНК

У Бијељини је данас обиљежено 24 године од страдања 33 борца Друге мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ који су убијени на Васкрс 1993. године на Бањ Брду на Мајевици.

Обиљежен Дан страдања бораца Друге мајевичке бригаде

У Бијељини је данас обиљежено 24 године од страдања 33 борца Друге мајевичке бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ који су убијени на Васкрс 1993. године на Бањ Брду на Мајевици. Саборци, породица, пријатељи и бројни суграђани одали су почаст погинулим борцима полагањем вијенаца на споменик који је прошле године подигнут на Градском гробљу у Пучилама. „Градска борачка организација Бијељине обиљежава Дан сјећања на 33 борца ВРС који су на Васкрс 1993. године погинули на локацији Бањ Брда на планини Мајевици, као и сјећања на све погинуле и умрле борце са подручја Тузле“, рекао је предсједник градске Борачке организације Бијељина Миодраг Стевановић. Он је подсјетио да је у овом злочиначком муслиманском

У недјељу комеморација и у Јасеновцу

У Спомен-подручју Јасеновац у недјељу, 23. априла, биће одржана комеморација као знак сјећања на жртве усташког концентрационог логора, као и преживјеле заточенике. Пригодни програм уз полагање вијенаца започеће у 11.00 часова у Спомен-подручју Јасеновац, испред споменика „Цвијет“, најављено је из Спомен-подручја Јасеновац. Окупљање се очекује до 10.15 часова испред зграде Меморијалног музеја, а колона сјећања према споменику „Цвијет“ кренуће у 10.30 часова. Комеморација у Јасеновцу одржава се под покровитељством Хрватског сабора. Дан сјећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина биће обиљежен у Спомен-подручју Доња Градина у недјељу, 23. априла. Тај комеморативни скуп организују владе Републике Српске и Србије. Систем концентрационих логора Јасеновац

Пробој Јасеновца – један од најбитнијих датума у српској историји

Владика пакрачко-славонски је рекао да је 22. април 1945. године, када се посљедња група логораша пробила из Јасеновца, један од најбитнијих датума у српској историји када Срби треба да се окупе на том мјесту, које је симбол свеколиког страдања у Другом свјетском рату. Он је за Срну истакао да 22. април има посебно мјесто и у календару Српске православне цркве, јер се тада, баш као и 28. јуна на Видовдан и 24. марта на дан почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, служи заповједни парастос. Према његовим ријечима, 22. април је суштински прерастао првенствено у црквени литургијски празник, као и 13. септембар када цијела Православна црква обиљежава Мученике јасеновачке. „То је било

Алојзије Степинац

Нови дијалог о Степинцу

Састанак Мешовите католичко-православне комисије која треба да расветли улогу и одговорност кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата У Пожеги у Хрватској данас почиње дводневни састанак, четврти по реду, Мешовите католичко-православне комисије, која треба да расветли улогу и одговорност кардинала Алојзија Степинца током Другог светског рата. Због супротстављених ставова двеју цркава о лику и делу Степинца, папа Фрања је иницирао формирање Мешовите комисије од представника СПЦ и Католичке цркве у Хрватској, која има задатак да укрсти историјске аргументе и расветли улогу Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата. Аутор: В.Н. Извор: НОВОСТИ Везане вијести: Четврта рунда дијалога двеју цркава о Степинцу у Пожеги Комисија о Степинцу радиће годину дана

27. март 1941.

Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића Година 1941, 29. март. Министарству иностраних послова. Строго пов бр. 147. Телеграм стиже из Москве. Први пут после пуча јавља се наш амбасадор Милан Гавриловић: „Јављам Вам ради знања. 1. Храброст коју је наш народ показао задивила је све и задобила отворене симпатије. Зато је промена примљена овде у свим круговима необично добро, нарочито у самој влади. О томе сам имао прилике да се за ова два дана потпуно уверим, нарочито после разговора који сам јуче имао с Вишинским, који ћу вам усмено изложити. Они су непрестано

Вељко Ђурић Мишина

Још једном о броју жртава у Јасеновцу

Још мало о броју жртава о Јасеновцу За који дан биће обележена годишњица пробоја последњих заточеника концентрационог логора Јасеновац 22. априла 1945. године. Треба очекивати бројне текстове, радио и телевизијске емисије… Говориће позвани по новинарској процени о знању теме… Најчешће се помињати бројке страдалника. Неће се, на жалост, чути ниједна нова чињеница која, на пример, може допринети расветљењу размера зла и броју злочинаца! Тешко је утврдити када је настала мудрост коју је знаменити Иво Андрић записао: „Када дођу тешка времена, паметни заћуте, будале проговоре а фукара влада“! У овим туробним временима једноумља удробљеног у меку англоамеричку окупацију, с времена на време преко разних медија пласирају се сензационалне „истине“ о прошлости

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана књига "Усташки стожер за Босанску Крајину: студија Милана Вукмановића и избор из грађе".

Промовисана књига „Усташки стожер за Босанску Крајину“

У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана књига „Усташки стожер за Босанску Крајину: студија Милана Вукмановића и избор из грађе“. Директор Архива Републике Српске Бојан Стојнић рекао је да ова књига има велику историјску вриједност, јер је заснована на историјској грађи, чињеницама и свједочењима о усташким злочинима из тог времена. „Књига садржи историјску грађу која је заснована на три извора – записи са суђења 1947. године усташком стожернику Виктору Гутићу и његовим сарадницима у Бањалуци, оптужницу Окружног јавног тужилаштва Бањалука, те пресуду Врховног суда тадашње Народне Републике БиХ“, истакао је Стојнић. Помоћник директора Архива Републике Српске Верица Стошић рекла је да књига Милана Вукмановића показује како је

Милан Недић био је председник српске владе за време немачке окупације

„Рехабилитација Недића би била срамотна и недопустива“

Нови Сад — Квислиншка влада Милана Недића и Недић сносе велику одговорност за Холокауст у Србији, оцењено је на трибини „Јеврејски идентитет, антисемитизам и Холокауст“. Осим тога, како наводе, рехабилитација Недића би била „срамотан и недопустив“ потез. Милован Писари из београдског Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту рекао је да су квислиншка влада Милана Недића и сам Милан Недић имали и те како велику одговорност у спровођењу Холокауста и прогону Рома. „Недић је био особа која је током целог рата ширила националсоцијализам и антисемитизам. Влада Милана Недића донела је неколико уредби, међу којима и уредбу о одузимању целокупне имовине Јевреја, а Недићева специјална полиција и жандармерија врло су предано

Представници удружења "Ствараоци Републике Српске" и Равногорског покрета, положили су данас у Петрову вијенац на спомен-плочу ђенералу Дражи Михаиловићу, подигнуту на мјесту гдје је 20. априла 1941. године Дража Михаиловић одбио да призна капитулацију тадашње војске.

Положени вијенци на спомен-плочи Дражи Михаиловићу

Представници удружења „Ствараоци Републике Српске“ и Равногорског покрета положили су данас у Петрову вијенац на спомен-плочу ђенералу Дражи Михаиловићу, подигнуту на мјесту гдје је 20. априла 1941. године одбио да призна капитулацију тадашње војске. Представник „Ствараоци Републике Српске“ Миладин Недић рекао је новинарима да је на данашњи дан Михаиловић донио одлуку да дигне устанак у поробљеној Европи и брани човјечанство од фашизма. Недић подсјећа да је Михаиловић, након што је сазнао за одлуку тадашње Владе Краљевине Југославије да потпише капитулацију, одржао говор својој јединици наводећи да не признаје капитулацију и да почиње са герилском борбом против окупатора. Историчар из Београда Радован Калабић каже да је Лужањак, висораван на Озрену, прво

Полагање вијенаца у Броду Фото: СРНА

Обиљежене 72 године од ослобађања Брода

Полагањем вијенаца на спомен-обиљежје страдалим учесницима Народно-ослободилачке борбе, у Броду су данас обиљежене 72 године од ослобађања ове општине у Другом свјетском рату и борбе против фашизма. Начелник општине Брод Илија Јовичић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало око 2.500 Брођана, од чега је највећи број у логорима Славонска Пожега и Јасеновац. „Желимо да његујемо традицију. Шаљемо свима поруку да слобода и мир немају алтернативу“, поручио је Јовичић. Представник СУБНОР-а Исмет Ђухерић захвалио је грађанима што су својим доласком показали да се сјећају велике жртве коју су Брођани, као и остали учесници Народноослободилачке борбе, дали у ослобађања Брода. Потпредсједник Јеврејске заједнице у Добоју Дарио Атијас рекао је

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Душан Басташић: Не постоји холокауст над Србима

Образовање о холокаусту се најављује као саставни дио програма у основним и средњим школама Српске. Иако нема ништа против тога, наш саговорник сматра да је неприродно да српска дјеца уче о страдању других, али не и свог народа. Пише и пита: Дани(ј)ел Симић Душана Басташића знам откако сам сазнао шта је Јадовно. Седам година касније, гарантујем да 99% ученика у основним и средњим школама нема ни најблажег појма шта овај термин значи. А и овај један проценат сам натегнуто оставио, да се неко паметно и освијештено ђаче не увриједи читајући. Нада умире посљедња. Једина промјена у јавној сфери од тада, јесте што смо постигли да се у мејнстрим медијима, али

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Жмурке

Од 31. марта у термину од 21 час, РТС 1 премијерно почиње

Муке по Пери

Неписмени Перо Раусављевић из села Рушевица живи сам у трошној кући без

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.