Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је срамном одлуку хрватског премијера Андреја Пленковића да открије споменик Фрањи Туђману у Запрешићу. Линта је у писаној изјави навео да је срамна и изјава Пленковића да цијени све што је Туђман учинио за независност Хрватске и да је његов допринос један од темеља модерне Хрватске. “Бројне чињенице јасно показују да је стратешки циљ Фрање Туђмана био независност Хрватске, без или са што мање Срба, а не мултиетничке Хрватске у којој би Срби имали сва национална и људска права”, навео је Линта. Он је додао да је Туђман одлучио да рехабилитује усташтво изјавом на првом Сабору ХДЗ-а у фебруару 1990. године “да

Ужице – Навршило се шест деценија од упокојења митрополита Јосифа Цвијовића (1878–1957), па је тим поводом у ужичком Историјском архиву отворена изложба архивских докумената о животу и делу овог знаменитог првосвештеника. Поставку је отворио епископ жички Јустин, рекавши да се овим сећамо митрополита Јосифа, духовника и ратника, изданка те истините, праве цркве. – Увек је на овим нашим просторима потребно бити не само духовник, него и ратник, јер ми овде често не ратујемо с непријатељима видљивим, него и невидљивим – казао је у Архиву Јустин, па затим одржао и помен митрополиту у оближњем Дрежнику, где је Цвијовићев спомен-дом. Изложба у ужичком архиву речито говори о посебности Јосифовој. „Његово честито родољубље

Неколико ратних ветерана из Србије послало је дјецу у Војно-патриотски међународни камп младих у Русију. “Данас превише мазимо децу – морамо им дати шансу да и сами направе свој избор”, каже ратни ветеран Петар Радујковић (47), који је почетком маја послао свог 16-огодишњег сина Милоша у Војно-патриотски међународни камп младих у Русију. Фотографије униформисаних младића и девојака, које су се појавиле на друштвеним мрежама и појединим медијима, али и чињеница да су се голобради тинејџери током седмодневног боравка на обуци у кампу код града Кузњецова латили оружја, изазвала је контроверзне коментаре. Међутим, ни организатор – Удружење учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије, ни родитељи 11 кампера из Србије немају дилему

Логично се човјек мора упитати – је ли могуће да страдалници из послијератних логора за Подунавске Швабе кроз све то страшно ратно вријеме нису ништа знали о злочинима својих најближих? Неки (многи) неће прихватити тезу према којој су сличности између Бачког Јарка (Гакова итд.) с једне и Блајбурга (Дравограда) с друге стране веће од разлика међу њима. Говорим, наравно, о збивањима на свршетку Другог свјетског рата на тим адресама, будући да дотична мјеста (топоними) иначе ни по чему другом у хисторијском смислу нису занимљива. Ако је међутим теза с почетка овог текста унаточ свему ипак тачна (о аргументима њој у прилог нешто касније), може ли се очекивати да онај, који