arrow up
Парастосом, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на спомен обиљежје у селу Ледићи, код Трнова, данас у чланови породица невиних српских жртава достојанствено и молитвено обиљежили 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села.

Масакр над Србима у Ледићима – злочин без казне

Парастосом, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на спомен обиљежје у селу Ледићи, код Трнова, данас су чланови породица невиних српских жртава достојанствено и молитвено обиљежили 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Парох трновски Младен Микавица поручио је окупљеним Ледићанима да су њихови најближи тог кобног дана, на својим огњиштима, страдали само зато јер су били Срби и православци. “Овоземаљска правда је спора, можда и достижна, али њихово мученичко страдање Господ Бог ће им надокнадити у Царству небеском”, рекао је Микавица. Начелник општине Трново Горан Вујичић изразио је незадовољство и огорчење чињеницом да за масакр над Србима у Ледићима нико

“Празна кућа“ филм о Србима отетим ради трговине органима – део 2. (Видео)

Фестивал „Mirëdita, добар дан” у Београду, настоји да Србе окриви за одбрану својих имања, породица и КиМ а злочине шиптарских терориста над њима препусти забораву па чак и оправда. Тим поводом КМ Новине започеле су циклус сведочења о отетим Србима, највероватније жртава трговине органима обављане кроз злогласну „Жуту кућу“. „Празна кућа“ – једна сестра два брата Олгица Божанић је са својом породицом доживела напад УЋК на Ораховац који је трајао неколико дана. Многим недужним Србима ово је заувек променило животе… или их угасило. Циљ ОВК у јулу 1998. је био да освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац, у ком није било гарнизона ВЈ или јаче станице

О Дневнику надбискупа загребачког др Алојзија Степинца

Разговори представника Римокатоличке цркве у Хрвата и Српске православне цркве о надбискупу загребачком и кардиналу др Алојзију Степинцу, започети на иницијативу папе Франческа (и дискретном контролом његовог специјалног изасланика Бернарда Ардура, председника ватиканског Одбора за историјске науке), били су повод бројним текстовима у штампаним медијима, причама у телевизијским програмима и на неколико трибина у Србији. Аутори и гости, част изузецима, углавном су слаби познаваоци теме јер су се, судећи по њиховим намерама, руководили максимом да је важније огласити се у јавности него допринети расветљавању тамне стране поменутог надбискупа. У свим тим приликама помињан је дневник који је надбискуп лично писао или је то повремено и уз благослов чинио његов секретар.

Душан Буковић: Владимир Назор и са Павелићем и са Титом

Владимир Назор (1876-1949), по народности је Хрват, писац, песник и књижевник. Уочи Другог светског рата Назор је подржавао Мачекову опозицију. За време тз. Независне Државе Хрватске постао је 1941. године чланом Павелићеве Хрватске Академије знаности у уметности. Током 1942. године напуштиа Загреб и одлази у Врховни партизански штаб, где остаје сво време трајања револуције. Назор је постао је први председник Президијума Сабора НР Хрватске и том приликом упутио је једну званичну „Поруку Хрватима“, у којој дословно стоји: „Тим чином су родољуби на мене свратили пажњу не само Хрвата од Чаковца у Међимурју и од Чичарије у Истри до Боке Которске, па од Лошиња на Јадрану до Земуна на Дунаву, но

Блајбург

Хрватско величање неофашизма и усташтва без реаговања Европске уније

Већ деценијама потомци усташа и њихови следбеници долазе на Блајбуршко поље, жалећи за тренутком када су њихови преци положили оружје на том месту. Сада већ неколико година, без имало срама званична власт Хрватске, без икаквих последица и прекора Европске уније, организује и спроводи обележавање тог историјског догађаја. Скуп на Блајбуршком пољу ове године одржао се под покровитељством хрватског Сабора, као и централна комеморација. Дакле, скупу је присуствовала и државна делегација Хрватске, коју су предводили председник Сабора Гордан Јандроковић, потпредседник Милијан Бркић, посланици Миро Ковач, Ивица Мишић, Јосип Ђакић, Иван Шипић и Златко Хасанбеговић, ради обележавању 72. годишњице страдања припадника НДХ у Другом светском рату. То јасно говори да држава Хрватска

Алојзије Степинац

Тема засједања Мјешовите комисије судски процес против Степинца

У Подгорици ће 7 и 8. јуна, бити одржано пето засједање Мјешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, а тема овог скупа биће однос послијератне комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен. Очекује се да овај састанак буде мање полемичан од претходна четири, јер постоји начелна сагласност да Степинац није имао праведно суђење и да је процес био политички и идеолошки мотивисан, пише данашња “Политика”. Српску православну цркву у Подгорици представљаће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је и домаћин овог засједања, затим митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј и епископ славонски Јован. Аргументе српске стране износиће и амбасадор и стални изасланик Србије при

Народни херој Милан Зечар: Командант из првог реда српских јуришника

Тешко је било предвидети пре само двадесетак година да ће се животни, овоземаљски и небески пут народног хероја Милана Зечара заокружити, а верујемо и коначно затворити, 110 година након његовог рођења поново на родној Шћеници, у некадашњој Жупи Љубомир, касније Општини, а данас МЗ која се простире између Леотара и Видуше на око 800 м, кажу идеалне надморске висине. Али зато, било је лако предвидљиво да ће Милан Зечар бити велики човек, да ће иза себе оставити грандиозно дјело и дубок траг на свом животном и стваралачком путу, јер је у сваком животном добу одрастања и сазревања одскакао од других својом талентом, способношћу да ствара и гради, да окупља и

(Фото Б. Карталовић)

Немци траже да се у Шумарицама обележе гробови њихових војника

До краја године биће завршена обнова Старог војничког гробља у Крагујевцу, али ће питање које је прошле године покренула надлежна комисија Бундестага морати да буде решено на међудржавном нивоу, наглашавају градске власти рагујевац – Чланови Немачког савеза за бригу о ратним гробовима боравили су августа прошле године у Крагујевцу. Том приликом поменули су могућност да се на Старом војничком гробљу обележе гробови њених војника из оба светска рата. Како су објаснили, то би осим у Крагујевцу требало да буде урађено у Краљеву и у још неколико места у Војводини, што би се регулисало билатералним споразумом између Немачке и Србије. С обзиром на то да се крагујевачко Старо војничко гробље налази

Ледићи (Фото:panoramio.com)

Помен масакрираним српским старицама, женама и дјеци у Ледићима

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у селу Ледићи, код Трнова, данас ће бити обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле у селу Ледићи од којих је најстарија жртва Иконија Васић имала 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци. Злочин, који је започео 3. јуна у вечерњим часовима, извршили су припадници такозване Армије БиХ, регрутовани са подручја Сарајева, те комшије муслимани из сусједног села Дејчићи. У злочиначком походу на своје комшије, убијено је десет чланова породице Васић, комплетна породица Тешановић, која је

Корићка јама

Навршава се 76 година од усташког покоља Срба у селу Корита

У ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године усташе су у селу Корита, општина Билећа, убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, и бациле их у Корићку јаму. Кости корићких мученика извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који је једини пружао отпор зликовцима над јамом, подсјећају из Српског националног друштва “Пребиловци”. Међу страдалнима највише је било чланова породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић,

Полагање вијенаца на спомен плочу погинулим борцима Првог крајишког корпуса Фото: РТРС

Бањалука: Обиљежен Дан Првог и Другог крајишког корпуса

Данас је у Бањалуци у касарни “Козара” обиљежен Дан Првог и Другог Крајишког корпуса Војске Републике Српске. Генерал потпуковниг Бошко Келечевић, начелник Штаба Првог крајишког корпуса истакао је да је овај корпус чинио око 60 одсто Војске РС и са 127.000 бораца по јачина и формацији био у рангу једне армије. Келелевић је нагласио да је између пет и шест хиљада бораца Првог крајишког корпуса дало је живот за Српску Микајло Митровић, помоћник команданта Другог корпуса истакао је да је овај корпус свакодневно водио борбе против муслиманских снага на бихаћком ратишту, муслиманско-хрватских снага на купрешком ратишсту, те снага ХВО на ливањском ратишту. Миломир Савчић, предсједник БОРС-а рекао је да данашњи дан није посвећен само обиљежвању Првог и

Филм "Дах живота" редитељке Сњежане брезо Фото: РТРС

Брчко: Вечерас приказивање филма о смрт 12 бањалучких беба

Документарни Филм Сњежане Брезо “Дах живота” о 12 бањалучких беба које су умрле у прољеће 1992. године због недостатка кисеоника, биће приказан вечерас у Дому културе у Брчком. У просторијама Дома културе биће постављена кутија за прикупљање помоћи за лијечење једанаестогодишње Маје Игњић из Брчког, обољеле од Ретовог синдрома. Документарни филм “Дах живота” је прича о смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру, које су 1992. умрле у породилишту јер није било кисеоника, будући да су копнени правци према Србији били затворени. Савјет безбједности УН тада је забранио летове над БиХ, тако да је и допремање кисеоника ваздушним путем било онемогућено. Филм “Дах живота” снимњен у продукцији Радио-телевизије Републике Српске,

Слободан Бобан Драшковић: Гусле су српство вијековима чувале, вријеме је да им бар нешто вратимо!

Прави шок прошле јесени настао је након вијести да Албанци покушавају да гусле упишу као своје нематеријално културно добро на листи Унеска. Зна се да је у нашем народу одвајкада обичај био да се поред иконе чувају гусле, као симбол „прађедовске“ вјере и непокореног слободарског духа. Па зар је могуће да неко уопште може да постави питање – чије су гусле. Страшна је чињеница да се заштитом овог инструмента није бавила ниједна претходна политичка елита, па је и питање заштите једног од националних српских симбола у тренутку постало упитно. Да би предухитрили Албанце у својој намјери, огласио се Савез гуслара Србије, (СГС) на челу са предсједником Слободаном Бобаном Драшковићем са

Леци у Кутини (Фото:net.hr)

Кутина: ХДЗ позива бираче усташким поздравом “За дом спремни!”

Локални ХДЗ позива Кутињане да гласају за кандидата ове странке за градоначелника Кутине Златка Бабића у другом кругу локалних избора и дијели летке са усташким поздравом и симболима, преносе хрватски портали. ХДЗ је позвао Кутињане на “обрачун са остацима црвеног режима”, који на челу са кандидатом СДП-а Андријом Рудићем, враћа Кутину “у југокомунистичка времена”. Уз позив да се гласа за ХДЗ-овог кандидата за градоначелника Кутине Златка Бабића, налази се ратна фотографија Дамира Маркуша, кандидата ХДЗ-а за замјеника градоначелника овог градића. Маркуш је на фотографији обучен у маскирну униформу, на рамену је јасно истакнут симбол ХОС-а, док у руци држи црну заставу са ХОС-овим грбом, на којем је истакнут усташки поздрав

Milos Kovic

Milos Kovic: The future belongs to those who do not surrender

Compared to our ancestors, we are really distinguished by cowardice, fatalistic passivity and laziness. All this, however, can change quickly. Српски An interview with Milos Kovic, historian, Assistant professor at the Department of History, Faculty of Philosophy in Belgrade, Serbia, who published a book about a difficult moment when only one path remained for Serbia, and not a promising one – „The only path: Entente Powers and the defense of Serbia in 1915.“ How accurate is the theory that there are tragic events of exceptional strength that really shape the identity of a nation? How is this happening and what if we do not learn a lesson out of those

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.