arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Силос

Формирање логора (за Србе) – Ђорђе Шувајло „1355 дана“ (3)

22. јун 2017.

Потиштено и са великим болом окупили смо се, ми, његова најближа родбина која се задесила у већ тада окупираном Тарчину, да бар колико толико покажемо достојанства и храбрости те да на тарчинском гробљу “Кланац” сахранимо покојника. Многи нису дошли на сахрану. Бојали су се. Очитао сам вјеровање. Тихо и са огромним болом сахранили смо покојника. Срби настањени у селу Луке, уз помоћ околних Хрвата, напустили су огњишта те кроз територију Крешева, Лепенице и Кисељака стигли до српских Хаџића. Општина Хаџићи је подијељена оног момента када се подијелила и полиција СО Хаџићи. Рат је дошао и на наша врата. Тмурни таласи рата из Хрватске излили су се босанско-херцеговачким ријекама и као

Ловро Кушчевић (архивска фотографија)

Кушић: За спомен-плочу у Јасеновцу тражимо решење по закону

21. јун 2017.

Хрватски министар управе Ловро Кушчевић, од чијег ресора премијер Андреј Пленковић очекује „дубинсу анализу“ шта треба чинити са спорном спомен-плочом припадницима ХОС-a у Јасеновцу, на којој је исклесан усташки поздрав „За дом спремни“, није разјаснио како ће то питање бити решено, али је најавио да ће се о томе ускоро изјашњавати најпре влада, па Сабор. Ловро Кушчевић, који је у Министарство управе стигао из Министарства грађевине и просторног уређења, рекао је новинарима испред Банских двора да то значи да се „не тражи начин ни да се плоча уклони, нити да се не уклони, већ се тражи решење које је у складу са законским прописима Хрватске“. На питање новинара значи ли

Братство у јединству: Шибенско-кнински ХДЗ до власти преко СДСС

21. јун 2017.

Конститутивна седница Жупанијске скупштине Шибенско-книнске жупаније протекла је данас са бројним занимљивостима. Једна од истих јесу и три гласа СДСС-оваца која су ХДЗ-овом Дујићу осигурали већину у Скупштини, обзиром да опозиција није прихватила предлог једногласаног избора као што је то било у уторак на коснтитутивној седници новог сазива шибенског Градског већаЗанимљиво је било и гласање о саставу Мандатне комисије за коју је руке дигло само 20 присутних већника ХДЗ –а, али не и већници СДСС –а који су то направили накнадно када је до њих дошао секретар Скупштине. Чак и смешна ситуација била је на самом почетку седнице кад се бирала мандатна комисија. Неискусни СДСС-овци заборавили су подићи руку, па

Васа Казимировић: Цена српске победе у првом светском рату: 1.247.435 људи

21. јун 2017.

Тукући се са силама које су биле одлучиле да је поробе и униште као самосталну државу и тако је спрече да оствари своје националне циљеве – да сабере све Србе у свом крилу, а поврх тога окупи око себе све земље настањене Јужним Словенима у Аустроугарској, Србија је у рату 1914-1918. године изгубила силно људство. Имала је толико гробова да их све није могла ни побележити. Ни платна није било довољно да би се на свакој кући, из које је неко погинуо или био убијен, могао истаћи црни барјак, по прастаром обичају. Од 852.000 војника, колико је Србија позвала под ратну заставу, погинуло је на ратиштима или умрло од рана

У организацији Удружења породица несталих и погинулих "Суза", у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини

Служен парастос свирепо убијеним Србима на Миљевачком платоу

21. јун 2017.

У организацији Удружења породица несталих и погинулих „Суза“, у Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос којим је обиљежено 25 година од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу код Дрниша у тадашњој Републици Српској Крајини. Члан Удружења „Суза“ Драгана Ђукић подсјетила је на свирепост Хрватске војске и начин на који је на данашњи дан прије 25 година убијено 40 Срба на Миљевачком платоу, иако је било потписано примирје. „Они су бачени у крашку јаму и то није било довољно, на њих су бачени пси и мачке да заврше злочин. Бачено је смеће, а након два месеца јама је ексхумирана“, рекла је Ђукићева новинарима. Она је додала да дванаест

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови.

У Луговима служен парастос за погинуле борце

21. јун 2017.

У Луговима, код Шамца, данас је служен парастос за 24 погинула борца Војске Републике Српске и шест цивила из Срница, код Градачца, и других мјеста широм БиХ чије породице данас живе у парохији Лугови. Након парастоса, који су код спомен-плоче постављене на Цркви Светог Сисоја служили свештеници са шамачког подручја, положени су вијенци и прислужене свијеће. Предсједник Савјета мјесне заједнице Лугови Спасо Лазић рекао је да у овом селу данас живи око 600 становника расељених из Срница и других мјеста широм БиХ, од којих је скоро 100 дјеце. Он је подсјетио да је 21. јуна 2014. године на Цркви постављена спомен-плоча погинулима. Начелник Одјељења за општу управу општине Шамац Лепа

Орао Ј-22

Свједочанства: Паника значи крај лета

21. јун 2017.

Љета се обично памте по топлини, ноћним шетњама, љубави. У сјећању пилота мајора Лазара Вујића за све ове љетне чари мјеста има. Међутим, љето ’91 и ’92 по много чему урезаће дубљи траг у његовој души. Тог 21. августа 1991 летио је на Газели својим небом од Плеса према Слуњу. Није било сунца, као да је вријеме хтјело нешто да му каже. Да га опомене. Али опомену тада није чуо, или није желио да чује. Вјеровао је. Падала је киша. Облаци су у ниском лету јурили маглу по врлетима и котлинама. Мислио је да се врати. Одједном прасак. – У први мах помислио сам да је гром. Али не, био

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 године од страдања двадесет четворо Срба из овог села

Обиљежено 25 година од страдања Срба у Ратковићима

21. јун 2017.

Служењем парастоса, прислуживањем свијећа за покој душа убијених и полагањем цвијећа код спомен-обиљежја данас је у сребреничком селу Ратковићи обиљежено 25 година од страдања двадесет четворо Срба из овог села. Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани који су и данас, као и сваке године на данашњи дан, дошли из разних крајева Републике Српске и Србије да одају пошту и покажу да их не заборављају и да чекају правду за злочин који је овдје почињен, а за који још нико није одговарао. Цвијеће су положиле делегацијa Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације, као и делегацијa Срба запослених

Путоказ за туристе у Кнез Михаиловој улици (Фото: Р. Крстинић)

Матија Бећковић: Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

21. јун 2017.

И да ми заборавимо ћирилицу, она не би нестала. Грци, Бугари, Руси нам се не би придружили. Ако бисмо заборавили ћирилицу, не бисмо умели да прочитамо своје тапије, епитафе, своју личну карту, каже за „Политику“ академик Матија Бећковић Када бисте некоме рекли да више људи пише ћирилицом него латиницом, не би вам веровао! – каже академик Матија Бећковић, коментаришући најављене предлоге измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, које прецизније регулишу статус употребе ћирилице у јавном простору. Тај предлог је био сасвим довољан за отварање бурне политичке расправе у којој су ћирилица и/или латиница заправо нека врста линије раздвајања прве и друге Србије. Министар Владан Вукосављевић је оценио да је

Да ли Немци желе новог Хитлера (видео)

21. јун 2017.

Десет одсто Немаца прижељкује новог фирера попут Хитлера, наводи се у новом видео-снимку „Дојче велеа“. Прошле године је избројано 595 физичких напада на избеглице са 434 повређене особе. Држава и цивилно друштво се старају да ово остане изузетак, а не правило. Да ли су се Немци успешно суочили са мрачном прошлошћу? Извор: СПУТЊИК Везане вијести: Неонацисти међу војницима | Јадовно 1941. У Њемачкој сваки пети дан једно кривично дјело неонациста …

Помен жртвама

Данас помен убијеним Србима из Ратковића

21. јун 2017.

У сребреничком селу Ратковићи данас ће бити обиљежено 25 година од погибије 24 Срба из тог села, већином цивила, којe су на свиреп начин убиле муслиманске снаге из околних села и Сребренице 21. јуна 1992. године. Парастос убијеним Србима из Ратковића биће служен код споменика који су подигли преживјели мјештани и гдје се једном годишње окупљају да одају пошту, положе цвијеће и прислуже свијеће за покој душа убијених сродника и комшија. Помен организују Борачка организација и Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице. Настављајући етничко чишћење српског народа из сребреничких села, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге из околних села и Сребренице, у зору тог јунског

Ђорђо Шувајло, „1335 дана“ (2)

21. јун 2017.

Почетком априла стењу трактори, фрезе раде и њима је тешка ова земља црна. Док још трактор брекће, домаћице су пожуриле у башту да што прије направе гредице за рани зелениш. Фришко исфрезана земља жељно чека сјеме лука, салате и осталог ситног поврћа. У комшилуку код Зехре и Тиме управо је то урађено и док су задовољно чекале смирај дана, неопажено дворишне кокошке су сав њихов труд бациле у воду. Весело, настојећи да што прије разруше тек направљене гредице, радосно су се раколиле обављајући свој посао, очекујући тешког пијетла на њиховим крилима као круну, награду, за њихов тежак рад. Стојим сам испред своје куће. Изненада зачух галаму и вриску која је

Миљевачки плато (фото: krajinaforce.com)

25 година од свирепог убиства српских територијалаца на Миљевачком платоу

21. јун 2017.

Данас се навршило 25 година од када су припадници војске Хрватске свирепо убили и масакрирали 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу у близини Дрниша који се тада налазио под заштитом Унпрофора, а за тај злочин до данас готово да нико није одговарао, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Савјет безбједности УН је 30. јуна 1992. године осудио акцију и затражио да се хрватске снаге врате на почетне положаје што је Хрватска страна одбила. Умјесто да тијела погинулих врате породицама, хрватске власти су пријетећи смрћу наредили српским заробљеницима да их баце у крашку јаму у предјелу Љут. Од 17. јула до 1. септембра исте године хрватска страна је српској преко Унпрофора предала

Београд- "Зид плача" Фото: СРНА

Због уништавања паноа отказана акција пресељења „Српског зида плача“

21. јун 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији саопштило је да је принуђено да откаже акцију премјештања „Српског зида плача“ на локацију испред амбасаде САД у Београду јер су непознати починиоци оштрим предметима уништили паное на којим се налазе фотографије са ликовима страдалих. У саопштењу је наведено да се постављање на локацију испред амбасаде САД , које је било најављено за симболичних 11.59 часова одлаже док се не израде нови панои. Из Удружења је наведено да су породице страдалих трагично и болно примиле вијест да је „Српски зид плача“, који се налазио испред зграде Народне скупштине Србије, поново оскрнављен и поручили да остају незаустављиви на путу истине и правде.

Владан Ивковић: Српске издаје, III дио

21. јун 2017.

Међу Србима још увијек доминира премиса да су позитивци у Другом свјетском рату били само они који су се активно и жртвујући себе – и народ – борили против фашизма. Из тога исходе четничко-партизанске расправе и бескрајна доказивања ко се борио против фашистичког окупатора, а ко је с њим сарађивао, тј. ко су били добри момци, а ко лоши. Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА