arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Православна капела и мјесно гробље у Осијеку, у општини Илиџа, били су поново на мети вандала који су разбили портал на капели и оштетили четири споменика, рекао је Срни парох блажујски јереј Дарко Даниловић.

Оскрнављена православна капела и гробље у Осијеку

Православна капела и мјесно гробље у Осијеку, у општини Илиџа, били су поново на мети вандала који су разбили портал на капели и оштетили четири споменика, рекао је Срни парох блажујски јереј Дарко Даниловић. Јереј Даниловић је навео да је инцидент пријављен јуче у 10.00 часова, након чега су припадници МУП-а Кантона Сарајево извршили увиђај. Он је подсјетио да су споменици на овом гробљу и раније скрнављени, а да се посљедња провокација десила на Марковдан – 8. маја када православни вјерници излазе на гробље. Тада је група младића вербално вријеђала вјернике. Јереј Даниловић каже да је занимљиво да се посљедњи инцидент догодио на велики муслимански празник Бајрам. Он је напоменуо

Православна поука: Слово о старцу Симеону Добрићевском

Чудесни су и неиспитиви путеви Твоји Господе! Свака реч људска има своју противреч, једино се нико и ништа не може супротставити истинском, христочежњивом животу. Oписујући у једној реченици, тако би гласио цели живот благочестивог старца Симеона. Овај прави народни човек, ревносни монах и свештеник, рођен је као Слободан Биберџић у Стоцу, од оца Петра и мајке Боринке рођ. Кашиковић. Од младости своје заволeо је Господа. То је увидела и родбина и околина, па су га сви од малих ногу звали „Поп Слобо“. Голготски пут пролази од младости. На јевађелски Христов позив одрицања од себе, узимања Крста и хођењем за Њим, одазива се веома рано. Ретко ко је био тако смерног

Борис Радаковић

Логори за Србе у БиХ 1992-1995: Високо

Према попису становништва из 1991. године, на подручjу општине Високо живjело jе 7.377 Срба, коjи су чинили 16% становништва општине, док jе у самом граду Високо од  укупно 13.663 становника, било: Муслимана 10.056, Срба 1.641, Хрвата 395, Југословена 1.115 и 456 осталих. Већ 1991. године Муслимани и Хрвати организовали су своjе паравоjне формациjе, спремаjући се за обрачун са ЈНА и насилно одваjање од СФРЈ, не обазирући се и на права и жеље Срба, трећег конститутивног народа у БиХ. Срби општине Високо, као и циjеле БиХ уздали су се у заштиту ЈНА, али након првих сукоба видjело се да ЈНА не може да заштити Србе на циjелом простору БиХ, па им

Приједор: Положени вијеници на споменик у Мацурама Фото: СРНА

Обиљежено 75 година од пробоја обруча на Козари

Делегације града Приједора и градског одбора СУБНОР-а Приједор положиле су данас вијенце на споменик на Патрији код Приједора, мјесту гдје су прије 75 година партизански одреди извршили пробој из опкољене Козаре у вријеме велике непријатељске офанзиве 1942. године. Градоначелник Приједора Миленко Ђаковић је присутнима на традиционалном народном збору рекао да овим чином сјећања и народног зборовања данашње генерације изражавају своје поштовање и одају почаст прецима, борцима Народноослободилачког рата /НОР/ чија храброст, слободарски дух и патриотизам и данас изазивају дивљење. „Епопеја Козаре је позната широм свијета и давно је већ постала легенда да је овдје вођена борба голоруког народа против моћне непријатељске фашистичке силе која је са три обруча опколила Козару“,

Отварање спомен-чесме краљу Александру у Лисичијем потоку 1936.

Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру

Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године Иницијативни одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Озне, без суђења и права на одбрану. Председник Иницијативног одбора је академик Душан Ковачевић, а осим њега у одбору су престолонаследник Александар

Фото: pravoslavie.ru

„Зов карауле“: Војнике са Кошара није поразио рат, њих је поразио мир потписан у Куманову

„Војнике са Кошара није поразио рат, њих је поразио мир потписан у Куманову“ рекао је Ненад Милкић на представљању књиге у Београду. У Дому војске Србије у Београду је 8. јуна представљена књига Ненада Милкића „Зов карауле“ – други део трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ посвећена страдалим и преживелим припадницима војске СР Југославије који су 1998. и 1999. године животима бранили државну границу према Албанији. Како је аутор раније најавио, ово је било и последње представљање књиге, пре објављивања трећег тома. Трећи том ће, по речима Ненада Милкића, бити круна целокупног рада и потпуно заокружење приче о Кошарама. Промоцију у Дому војске је организовало удружење грађана „Српски Светионик“, па је

Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је код спомен-обиљежја на Дугој Њиви код Модриче служио парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине поводом 25 година од акције "Пробој коридора".

Служен парастос и положени вијенци за погинуле у пробоју Коридора

Његово преосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је код спомен-обиљежја на Дугој Њиви код Модриче служио парастос за 413 припадника војске и полиције Републике Српске и Републике Српске Крајине поводом 25 година од акције „Пробој коридора“. Вијенце на спомен-обиљежје положио је предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар индустрије, енергетике и рудаства Републике Српске Петар Ђокић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. Вијенце су положиле и делегације Удружења породица заробљених и погинулих бораца, Савеза логораша, Савеза организација и удружења ратних војних инвалида Републике Српске, представници општина Модрича, Вукосавље, Добој, Козарска Дубица, Брод, Приједор, Шамац, те учесници Марша који су из Осјечана и

Миодраг Линта Фото: ТАНЈУГ

Линта тражи резолуцију против рехабилитације усташтва

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта апеловао је на чланице ЕУ да званично затраже од предсједника Европског парламента, предсједавајућег Комитета за спољне послове Европског парламента и шефова свих посланичких група у ЕП да хитно донесу „Резолуцију против рехабилитације и величања усташтва или хрватског нацифашизма у Хрватској“. Миодраг Линта оцјењује као „сраман али очекиван“ одговор хрватског Министарства управе да нема законског упоришта за уклањање спорне спомен-плоче подигнуте припадницима ХОС-а у Јасеновцу на којој је исклесан усташки поздрав „За дом спремни“ и позвао ЕУ да реагује. То практично значи за Хрватска има законодавство које омогућава несметано истицање нацифашистичког поздрава „За дом спремни“ што је у супротности са темељним вриједностима Европске уније,

У засеоку Мишићи у Скугрићу код Модриче откривено је и освештано спомен-обиљежје подигнуто на мјесту сусрета бораца Првог крајишког и Источнобосанског корпуса у операцији "Корирор 1992"

Откривено спомен-обиљежје погинулим борцима

У засеоку Мишићи у Скугрићу код Модриче откривено је и освештано спомен-обиљежје подигнуто на мјесту сусрета бораца Првог крајишког и Источнобосанског корпуса у операцији „Корирор 1992“. Спомен-обиљежје, које је подигнуто на иницијативу Мјесне борачке организације Скугрић, уз подршку Општинске борачке организације и општине Модрича, открили су синоћ начелник Модриче Младен Крекић и дијете погинулог борца из Скугрића Младен Никић. Вијенце на спомен-обиљежје у присуству великог броја мјештана Скугрића, бивших бораца са простора Модриче и Шамца, положили су представници општинских борачких организација Модриче и Шамца и Градске борачке организације Приједор. Ратни командант тадашњег одреда „Толиса“ Милорад Станковић из Скугрића, учесник акције „Коридор 92“, рекао је да је 26. јуна 1992. године

Један меморијал, три спомена

Радна група завршила Закон о Старом сајмишту. Музеј Холокауста и Музеј ромског страдања неће имати аутономију Закон о Старом сајмишту, односно Установи спомен-жртве, као лекс специјалис завршен је, а до краја августа би требало да буду усклађени преостали ситни детаљи, после чега иде у јавну расправу и даљу законску процедуру. Ово је, за „Новости“, потврдио епископ славонски Јован Ћулибрк, председник Комисије за Сајмиште. Следећи састанак Комисије заказан је за 31. август, када ће чланови бити упознати са финалном верзијом. – Закон је суштински готов, остале су најситније нијансе – каже епископ Јован за „Новости“. – На Сајмишту неће постојати три музеја, као што су поједина тумачења, већ једна кровна институција,

Усташка капа за лаковерне

У Хрватској цвета трговина сувенирима из доба НДХ

Загреб – После више од целе недеље лицитирања, коначна цена коју је на једном популарном сервису за аукције у Хрватској достигла „оригинална усташка капа“, попела се на равно 200 евра. Овај предмет, за који је тешко проценити да ли је купљен од колекционара војне меморабилије или особе која је емотивно везана за ову срамотну епизоду хрватске историје, на тржиште је ставио продавач из Нове Градишке са надимком Дарцар, пише Слободна Далмација, а преносе „Франкфуртске Вести“.  „Надметање је кренуло од само једне куне, уз поруку да се за „овај предмет из моје личне колекције може лицитирати сад и никад више“. Није у питању реплика, нити филмски реквизит, а због цене коју очекујем

Српски херој Првог светског рата: Сам зауставио цео аустроугарски пук!

Илија Влајић прошао кроз кишу метака и бомбом решио битку у Великом рату. Уништио рефлектор који је наводио артиљерију на Београд. Умро од муке у априлу 1941. године гледајући распад војске. Аустроугарски рефлектор на обали Саве наспрам Аде Циганлије био је почетком Великог рата ноћна мора Београда. Његов светлосни сноп је као аветињски прст обележавао мете аустроугарској артиљерији, која је 24 часа дневно тукла српску престоницу и положаје његових бранилаца. С друге стране, ноћна мора Поћорекове Балканске војске била је Ада Циганлија и данас непостојећа Мала ада или Занога. На речним острвима и Савском пристаништу одиграле су се прве битка Првог светског рата. У ноћи између 28. и 29. јула 1914.

У Придворцима код Tребиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године

Требиње-Придворачка јама мјесто свирепог страдања и опомене

У Придворцима код Требиња данас је служен парастос за 13 Срба које су усташе бациле у Придворачку јаму у ноћи 23. на 24. јун 1941. године. Са мјеста стратишта тројица Срба успјела су да побјегну и упозоре остало становништво. Парастосу су присуствовали потомци страдалих Срба који су указали на свирепо и стравично страдање Срба из Придворице и Требиња прије 76 година, те истакли да спомен-плоча и капела код Придворичке јаме опомињу шта се догодило те страшне ноћи. Највише их, кажу, боли неправда што муслимани потпомогнути усташама никада нису кажњени за недјело које су починили над својим комшијама Србима. Помену жртвама усташког злочина на Придворачкој јами присуствовао је начелник Одјељења за

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације "Дани Касиндолског батаљона" за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске.

Обиљежени Дани Касиндолског батаљона

Код Спомен-обиљежја у Касиндолу служен је парастос и положено цвијеће у оквиру манифестације „Дани Касиндолског батаљона“ за припаднике овог батаљона који су положили животе за стварање Републике Српске. Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао да се манифестацијом „Дани Касиндолског батаљона“, који укључује и меморијални турнир у малом фудбалу, одржава у знак сјећања на команданта овог батаљона Бошка Вујадина и остале погинуле борце са овог подручја. „На Спомен-обиљежју у Касиндолу уписана су имена 99 бораца. Као и сваке године, културним и спортским манифестацијама у оквиру `Дана Касиндолског батаљона` желимо скренути пажњу народу да се неке ствари не смију заборавити“, рекао је Шеховац. Он је нагласио да Борачка организација

Фото: Produkcija Terirem

Филм о Јасеновцу на фестивалу у Москви, сниман по Спилберговој методи

Московски међународни филмски фестивал, 39. по реду, отворен је јуче, а већ данас тамошња фестивалска публика могла је да испрати и премијерну пројекцију српског дугометражног документарног филма „Завештање“, сачињеног од сведочанстава oних који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској. „Завештање“, документарно остварење редитеља Ивана Јовића, публици познатог по играном остварењу „Исцељење“, састављено је од сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској у периоду од 1941. до 1945. године. Страдање у Јасеновцу део је породичне трагедије директорке филма Моње Јовић, али и историје породица многих њихових пријатеља и познаника. Инспирисан људима који мучно наслеђе геноцида, почињеног не само у логорима већ и на кућном прагу, носе кроз живот, Јовић је одлучио да сними све преживеле сведоке. Снимио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ружa устaшкa

Oткривaмo пjeсмe Ружe Toмaшић у слaву Aнтe Пaвeлићa кoje je oбjaвљивaлa и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.