Рајко Обрадовић (24) је заједно са својом породицом протеран из Крајине 1995. године. Више од 20 година касније, он се вратио у своје родно село поред Грачаца, са дипломом Правног факултета у Београду, да чува – овце. – Баба и деда нису могли више да издрже у Србији. Недостајала им је Крајина, па су се 1999. године, кад је још било “свеже”, вратили у Грачац. Зато сам и ја желео да се вратим, а имао сам и где – каже Рајко за “Блиц” и додаје да деда није ни хтео да иде. Када је кренуло гранатирање његовог села, Рајко каже да је отац потрпао њих седморо, од којих је било

Хрвати у недељу “славе”, кажу да је “Олуја” била “победа хрватске војске, полиције и Хрватског већа обране”. А у Србији за то време туга, око 250.000 прогнаних напустило је пре 23 године домове, огњишта, земљу… Једна од породица која је била у конвоју избеглица презивала се Марић. Најближа фамилија Алекса Марића, бившег кошаркаша Партизана и потом репрезентативца Аустралије. Тада 11-годишњак, рођен у Сиднеју, памти ту 1995. А његова прича за “Блиц” је више него потресна: Наиме, Алексов деда је убијен почетком августа 1995. током хрватске војне акције “Олуја” у својој кући у Сонковићу код Шибеника. Његови посмртни остаци ексхумирани су тек последњег дана новембра 2012. из заједничке гробнице на локацији

Још се не зна судбина 1.746 Срба несталих током сукоба у Хрватској, а породице несталих кажу уочи обележавања војне акције Олуја да за њих “Олуја још траје и трајаће све док не пронађу и сахране своје најмилије” Још се не зна судбина 1.746 Срба несталих током сукоба у Хрватској, а породице несталих кажу уочи обележавања војне акције “Олуја” да за њих “она још траје и трајаће све док не пронађу и сахране своје најмилије”. Мира Деветак каже да је њеног супруга током Олује заробила Војска БиХ, да су га заједно са још три саборца мучили и на крају убили. Њена борба за проналажење посмртних остатака супруга траје пуне 23 године.