arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ивица Дачић

Дачић позвао Загреб да не суфинансира Томпсонов наступ

31. јул 2017.

Београд — Министар спољних послова Србије Ивица Дачић позвао је хрватску владу да преиспита одлуку о суфинансирању наступа певача Марка Перковића Томпсона. “Најављено учешће хрватског певача Томпсона у обележавању Олује, који са собом носи јасни усташки предзнак, представља увреду и понижење за све српске жртве”, истакао је Дачић у изјави за Тањуг. Такав потез је, истиче Дачић, у супротности са јавно изреченом намером хрватског руководства за добросуседским односима са Србијом. Дачић због тога, како наводи, позива хрватску владу која суфинансира Томпсонов наступ да преиспита своју одлуку. “Та одлука нимало не иде у прилог добрим односима Србије и Хрватске, што је од кључног значаја за цео регион”, истакао је министар и

Исмаил Морина (у средини) изнад Косовске Митровице, март 2015., Фото ВериИнфо

Морина провоцирао Србе и на северу КИМ: Дрон заменио калашњиковим

31. јул 2017.

Албанац из Кукеша Исмаил Морина обрео се у марту 2015. на Косову и Метохији, где се сликао са симболима “велике Албаније” и оружјем Неколико месеци након што је дрон са симболима “велике Албаније” спустио на стадион у Београду и прекинуо утакмицу Србија – Албанија, што је изавало потрес у целом региону, Албанац из Кукеша Исмаил Морина, који је због пометње коју је изазвао у главном граду Србије за већину Албанаца постао “национални херој”, обрео се у марту 2015. на Косову и Метохији где су га дочекали навијачи “Балиста” и “Торциде”. У албанским медијима Морина се тада хвалио да је, са симболима “велике Албаније”, слободно шетао и по северној Косовској Митровици,

Како је један филм посвађао Французе и Енглезе

30. јул 2017.

Филм „Денкерк” Кристофера Нолана наишао је на оштре критике француских критичара јер се, према њиховом мишљењу, у филму минимизира француска улога у једном од најдраматичнијих догађаја у II светском рату. Када се на Балкану догоди да се због неке филмске приче, поготово оне која интерпретира не тако давну ратну прошлост наших простора, подигне прашина, то више није вест. Међутим, ако се нешто слично догоди на Западу, човек је приморан да се таквим неуобичајеним догађајем за то поднебље макар мало заинтересује. Управо то се догодило са најновијим филмом Кристофера Нолана, редитељем нашој публици највише познатом по научно — фантастичном остварењу „Интерстелар“ или трилогији о Бетмену „Мрачни витез“, „Денкерк“. Бучно најављиван, филм је већ првог викенда приказивања зарадио 50,5 милиона долара, па би

Хрватска: Комеморацију убијеним Србима прекидале упадице и песма

30. јул 2017.

Њих је усташки режим ликвидирао крајем јула и почетком августа 1941. на ширему подручју Глине. Агенција наводи да је „комеморација поводом 76. годишњице тог догађаја, у организацији Српског народног већа (СНВ), уз стотињак присутних, одржана испред Хрватског дома, на месту бивше цркве Пресвете Богородице, где је 29. јула 1941. године окупљено и убијено неколико стотина Срба“. „Људи су овде позвани и дошли на покрштавање, али им то није спасило животе. Ту је почињен срамотни и свирепи злочин и биће потребни векови да се та љага спере. Нажалост, и поред Устава и закона, није нам омогућено да се жртава сетимо у миру. Ако ће се ствари наставити овако, а знамо ко

Мркоњић Град , Бјелајце: Парастос Фото: СРНА

Мркоњић Град: Служен парастос за страдале борце из Бјелајца

30. јул 2017.

У Бјелајцу код Мркоњић Града јутрос је служен парастос за 26 погинулих српских бораца из тог мјеста, а парастосу је присуствовао и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић. Савановић је изјавио Срни да се данас одаје поштовање најбољим и најхрабријим који су страдали за Републику Српску. “Пошто наш живот почива на њиховој жртви, то нас обавезује да их се увијек сјетимо и да њихове породице не заборавимо, те да млађим генерација пренесемо у обавезу да знају историју и да знају да се слобода тешко и крвљу плаћала на овим просторима”, истакао је Савановић. Након парастоса, министар Савановић, представници општине, Борачке организације и породица погинулих су положили цвијеће

Глина: - парастос (Архив) Фото: СРНА

Вечерас комеморативни скуп Србима побијеним у глинској цркви

30. јул 2017.

У Глини ће вечерас бити одржан комеморатвини скуп поводом 76 година од усташког злочина почињеног у глинској православној цркви над Србима из тог краја, најављено је из Српског народног вијећа. Покољ над Србима из Глине, Чемернице, Топуског, Пјешћанице, Цреварске Стране, Батине Косе, Буковице и Трепче усташе су починиле у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини. Комеморативни скуп убијеним биће одржан у 18.00 часова на мјесту некадашње православне цркве, односно испред Спомен-дома који је 1995. преименован у Хрватски дом. Српско народно вијеће придружило се дугогодишњим апелима и иницијативи да се објекту, који се сада налази на некадашњем мјесту православне цркве, односно мјесту злочина, врати назив Спомен-дом. Иницијатива је и да спомен-дом

Изетбеговић у новој, жешћој офанзиви против РС

30. јул 2017.

СДА и њен лидер Бакир Изетбеговић најављују нову жестоку офанзиву против Републике Српске. Закључцима донесеним на недавном састанку врха странке у Добоју најављује апелацију Уставном суду Републике Српске! Изетбеговић ће у њој затражити пропорционалну заступљеност Бошњака у ентитетским институцијама, као и увођење такозваног босанског језика у школе у Српској. Политичари из Српске наводе – закључци СДА су лицемјерни, а Изетбеговић и његова странка прво би требало да се заложе за обезбјеђивање основних људских права Србима у Федерацији БиХ. Циљ је, кажу, стварање централизоване БиХ. Након што су добро угошћени и примљени у Добоју, СДА и њен лидер Бакир Изетбеговић кренули су у нови, политички напад на Српску. Незадовољни заступљеношћу Бошњака

Огњена Марија Ливањска

Захвалница

30. јул 2017.

По молби члана нашег Удружења Милоша Никше, објављујемо његову захвалницу свима који су помогли да се његов прадеда, Јово (Николе) Црногорац из Челебића, упише у књигу умрлих општине Ливно. Такође, скрећемо пажњу и другима да на овај начин могу уписати своје претке у књиге умрлих Босне и Херцеговине. З А Х В А Л Н И Ц А Поштовани, Поводом проглашења, по мајчиној наследној линији, мога прадеде, Црногорац (Никола) Јово, умрлим лицем у Општинском суду у Ливну, несталог у рејону села Челебић код Ливна у Босни и Херцеговини на верски празник Огњена Марија, дана 30.07.1941. године, као и накнадног уписа у матичне књиге умрлих за село Челебић у општини Ливно

Ливно

Петровић: Католичка црква темељно планирала покољ 1941. године

30. јул 2017.

Предсједник Удружења “Огњена Марија Ливањска” Никола Петровић изјавио је поводом 76 година од усташког покоља над Србима у Ливањском пољу да је злочин над православним живљем темељно и дуго планиран и да је веома значајну улогу у томе имало католичко свештенство. Он је у изјави за Срну рекао да је убиству 1.600 ливањских Срба и затирању бројних српских села и породица претходила опсежна припрема злочина од стране Католичке цркве. “Они су имали веома значајну улогу. Прије самог покоља, жупници су, а знамо да је Католичка црква увек била добро организована, имали задатак да направе списак крашких јама на подручју Ливна као и да попишу живаљ и имовину. Па чак и

Парастос за највеће страдање ТрновљанаФото: РТРС

Данас сјећање на страдање српског становништва у Трнову

30. јул 2017.

У Трнову ће данас бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене – 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена. Потпредсједник Организације породица погинулих, заробљених и несталих лица Трнова Горан Тимотија изјавио је Срни да ће обиљежавање страдања српског становништва у Трнову почети парастосом

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

29. јул 2017.

Бањалука – Предсједник Одбора “Гаравице 1941” Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења “Уна” Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца. Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ. Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима

Помен за погинуле борце из Влатковића

29. јул 2017.

Парастосом и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје код цркве у кнежевској мјесној заједници Влатковићи данас је служен помен за 20 погинулих бораца Војске Републике Српске са тог подручја. Предсједник Општинске борачке организације Кнежево Ранко Вучић рекао је Срни да друштво не смије заборавити оне који су дали своје животе за Републицу Српску, српски народ и вјеру. “Није мртав онај ко је умро, већ онај ко је заборављен”, рекао је Вучић. Парастос је служио свештеник црквене парохије Имљани. Помену су присуствовали чланови породица погинулих бораца, мјештани, те представници републичке и општинске борачке организације, као и локалне власти. Са подручја општине Кнежево у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло је 275 бораца. “Имамо изгубљених 8.758 година

Јуре Францетић (Фото: hrvatskonebo.com)

Нови покушај постављања спомен-обиљежја усташком злочинцу Јури Францетићу (ВИДЕО)

29. јул 2017.

Величање усташке прошлости у Хрватској и даље траје. Након што их је прије мјесец дана полиција спријечила, представници Удружења “Хрватска академија наука и умјетности у дијаспори” у Оточцу су поново покушали да поставе спомен-плочу Јури Францетићу, кољачу и сараднику усташког вође Анте Павелића. У исто вријеме Савез антифашистичких бораца Хрватске, Српско народно вијеће и Општина Грачац организовали су у Србу скуп сјећања на дан устанка 1941. године. Наоружани транспарентима с натписима “Крвави Срб” и “Ко не воли Хрватску нека иде из ње” чланови Хрватске академије наука и умјетности у дијаспори поново су водили борбу са полицијом у жељи да поставе спомен плочу на родну кућу усташког зликовца Јуре Францетића. Све

Тајанствена смрт адвоката Драже Михаиловића: Комунисти су се плашили и мртвог Драгића Јоксимовића

29. јул 2017.

Кад је прихватио да брани Дражу Михаиловића, тог часа је одважни адвокат, рођен у Бачини, код Варварина, пресудио себи. Комунистичке власти ухапсиле су га 16. јуна 1949. године, формално – због “слушања Радио Лондона, прибављања материјала за опозиционе политичке разговоре и вица о Јосипу Брозу”. Осуђен је и експресно је упућен на тежак принудни рад у сремскомитровачку казнионицу. Упућен је заправо у смрт Првог августа навршиће се 66 година од тајанствене смрти, највероватније затворског убиства, др Драгића Јоксимовића (1893-1951), доктора правних наука и једног од најбољих српских адвоката, познатог по изванредној одбрани генерала Драгољуба Драже Михаиловића на судском процесу вођеном од 10. јуна до 15. јула 1946. године. Александар Чотрић,

Споменик жртвама добојског логора

Заборављени логор смрти у Добоју: Мјесто у коме је извршен први геноцид над Србима у 20. вијеку

29. јул 2017.

Млађе генерације мало знају кроз какве је патње прошао наш народ у Првом светском рату. Једна од страшнијих ствари су концентрациони логори, посебно они који су се налазили у Добоју и Араду. У својој анти – српској хистерији Аустро – Угарска је осмислила, разрадила и  основала у Добоју 1915. године  први концентрациони логор у Европи. Идеју логора је конципирала интелектуална политичка елита и злочиначка власт Аустро – Угарске монархије и реализовала је заједно са својим сатрапима Хрватима а дјелимично и муслиманима. Концепт злочиначких логора стравичних размера, усавршиле су касније Хитлерова Немачка и Независна држава Хрватска, додајући им гасне коморе. Континуитет логора настављен је и у рату 1991-95, а најпознатији су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Сведочење из пакла

Потресно казивање сликара и скулптора Недељка Неђе Гоге, који је као петогодишњак

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА