Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 213

Никола Н. Живковић: Хрватски новинар и Срби из Загреба

6. октобар 2017.

Морам признати да хрватске сајтове и штампу не пратим, сем ако, са време на време, не примим неки прилог као овај, од једног мог пријатеља из Загреба. Скренуо ми је пажњу на текст, који је објављен на сајту: http://www.portalnovosti.com/meso-i-kultura . Чланак је написао Виктор Иванчић. Ево што тај новинар пише о делу Миле Ломпара: «Југoслaвeнскa зajeдницa знaчилa je прeстaнaк рaдa нa српскoм културнoм интeгрaлизму. Koмунистички кoнцeпт зaдao je смртни удaрaц српскoj културнoj идejи. Koмунизaм je oдњeгoвao пoсeбaн тип ‘пoстхришћaнскoг’ чoвjeкa, чoвjeкa бeз сaвjeсти. Aмeрикaнизaм и eурoпejствo, будући дa тeжe ‘унификaциjи jaвнe свeсти’, уствaри су интeрнaциoнaлнe вaриjaнтe кoмунистичкoгa титoизмa. Хрвaтскa културa je трaдициoнaлнo нeприjaтeљскa прeмa Србимa и српскoj култури. Суживoт Хрвaтa и Србa у oснoви je нeмoгућ, a учињeн je oчиглeднo нeмoгућим нaкoн Jaсeнoвцa.» Тако почиње новинар свој текст, верујућу да је овиме дао суштину мисли Миле Ломпара. Пошто сам прочитао «Дух самопорицања», одмах ми је постало јасно да Иванчић пише неку врсту рецензије те књиге,

Рушење цркве Св . Саве у Цељу, снимак учињен вероватно маја или јуна 1941. г.

Православна црква у Словенији 1941. – 1946. г. – извод из Извештаја „Српска црква у Другом светском рату“

6. октобар 2017.

Уочи другог светског рата Свети Архијерејски Сабор Српске православне цркве био је одржан у мају 1939. г.; 1940. г. Сабора није било. Пише: Никола Милованчев Следећи сабор одржан је тек на пролеће 1947. г. У припремама на ту седницу Сабора, чланови Светог Архијерејског Синода су под председавањем патријарха Гаврила припремили извештај о стању у Цркви од 1939. до 1946. г. Епископ Атанасије Јевтић припремио је за штампу и објавио је овај извештај у зборнику „Сербиа и коментари“ за 1990/ 91 (издање Задужбине Милоша Црњанског). За нас је у Извештају посебно занимљиво поглавље о положају православне цркве у Словенији у том раздобљу, па доносимо тај део. Из текста извештаја је очито да

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

6. октобар 2017.

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Узнемирени потомци жртава злочиначке НДХ: Оштећена спомен-плоча у Котезима (ФОТО)

6. октобар 2017.

Плоча коју је Град Требиње поставио на 75-годишњицу страдања Срба из Поповог поља, а која подсјећа на страшне усташке злочине који су се десили 24 и 25. јуна 1941. године једва је годину дана издржала нетакнута. Ријеч је о спомен плочи која је опомињала на страшан злочин у коме су припадници локалних усташких формација геноцидне Независне државе Хрватске на превару довели, звјерски мучили и живе у јаму Јагодњачу-Ржани до бацили 47 Срба из Поповог поља и околине. Узнемирени потомци жртава послали су нашој редакцији фотографије на којим се јасно види да је спомен плоча оштећена на више мјеста, а право је чудо да је остала на зиду. ЖРТВЕ ЈАМЕ ЈАГОДЊАЧА Усташе су

Откривање споменика фолксдојчерима у Бачком Јарку ове године

Србија једина враћа имовину фолксдојчерима

6. октобар 2017.

Лако се одвија повраћај одузетог од Немаца по завршетку Другог светског рата: Стигло мало захтева. Бек: Немци су одавде најкрвавије протерани. Ковачев: Није било ни етничког чишћења, ни геноцида Наследницима немачке мањине који су живели у Србији враћено је око 4.500 квадратних метара стамбеног и пословног простора и око 430 хектара ораница у поступку реституције. У овдашњим немачким удружењима тврде да није враћено ни пет одсто онога што су некад поседовали, док из Агенције за реституцију поручују да је мало захтева и стигло – свега 1.112. Према речима Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, сви они који нису били припадници окупационих снага (Вермахта или СС дивизије) имају право на реституцију.

Постројавањем вода потомака ветерана Републике Српске и служењем парастоса у Улици српских јунака у Броду, почело је обиљежавање 25 година од ослобођења ове општине.

Обиљежено 25 година од ослобођења

6. октобар 2017.

Постројавањем вода потомака ветерана Републике Српске и служењем парастоса у Улици српских јунака у Броду, почело је обиљежавање 25 година од ослобођења ове општине. Начелник општине Брод Илија Јовичић навео је да ће цио октобар бити посвећен обиљежавању 25 година од ослобођења општине. „Данас је важан дан за Брод, али са нама, нажалост, није један велики човјек, генерал Славко Лисица, човјек којем Брод највише дугује“, рекао је Јовичић. Предсједник Удружења „Ветерани Републике Српске“ Душко Вукотић поручио је да нема разлога да се прави ратници стиде онога што су урадили за Брод и Републику Српску. „Треба да будемо мудри и активни, јер се заједнички можемо изборити пред институцијама за своја права“,

Живадин Јовановић: Не делите српски народ – Косово ће бити преседан

6. октобар 2017.

Чини се да новији развој у Европи, посебно замах сецесионизма, отвара простор, да не кажемо, позива на нека подсећања. Ова која следе бацају светло на улоге ЕУ (ЕЕЗ), САД и Немачке. Колико су се руководиле принципима међународног права и демократије? Колико су цениле извештаје својих (скупих) мисија на Космету (КDОМ, КVМ, ЕCMM) о реалностима на терену? Колико су браниле право на самоопредељење и људска права а своје геополитичке интересе? Колико су водеће еврпске земље водиле самосталну политику у интересу Европе? Стратегије се споро мењају па подсећања на претекло време може бити и кључ за боље разумевање интереса и улоге ЕУ у текућим преговорима у Брислу. Поводом двоструких аршина ЕУ према

На суђењу Азри Башић прочитане изјаве Срба, преминулих свједока злочина

6. октобар 2017.

Читањем дијелова раније датих исказа преминулих свједока Боре и Жељка Марковић, данас је у Суду БиХ настављено суђење Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године. У изјавама датим у Станици јавне безбједности Дервента 20. новембра 2001. године и Полицијској станици Дервента 15. децембра 2003. године, Боро Марковић је рекао да је Башићеву први пут видио у селу Поље, гдје је 2. маја 1992. године одведен након заробљавања. „Заробиле су ме усташко-муслиманске формације у насељу Живинице и одвели у једну кућу у селу Поље. Ту сам први пут видио Азру Башић. Била је ниског раста, здепаста и

Трамвај у Загребу (архивска фотографија)

Загреб, нацистичко салутирање и „зиг хајл“ у јавном превозу

6. октобар 2017.

Неидентификовни младић у трамвају у Загребу попрскао путнике сузавцем и уз салутирање узвикивао нацистички пздрав „зиг хајл“. Двадесетогодишњи младић је ушао у трамвај у близини Аутобуске станице и одмах потом, према сведочењу путника, из чиста мира почео да салутира нацистичким поздравом, да виче „зиг хајл“ и да псује. Младић је ушао у вербални обрачун с једном путницом којој је потом испред лица употребио сузавац, од којег је она задобила лакше опекотине на рукама, док је жени која је возила трамвај позлило од сузавца и пружена јој је лекарска помоћ. До инцидента је дошло у среду увече у трамвају који је возио према Новом Загребу. Полиција трага за младићем, пренео je

Чедомир Антић: О петооктобарској револуцији – седамнаестогодишњица

6. октобар 2017.

Британски историчар Тимоти Гартон Еш назвао је петооктобарски преврат „последњом од двадесет и пет европских демократских револуција са краја 20. века“ која је спроведена са „минимумом неопходне силе и максимумом резултата“. После седамнаест година томе се нема шта много одузети. Петог октобра није пао један режим. Тај режим је умро од старости неколико година после смрти свог оличења Јосипа Броза Тита. Ми смо имали посла са политичким вампиризмом, кринком иза које је једна идеолошко – економска олигархија бранила своју власт Пети октобар 2000. године остаће велики датум у историји српског народа због две историјски несумњиво важне чињенице. Први пут после избора из 1905. године једна влада је расписала изборе и

Председник Републике Српске Милорад Додик

Умишљени миротворац Месић поново обукао усташко одијело

6. октобар 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да је „умишљени миротворац Стјепан Месић опет обукао усташко одијело које навлачи по потреби и само када треба нападати Србе и Републику Српску или држати усташке говоре по Аустралији“. На питање Срне да прокоментарише Месићеву изјаву „да би одмах требало пресјећи коридор кад би Република Српска покушала да се отцијепи и да би то било готово за пар сати“, Додик је рекао да би „тај политичар, који је дио прошлости у сваком смислу и који је већ дуги низ година остављен на сметљишту историје, у чијој глави очигледно влада олуја, поново да ратује и пресијеца коридоре и призива НАTО“. Пошто се БиХ

Фрањо Туђман и Јожа Хорват, свједок усташких злочина

Mутнa вoдa Зринa

6. октобар 2017.

„У Зрину je oбиљeжeнa 74. гoдишњицa стрaдaњa стaнoвникa Зринa. У руjну 1943. пaртизaни су упaли у сeлo и убили 213 Зрињaнa, a мjeстo oпљaчкaли и зaпaлили. Прeживjeлe стaрцe, жeнe и дjeцу су прoтjeрaли..“ Овaкo je 9. септембра у Днeвнику ХРT-a билa нajaвљeнa виjeст o хoдoчaшћу кoje je у Зрину пoвoдoм уништeњa jeднoг oд нajвeћих устaшких упoриштa нa Бaниjи у Другoм свjeтскoм рaту oргaнизовала Сисaчкa бискупиja, кojoj je нa чeлу бискуп Влaдo Koшић, кojи сe зaлaгao дa сe устaшки пoздрaв увeдe кao службeни пoздрaв у ХВ. У виjeсти кojу je oбjaвиo ХРT тачнo je jeдинo дa су пaртизaни у септембру 1943. нaпaли Зрин. Нaпaли су гa jeр je у њeму билa пoсaдa с гoтoвo 150 устaшких

Хероје има ко да памти

6. октобар 2017.

Требало је да прође више од деценије да би се прекинуло запостављање и потискивање у заборав оних који су, у духу светле српске традиције, положили своје животе у ратовима деведесетих година прошлог века За споменике се каже да су свeдoци o људимa и врeмeну у кoме су нaстaли. Погинулим бoрцимa и цивилимa у рaтoвимa вoђeним измeђу 1991. и 1999. гoдинe Србиja сe ниje oдужилa ниjeдним цeнтрaлним држaвним спoмeн-oбeлeжjeм. Педесетак тaбли, чeсaмa и скрoмних спoмeникa рaсутих ширoм зeмљe, у чaст стрaдaлих бoрaцa, махом су подигнути нa инициjaтиву и oд нoвцa рaтних вeтeрaнa и пoрoдицa пoгинулих. ТЕПИЋЕВА ЖРТВА Тек ових дана, 26 година од његове смрти, у Београду је откривен споменик Милану

Данас обиљежавање 25 година од ослобођења општине Брод

6. октобар 2017.

Удружење грађана „Ветерани Републике Српске“ организоваће данас обиљежавање 25 година од ослобођења општине Брод. Према програму обиљежавања, у 12.00 часова биће служен парастос код централног споменика на Тргу Патријарха Павла у Броду, а предвиђено је и обраћање званичника. Из Удружења је саопштено да ће у 12.30 часова на споменик и бисту генерала Славка Лисице бити положено цвијеће. Јединице Војске Републике Српске, под командом генерала Славка Лисице, су 7. октобра 1992. године ослободиле Брод, који је седам мјесеци био под окупацијом регуларне војске Хрватске и паравојних хрватско-муслиманских јединица. Окупационе снаге убиле су 244 и раниле 570 војника и српских цивила, а у десет логора заробили 2.000 Срба. Извор: СРНА Везане вијести:

Проф. др Радослав Гаћиновић / Фото: Игор Маринковић

„Насиље над Србима у 20. веку“: Заборављени злочин се понавља

6. октобар 2017.

У Београду представљена књига Радослава Гаћиновића, детаљно описана сва страдања нашег народа, а нарочито геноцид у Јасеновцу Књига „Насиље над Србима у 20. веку“ професора др Радослава Гаћиновића промовисана је у четвртак у Београду. У овом капиталном двотомном делу, које је издао „Евро бук“, „претресен“ је цео 20. век и детаљно описана многобројна страдања нашег народа, од Берлинског конгреса до бомбардовања Србије и косовских проблема који још трају. Велика пажња је у књизи поклоњена страдањима нашег народа у два светска рата, а нарочито је обрађен геноцид над Србима у Јасеновцу и бројним другим стратиштима током Другог светског рата. Аутор Радослав Гаћиновић је на овој монографији радио више од 10 година у, како