Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 179

Потписивање Дејтонског споразума у Паризу

Само Срби славе “Дејтон”

20. новембар 2017.

Данас је 22. годишњица споразума који је окончао оружани сукоб у Босни и Херцеговини Дејтонским мировним споразумом успостављен је уставно-правни поредак у БиХ и дефинисана позиција три конститутивна народа, али је међународним интервенционизмом нарушено правило поштовања његових изворних принципа, што у догледно време мора бити промењено. Захваљујући овом споразуму, у БиХ је заустављен оружани сукоб, али нажалост и након више од две деценије траје вербални рат политичара који се стално оптужују и проблематизују права оних других. Да подељеност у БиХ траје и даље, показује и пример да је 21. новембар, кад је потписан Дејтонски споразум, нерадни дан у Републици Српској, а у Федерацији БиХ радни. – Мислим да је Дејтонски

Наредне године сарадња на плану образовања и чувања српског језика

20. новембар 2017.

Предсједник Српског културног друштва “Просвјета” из Хрватске Синиша Љубојевић рекао је да је на данашњем састанку са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком договорена заједничка сарадња на плану образовања и чувања српског језика, традиције и културе. Он је истакао да је “Просвјета” највећа и кровна институција Срба у Хрватској у сфери културе и да би поменута сарадња требало да буде остварена у наредној години. “Чувањем традиције чувамо и српски језик и културу. Бавимо се библиотекарством и објављујемо књиге. Имамо и два српска часописа. Дакле, много нам значи најављена помоћ и подршка Српске и њеног предсједника”, рекао је Љубојевић новинарима у Бањалуци. Предсједник Демократског савеза Срба Јовица Радмановић захвалио је Додику на

Улазак српске војске у Бањалуку 21.11.1918. год Фото: РТРС

Данас обиљежавање Дана уласка Српске војске у Бањалуку 1918.

20. новембар 2017.

У Бањалуци ће данас бити обиљежен Дан уласка српске војске у Бањалуку 1918. године, у организацији одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Републике Српске и Србије. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да је неопходно чувати од заборава датум овог догађаја, који је дио историје српског народа. “Потребно је да младе генерације знају како су историјски процеси на простору српског народа западно од ријеке Дрине креирани од других”, рекао је Савановић новинарима. Он је рекао да ће се овај датум обиљежити на достојанствен начин, како би се младим генерацијама пренијело у завјет да се сјећају ових дешавања. Савановић је напоменуо да је у Првом свјетском

Срби стварали хрватску државу

19. новембар 2017.

Све сенке Краљевине СХС и политичка борба странака с националним обележјем. Стјепан Радић, пореклом Србин из Босне, планирао да после атентата у Скупштини 1928. прогласи отцепљење Хрватске Више нема сумње да телевизијска серија “Сенке над Балканом” никог није оставила равнодушним. Не само зато што нас враћа у прошлост, враћа сећање на Југославију и Београд од пре стотину лета, што се у њеној причи појављују историјске личности које су за собом оставиле мистерије и чија имена већ деценијама кокетирају са разноразним легендама попут генерала Врангела, Мустафе Голубића, Анте Павелића и принца Ђорђа Карађорђевића, несуђеног краља Србије, генерала Петра Живковића… Нико није остао равнодушан, ваљда и зато што не спадамо у оне

Логори за Србе били формирани и прије пада Вуковара

19. новембар 2017.

Предсједник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да су Срби у Хрватској деведесетих година прошлог вијека били изложени жестоким малтретирањима и нападима на њихову имовину и животе, што доказује и примјер из западне Славоније, из села Кип и Клиса, гдје су прије пада Вуковара били основани логори смрти као што су Марино Село, Рибњак и Пакрачка Пољана. Штрбац је рекао да је увод у такозвану Вуковарску битку био однос Хрвата и новоформиране сецесионистичке војске „Зенге“ према легалној војсци ЈНА и према Србима којих је тада било око 40 одсто на подручју Вуковара. „У изјавама хрватских званичника нигдје се не спомиње да су и у Вуковару страдали Срби и војници

Документарни филм ”Досије Кошаре 1999.” (ВИДЕО)

19. новембар 2017.

Традиционални сусрет родбине и бораца са Кошара, одржава се сваке године у касарни Расина у Крушевцу, 23.септембра. Ове године неки од њих поделили су своје искуство које је путем овог видео записа постало трајни документ. Неправедно запостављени хероји са Кошара још увек носе ожиљке и ране на души и телу. Пакао који су преживели и жртве у њему поднете, имале су само један циљ – слободу и очување државне територије. Они знају да су у томе успели јер иако више стотина пута јачи и бројнији непријатељ није успео да продре ни метар на територију коју су бранили. Оно што нису очекивали била је предаја државног врха и то у миру.

Два споменика красе милитарско село Фото ЗЗСК

Мермерне одоре тамишких јунака

19. новембар 2017.

У Томашевцу обновљено обележје ратницима са Добруџе и Солуна из Великог рата Захваљујући финансијској помоћи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, зрењанински Завод за заштиту споменика културе успешно је реализовао пројекат обнове споменика добровољцима са Добруџе и Солуна у Томашевцу, а споменик прати изузетно занимљива историја. Иницијатива за подизање потекла је од мештана овог подтамишког милитарског села, у намери да дају трајни белег својим добровољцима, учесницима и жртвама Првог светског рата. Оригинални споменик свечано је откривен у сеоском парку 30. децембра 1920. Красили су га мермерни двоглави орао раширених крила и два медаљона фотографије у порцелану краља Петра и регента Александра Првог Карађорђевића. Испод медаљона био је уклесан

Жарко Видовић: „Дани великих надања“

19. новембар 2017.

Логор је био у низини, недалеко од обале Атлантског океана на западу. Са свих осталих страна, као полукруг, затварали су га вештачки планински зидови голог леда и снега, низ те огромне и вертикалне зидове сурвавали су се у лето према океану леднички потоци. Зими су они били као огромни ледени стубови, пола дана ти планински зидови бацали су сенку на логор, а другу половину дана лед, снег и мокре стене добијали су метални, хладни сјај од сунца које их је обасјавало одозго. Од тих стена и леда и сунчани зраци су постајали метални и хладни. Северно од поларног круга. Ту је СС-командант Оберштурмфирер Долп рекао пред интернирцима у строју: „Ако

Линта: Нисмо пријатељи док се Хрватска не суочи са прошлошћу

19. новембар 2017.

Хрватска и Србија неће бити пријатељске земље све док се Хрватска не суочи са својом злочиначком прошлошћу то јест, док не осуди геноцид над Србима у НДХ и проусташку Туђманову политику Хрватска и Србија неће бити пријатељске земље све док се Хрватска не суочи са својом злочиначком прошлошћу то јест, док не осуди геноцид над Србима у НДХ и проусташку Туђманову политику, изјавио је данас председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта. Указујући на “сасвим очекивано” узвикивање усташког поздрава “За дом спремни” током шетње у Вуковару, уз присуство хрватског државног врха, Линта је оценио да, “како ствари сада стоје, много ће воде протећи Дунавом док се то деси”. Он је

Суровост с предумишљајем: Ко је Елфета Весели, жена која је масакрирала дјечака? Монструм из армије Насера Орића

19. новембар 2017.

Суђење Албанки с Косова Елфети Весели за свирепо убиство дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића током ратне 1992. године у Доњој Каменици код Зворника у БиХ наставља се 20. новембра. Поред ње, за ратни злочин оптужен је и Сакиб Халиловић, али посебно се истиче суровост сљедбенице Насера Орића, која је немилосрдно заклала српског дјечака. Тужилаштво БиХ терети другооптужену Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица тзв. Армије БиХ у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана Стојановића у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице у Подрињу. Према оптужници, она је на најсвирепији начин убила дјечака, тако што му је пришла с

Бранко Лукић за “Новости”: Преко Младића суде целоj Српској

19. новембар 2017.

Уочи изрицања пресуде бившем команданту ВРС у Хагу, Бранко Лукић, шеф адвокатског тима генерала, изричит. У злочиначком подухвату, према Тужилаштву, учествовао цео народ. Доказали смо да ниједан масакр цивила нису починили Срби Све четири главне тачке оптужнице против Ратка Младића: геноцид по општинама БиХ, Сребреницу, опсаду Сарајева и притварање војника Унпрофора 1995, одбрана је оборила. Оптужница против генерала писана је на основу медијске пропаганде, а не чињеница, и то смо показали на процесу. Ипак, против параграфа 12 у оптужници којим се дефинише заједнички злочиначки подухват Младића са Милошевићем, Шешељем, Караџићем… у прављењу некакве Велике Србије, у којем су учествовали војска, полиција, паравојне формације и цивилне власти – одбране нема. Тужилаштво

Линта: Данас 26 година од 18. новембра 1991. године када је ЈНА ослободила Вуковар од хрватских паравојних формација

18. новембар 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се данас навршава 26. година од 18. новембра 1991. године када су припадници ЈНА ослободили Вуковар од хрватских паравојних формација које је основала проусташка власт Фрање Туђмана. У прољеће 1991. године хрватскe паравојнe формацијe су окупирале Вуковар и почелe дизати у ваздух српске кафиће и куће, а затим су почела организована застрашивања, отимања, премлаћивања и убијства Срба. Рат у Вуковару је почео када су хрватске паравојне формације крајем августа 1991. започеле блокаду гарнизона ЈНА којем су искључили воду и струју а припаднике легалне ЈНА убијали снајперима. Према подацима Удружењa српских породица убијених, погинулих, несталих и насилно одведених лица „Против заборава“ које

Грабар Китаровић: Пуно воде ће протећи Дунавом док Србија и Хрватска не кажу да су пријатељи

18. новембар 2017.

Вуковаром се данас на обележавању Дана сећања на жртве Вуковара и Шкабрње, орио усташки поклич „за дом спремни” Вуковар – Уз присуство читавог државног врха Хрватске, Вуковаром се данас на обележавању Дана сећања на жртве Вуковара и Шкабрње, орио усташки поклич „за дом спремни”. Том приликом, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић, која се на манифестацији појавила у „зенгама” – чизмама које се најчешће повезују са припадницима хрватских паравојних формација, поручила је да ће бити потребно још пуно времена да би се Србија и Хрватска могле сматрати пријатељским земљама. На опаску новинара како је у Вуковар дошла обучена у чизме произведене у Борову, такозване „зенге” које су 1991. носили припадници хрватских

Музеј холокауста у Загребу: Пројект који не сматрају сви Јевреји добром идејом

18. новембар 2017.

Оснивање Музеја Холокауста тек је у повојима, нема ни конкретног плана поставе, ни артефаката, ни кустоса, ни осигураног новца за изградњу, ни расписаног архитектонског натјечаја, а већ је изазвало низ политичких кратких спојева. Зна се само локација: до 2019. требало би изградити Музеј Холокауста у оронулој котловници комплекса у Бранимировој улици, Првој хрватској творници уља, коју је основао Самуел Давид Алеxандер, утјецајни загребачки Јевреј. Пројект води Наташа Поповић, директорица Фестивала толеранције израслог из Фестивала јеврејског филма, а за његову реализацију истоимено удружење и Град Загреб основали су ове године у градском простору Центар за промицање толеранције и очување сјећања на Холокауст. И прије него што је јавност успјела сазнати о чему се

Председник Хрватске Колинда Грабар Китаровић Фото: Танјуг

Скандал У Вуковару: Колинда дошла у усташким чизмама

18. новембар 2017.

Међу бројним окупљеним нашао се државни врх Хрватске, а посебну пажњу привукла је председница Колинда Грабар-Китаровић, која је дошла у “зенгама” Обележавање 26. годишњице страдања Вуковара у такозваном “Домовинском рату”, данас је у току у Хрватској, као и Дан сећања на жртве Вуковара 1991. године. Међу бројним окупљеним нашао се државни врх Хрватске, а посебну пажњу привукла је председница Колинда Грабар-Китаровић, која је дошла у “зенгама”, чизмама усташа. На опаску новинара како је у Вуковар дошла обучена у вуковарске жуте Боровске чизме, такозване “зенге” које су 1991. носили хрватски бранитељи Вуковара, Колинда је рекла да тиме “жели да поручи како су Вуковару потребна радна места и за бољу будућност”. Грабар-Китаровић