Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 163

Генерал Бајић: Борили смо се против оружане побуне у Хрватској

14. децембар 2017.

Генерал Љубомир Бајић, један од шесторице официра против којих је хрватска полиција поднијела кривичну пријаву због ваздушног напада на Банске дворе у Загребу 1991. године, изјавио је да се Хрватска тада дигла на отворену оружану побуну, а да је он као професионални официр школован за одбрану своје земље /СФРЈ/. “Моје командно гесло током војне каријере било је да се ‘змија бије равно у главу’”, рекао је Бајић, који је у то вријеме био командант Петог ваздухопловног корпуса. Он је за “Вечерње новости” рекао да није уплашен што из Загреба траже да буде притворен, наводећи да има пуно повјерење у државне органе Србије. “Наравно, обавезан сам и радо ћу дати све

МАСАКР Кафић у ком су убијени српски младићи Фото МУП Србије

Хиљаду прича, а ниједна истина о “Панди”

14. децембар 2017.

Данас се навршава пуних 19 година од свирепог убиства шесторице српских младића у пећком кафићу. Родитељи огорчени што се ни после толико времена још не зна ко је крив за смрт њихове деце Како време одмиче, све је теже. И даље се, нажалост, може чути хиљаду прича око имена налогодаваца и извршилаца свирепог убиства наших синова, па је нормалној особи тешко да поверује у све то. Изгледа се се ту крије нешто крупно, али видећемо шта ће истрага да покаже – каже за “Новости” Милена Радевић, мајка Ивана Радевића (25), који је на данашњи дан 1998. године, са још петорицом српских младића, убијен у пећком кафићу “Панда”. Уочи деветнаестогодишњице овог

Данас 22 године од потписивања Дејтонског споразума

14. децембар 2017.

На данашњи дан прије 22 година у Паризу је званично потписан Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски споразум, чиме је окончан грађански рат у БиХ. Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали некадашњи предсједници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман, те Алија Изетбеговић из БиХ. У својству свједока документ су у Јелисејској палати у Паризу потписали предсједници САД Бил Клинтон и Француске Жак Ширак, премијери Русије Виктор Черномирдин и Велике Британије Џон Мејџор, њемачки канцелар Хелмут Кол и предсједник Владе Шпаније Фелипе Гонзалес, који је био представник ЕУ. Овим документом потврђен је мировни споразум постигнут 21. новембра у Дејтону, који је

Годишњица убиства српских младића у “Панди”

14. децембар 2017.

Ни после 19 година нема одговора на то ко је пуцао и убио шест српских младића у кафићу “Панда” у Пећи. Познато је да су два маскирана нападача упала у кафић и пуцала из аутоматског оружја. На дан када се тај злочин догодио, породице убијених младића долазе на помен. Неке од породица убијених српских младића редовно, сваке године долазе на пећко православно гробље и запале свеће настрадалима. На том гробљу су сахрањени Иван Обрадовић, Вукота Гвозденовић, Светислав Ристић, Зоран Станојевић, Драган Трифковић и Иван Радевић. Били су узраста од 14 до 25 година. http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2016/12/14/8956883/Panda-141216.mp4 Њихове убице још нису откривене. Злочин се догодио у време сукоба државних снага реда Србије са

Данас парастос за 109 убијених Срба у Бјеловцу

14. децембар 2017.

У цркви Светог пророка Илије у братуначком селу Бјеловац данас ће бити служен парастос за 109 убијених Срба из тог и сусједних села Сикирић и Лозничка Ријека, од којих су њих 68 муслиманске снаге масакрирале 14. децембра 1992. године. Служењем парастоса, те полагањем цвијећа уз спомен-плочу постављену на зид цркве биће обиљеженo 25 година од страдања Срба из Бјеловца, Сикирића и Лозничке Ријеке. Из општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила најављено је да ће прије парастоса, у 11.00 часова у Братунцу бити уручене монографије под насловом “Не заборави вољена земљо” за осам српских породица из Братунца и четири из Сребренице које су у посљедњем рату изгубиле

Александар Живковић: Потискивана историја о страдању Срба и Јевреја на Космету 1941–1945.

13. децембар 2017.

Приказ књиге др Ненада Антонијевића „Косово и Метохија 1941–1945. година: Ратни злочини“, Музеј жртава геноцида, Београд 2017, 628 страна (штампа: Графопринт, Горњи Милановац) У оквиру плодне издавачке делатности Музеја жртава геноцида (само у последње четири године 26 књига, часописа и зборника радова, самостално или као саиздавачи, као и два документарна филма), најновија књига излази у оквиру библиотеке: „докторске дисертације“. Издање Музеја жртава геноцида под називом „Косово и Метохија 1941–1945: Ратни злочини“ др Ненада Антонијевића, историчара и музејског саветника у истом музеју објављено је крајем 2017. године. Основа најновијег издања је докторска дисертација која је одбрањена пред комисијом на катедри за Историју Југославије на Филозофском факултету у Београду 19. маја 2016.

Београд: Књижевно вече Момира Крсмановића Фото: СРНА

Одржано књижевно вече Момира Крсмановића

13. децембар 2017.

У Београду је вечерас одржано књижевно вече Момира Крсмановића који је као деветогодишњак преживио усташки покољ у Другом свјетском рату и аутор је више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ. Током књижевне вечери аутора, који је поријеклом из Вишеграда, приказан је и кратки филм Радио-телевизије Србије о страдању Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату. Српски академик Матија Бећковић рекао је Срни да се Момир Крсмановић усудио да напише “оно што се шапутало и о чему се ћутало”. “Од рата до данас, не да се о томе није писало, него се није смjело ни говорити”, рекао је Бећковић, који је присуствовао књижевној вечери.

Српски новинари нестали у рејону команде Љимаја и Харадинаја

13. децембар 2017.

Некадашњи шеф америчке дипломатске посматрачке мисије на Косову /КДОМ/ Шон Бернс рекао је да су два српска новинара Ранко Перенић и Ђуро Славуј нестали у рејону команде Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја 1998. године. “Када смо обилазили терен долазили смо у контакт са војницима `ОВК`, а посредством њих са командантима, увек смо их питали о несталој екипи Радио Приштине. Никада нисмо добили задовољавајући одговор”, рекао је Бернс за “Досије” Удружења новинара Србије /УНС/. Он је рекао да му се чини да је љета 1998. године у регији, у којој су киднаповани српски новинари, највише утицаја имао Фатмир Љимај. “Исто тако, до те локације долазиле су и јединице под контролом Рамуша

Логораши из БиХ са адвокатом Нобилом о тужби против Хрватске

13. децембар 2017.

Представници Савеза логораша БиХ састали су се данас у Загребу са адвокатом Антом Нобилом да би размотрили могућност тужбе против Хрватске, након последње хашке пресуде у случају Прлић и остали Представници Савеза логораша БиХ састали су се данас у Загребу са адвокатом Антом Нобилом да би размотрили могућност тужбе против Хрватске, након последње хашке пресуде у случају херцеговачкој шесторци Прлић и остали. “Ово је пре свега један радни састанак, ми смо данас рекли оно што бисмо ми желели. Радује нас што је господин Нобило упознат са тематиком. И данас користимо прилику да кажемо да бисмо то желели да решимо споразумно. Хоће ли доћи до тужбе, одлуку ћемо донети на крају”,

Ракетирање Банских двора: Кривичне пријаве против шест особа

13. децембар 2017.

Хрватска је данас, 26 година након рата, објавила крај истраге о ракетирању Банских двора на основу које је, како је саопштено, поднето шест кривичних пријава Хрватска је данас, 26 година након рата, објавила крај истраге о ракетирању Банских двора на основу које је, како је саопштено, поднето шест кривичних пријава, против пет држављана Србије и једног држављана Хрватске, који се терете за ратни злочин против цивилног становништва и убиство у покушају високих државних представника. Како се осумњичени не налазе на територији Хрватске за њима ће, како је најављено, бити расписане потернице, а тражиће се и одређивање истражног затвора. На конференцији за новинаре Директората полиције говорили су начелник Управе криминалистичке полиције

Српска села Љештар, Ораовица, Грађаник, Ваганеш, Царевце, Криљево и још десетак заселака у сјеверном дијелу општине Косовска Каменица, ослоњених на Маревце, остало је без Срба.

Настављен егзодус из српских села

13. децембар 2017.

Матичну Основну школу “Братство” у Стрезовцу похађа двадесетак дјечака и девојчица, од којих је у истуреним одјељењима у Бољевцу и Царевцу по једно дијете, а било их је до 1999. године скоро 500. Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Српска села Љештар, Ораовица, Грађаник, Ваганеш, Царевце, Криљево и још десетак заселака у сјеверном дијелу општине Косовска Каменица, ослоњених на Маревце, остало је без Срба. Маревци су родно село Беџета Пацолија, министра спољних послова самопроглашеног Косова и најбогатијег косовског Албанца и лобисте. У овом подручју, до 1999. године и уласка мировне мисије УН, живјело je више хиљада Срба, а данас су на скоро хиљаду кућа катанци, којима су власници покушали да заштите домаћинства од

Шкорић: Срба има 1,5 одсто, па их не морамо запошљавати

13. децембар 2017.

У сплитском Градском вијећу легализован је шовинизам, а лица српске националности нарочито су непожељна, наводи дио хрватских портала. Одбијање да се лице које употребљава екавицу постави на мјесто директора балета Хрватског народног позоришта /ХНК/ у Сплиту, само је наставак шовинистичке политике. Историчар Драган Марковина напомиње да је предсједник градског ХДЗ-а Петар Шкорић недавно био посебно погођен гостовањем српских писаца у градској библиотеци. Шкорић је био и против запошљавања једне особе у јавну службу због њене националности, објаснивши то чувеном реченицом да “у Сплиту живи само 1,5 одсто Срба, па их град не мора запослити”. “Све наведено упућује на закључак да је право лице ХДЗ-а управо тај милитантни национализам, док им

ВИДЕО: Филм “Пакао Независне Државе Хрватске”

13. децембар 2017.

Документарни филм “Пакао Независне Државне Хрватске”, снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, доступан је и на сервису You Tube. Овај документарац садржи до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Taj важан филм режирао је Драган Ћирјанић. Сценариста, в.д. директора Музеја Проф. др Вељко Ђурић Мишина, објашњава да је филм, који траје 88 минута, подијељен у два дијела – први приказује историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима и акцији Диане Будисављевић како би их спасла. – Филм приказује историјат идеје о фалсификатима хрватске повијести на основу српске историје – оцјењује Ђурић.

Изгледа да највећи српски лингвисти нису знали којим језиком говоре

13. децембар 2017.

Академик Матија Бећковић изјавио је поводом међународне кодификације црногорског језика у Вашингтону да изгледа да најпознатији лингвисти, који су деценијама водили катедру Српског језика у Београду и били Црногорци, нису знали којим језиком говоре. “Али, Американци знају боље него они”, рекао је Бећковић за “Вечерње Новости”. Он је навео да су међу предавачима катедре Српског језика били писац граматике и Његошевог рјечника Радомир Алексић, аутори правописа српског језика Драгољуб Петровић, Драго Ћупић, Светозар Стијовић и многи други. Лингвиста са катедре Српског језика Филолошког факултета у Београду Михајло Шћепановић оцијенио је да је црногорски језик политичка категорија. “Оно што није познато у светској лингвистици ни код једног језика, десило се српском

Срби морају да промене једну реченицу да не би постали — Хрвати

12. децембар 2017.

Није тачно да су Срби били агресор у Хрватској. Први тамошњи министар полиције Јосип Бољковац написао је књигу у којој има реченица: „Није Југославија напала Хрватску, него је Хрватска напала Југославију“. И тако је дошло до грађанског рата. Питање асимилације млађе популације Срба у Хрватској извесније је од очувања идентитета, сматра Милорад Пуповац, председник Српског националног већа, наглашавајући да су преслаби инструменти унутар српске заједнице у Хрватској, медијски, образовни и културни, који треба да спрече ту асимилацију. Оно што је неопходно да би се променила садашња позиција Срба у Хрватској и неколико година и деценија у прошлости, према мишљењу Ратка Дмитровића, директора РАС телевизије, јесте дефиниција рата који је вођен током деведесетих година прошлог века. Јединке немају за шта да се ухвате