arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Borislav_Komad.jpg

Вруће пацке Загребу

23. јул 2015.

Они коjи су осмислили прославу злочина претрпели су тежак пораз и понижење недоласком оних коjе су сматрали приjатељима из 1995. не схватаjући да се у међувремену штошта променило Борислав Комад ТРЕБАЛО jе да прођу пуне две децениjе па да Вашингтон, Лондон, Париз и Берлин, истина на индиректан начин, признаjу да су 1995. учествовали у jедном од наjстрашниjих злочина према српском народу у Хрватскоj, када jе побиjено безмало три хиљаде људи, протерано око четврт милиона православаца, опљачкано и спаљено на стотине села у злочиначком, цинично названом “домовинском рату”. Одбиjањем да присуствуjу “прослави” 4. августа у Загребу, а дан касниjе у Книну, слањем своjих наоружаних солдата да цокулама парадираjу што би било

Pokrstavanje_Srba_Dubica_1941.jpg

Душко Бошковић: Знамо ли шта је геноцид?

22. јул 2015.

Данас су сви медиjи редом препуни риjечи „геноцид“ и потежу jе свако мало, тако да постоjи могућност да та риjеч изгуби своj прави смисао и излиже се од претjеране употребе, па ниjе згорег осврнути се на саму риjеч „геноцид“ и видjети шта она у ствари означава. Риjеч геноцид jе кованица од грчко-латинске комбинациjе генос – род, народ и accidere – убити. Уведена jе да се означи злочин намjерног, потпуног или дjелимичног уништавања народних, етничких, расних и вjерских група. Спада по Википедиjи у наjтежу врсту злочина против човечанства. Наjтежа врста злочина као примарни из коjег произилазе сви остали злочини мора бити злочин изазивања рата, тj. злочин против мира. Али како ратове

Tuzilastvo_za_ratne_zlocine.jpg

ТУЖИЛАШТВО ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ КРИВАЦ ШТО ЖРТВЕ НИСУ ДОЧЕКАЛЕ ПРАВДУ

22. јул 2015.

Тужилаштво за ратне злочине Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову оптужило jе Тужилаштво Србиjе за ратне злочине, на чиjем jе челу Владимир Вукчевић, да jе поред Хашког трибунала искључиви кривац што српске жртве и њихове породице нису дочекале правду. “Зашто од руке правде отргосте словеначке, хрватске, муслиманске, албанске злочинце? Зашто игноришете 55 убиjених, ненаоружаних воjника ЈНА. Зашто злоупотребљавате сребреничке жртве? Да ли то радите циљано да бисте остали и даље на истом положаjу? Зашто нисте тражили одговорност албанских злочинаца и вођа терористичке УЧК?”, питаjу из овог удружења. У саопштењу се наводи да Вукчевићева изjава да jе “негирање геноцида у Сребреници неморално” код породица српских жртава намеће питање колико jе

Zoran Saponjic

Томпсон у Книну

22. јул 2015.

Дан пошто jе из Херцеговине у свет отишла хришћанска, људска, помиритељска порука владике Григориjа да су Пребиловци место са ког ће 8. августа у свет бити одаслане поруке мира, помирења, љубави и праштања, из Загреба стиже вест да ће само два дана раниjе, у Книну, у коме ће тог дана „Олуjу“ славити 100.000 Хрвата, певати Марко Перковић Томпсон! Тек сећања ради, Пребиловци су село у Херцеговини у коме су усташе 6. августа 1941. од 1.000 мештана, на наjсуровиjи начин побили њих 850, међу њима наjвише деце, жена, стараца. Многе су живе побацали у Шурманачку jаму дубоку 66 метара, а жртве су, jадна деца са маjкама, унутра умирале данима. Пребиловци су,

Milica_Gaj.jpg

БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО МИЛИЋА ГАЈА (Најава)

22. јул 2015.

Град Бањалука jе за недjељу, 26. jула, обезбиjедио бесплатан превоз до Милића гаjа, код Козарске Дубице, гдjе ће бити одржана централна свечаност обиљежавања Дана устанка против фашизма 1941. године. Милића Гаj Из Бањалуке ће кренути два аутобуса са старе аутобуске станице у Видовданскоj улици у 18.00 часова, а повратак jе предвиђен у вечерњим часовима по завршетку манифестациjе, речено jе Срни у Градскоj управи. Из Градске управе наводе да jе програмом обиљежавања 74 године од устанка против фашизма у Другом свjетском рату, у 20.00 часова предвиђено полагање виjенаца на Партизанском гробљу у Кнежици, у 20.30 часова обраћање званичника, а у 20.50 часова умjетнички програм. Извор: Везане виjести: БЕСПЛАТАН ПРЕВОЗ ДО МИЛИЋА ГАЈА –

Dragomir_Grujovic.jpg

Словеначка оптужница на ћирилици

22. јул 2015.

Пензионисани капетан ЈНА из Чачка Драгомир Груjовић одговорио на оптужницу за ратни злочин коjа му jе из Словениjе, на српском jезику, достављена преко Вишег суда у Београду Драгомир Груjовић у Чачку (Фото: Г. Оташевић) Чачак – Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду упутило jе Драгомиру Груjовићу (54) у Чачак оптужницу Основног jавног тужилаштва из Новог Места, коjа пензионисаног капетана Воjске Србиjе терети за ратни злочин, у време док jе био старешина ЈНА. Иако jе подигнута jош 28. октобра 1994. године, српском официру први пут jе уручена тек прошлог маjа, на словеначком jезику, у авионском писму послатом из Словениjе на његову чачанску адресу. Груjовић jе на то Словенцима одговорио

Spomenik_stradalim_srpskim_zeteocima_i_zrtvama_NATO_agresije_iz_Starog_Gracka.jpg

СТАРО ГРАЦКО ЈОШ ПЛАЧЕ ЗА УБИЈЕНИМ ЖЕТЕОЦИМА

22. јул 2015.

Споменик страдалим српским жетеоцима и жртвама НАТО агресиjе из Старог Грацка Како тврде мjештани, убице се слободно шетаjу селом и мjеркаjу парцеле у власништву породица убиjених… Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Четрнаест Срба, мjештана Старог Грацка, код Липљана, измасакрирано jе на њиви 23. jула 1999. године док су сабирали жито да би преживjели. Владика Теодосиjе каже да су они тиме уврштени у ред мученика цркве Христове, а његове риjечи, тjешећи jедни друге, понављаjу маjке, сестре, супруге, дjеца страдалника, као и остали чланови родбине и приjатељи. Парастос, коjи се годинама служи у центру села, умjесто на гробљу, опомена jе за оне коjи су наручили и починили jедан од наjвећих злочина над Србима на

Tomislav_Karamarko.jpg

КАРАМАРКО: 5. АВГУСТА СЛОМЉЕНА “ВЕЛИКА СРБИЈА”

21. јул 2015.

Томислав Карамарко Лидер ХДЗ-а Томислав Карамарко поручуjе да jе 5. август тужан дан само за оне коjи су “сањали велику Србиjу” и савjетуjе Србе да се суоче са прошлошћу и да односе са сусjедима не воде на бази митова. Карамарко, кога многи аналитичари већ виде на челу Владе Хрватске након сљедећих избора, наводи да jе међународни суд “оборио” причу о злочиначком подухвату тако што jе ослободио хрватске генерале. Лидер ХДЗ-а тврди да jе на Хрватску извршена агресиjа координисана из Србиjе и са Србиjом, те да jе у акциjи “Олуjа” сломљена “кичма идеjе о великоj Србиjи”. Он jе оптужио хрватску дипломатиjу за неспособност, jер ниjе успjела да доведе на планирану параду

Vojvoda_Stepa_Stepanovic_001.jpg

ЈЕ Л’ САРАJЕВО ГДЈЕ ЈЕ НЕКАД БИЛО

21. јул 2015.

Воjвода Степа Степановић Сараjево, 6. новембар 1918. Сунчеви зраци стидљиво су тог jутра падали по маси народа коjи се окупљао чекаjући воjску с истока коjа ће jоj донети слободу. Победничком армиjом коjа jе долазила на позив Народног виjећа – представничког тела jужнословенских народа Босне и Херцеговине, командовао jе воjвода Степа Степановић, jунак са Једрена, Цера и Доброг Поља. Стари воjвода очекивао jе борбе већ на Дрини. Стрепећи, воjници су се брзо приближавали граду у ком су после убиства престолонаследника туђина на Видовдан 1914. избиле прве варнице светског пожара. У срцима окупљених била jе бура. Дочек српских ослободилаца у Сараjеву био jе триjумфалан и потресан – за памћење. Градоначелник Аристотел Петровић jе

Srpski_vojnik_01.jpg

ДОКЛЕ ЋЕМО ДА ТРПИМО УВРЕДЕ?

21. јул 2015.

Српски трубач из Првог свjетског рата ЧЕДОМИР АНТИЋ Да ли заиста мисле да нико неће препливати Дрину да брани наш народ и државу? Да будем искрен, ниjе важно да ли jе Александра Вучића у Поточарима напала група терориста или навиjачи, љути грађани или оjађене породице. Ниjе наjбитниjе ни да ли су хтели да изврше атентат, линчуjу га или да му само нешто поруче. Као централну поруку свега што се догодило видим суштински неуспех наводног двадесет година дугог настоjања да се Срби, Бошњаци и Хрвати помире. До неуспеха ниjе дошло, мишљења сам, зато што неко у Србиjи, Српскоj, ФБиХ или Хрватскоj не поштуjе жртве и не прихвата злочине. Мада jе чињеница

Milivoje_Ivanisevic.jpg

ЊЕГОВАТИ КУЛТУРУ СЈЕЋАЊА КАКО ИСТОРИЈА НЕ БИ БИЛА ФАЛСИФИКОВАНА

21. јул 2015.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. виjеку Миливоjе Иванишевић изjавио jе да jе освештање храма у Пребиловцима 8. августа од изузетног значаjа jер jе то мjесто jедне од наjвећих катастрофа у Другом свjетском рату, гдjе након усташког ножа ништа живо ниjе остало. “Јапанци су вршили истраживање прошлог виjека о наjвећим катастрофама и на треће мjесто сврстали злочин у Пребиловцима. На прво мjесто су ставили Нагасаки, а потом злочин у jедном мjесту у Чешкоj и у jедном селу у Францускоj коjе су уништили Американци приликом искрцавања зато што jе ту било jако њемачко упориште. Пребиловци су, према њима, трећи наjвећи злочин у 20. виjеку”, рекао jе Иванишевић Срни. Он

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

ХРВАТСКА НИЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНАЧКОМ ПРОШЛОШЋУ

21. јул 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе изjава лидера ХДЗ-а Томислава Карамарка да jе на Хрватску извршена агресиjа с циљем стварања “Велике Србиjе”, цинична и безобразна и доказ више да Хрватска ниjе спремна да се суочи са своjом злочиначком прошлошћу. “Истина jе да jе режим Фрање Туђмана с циљем стварања етнички чисте Хрватске државе извршио агресиjу на Југославиjу и на српски народ у Хрватскоj, избацуjући га насилно из Устава и протjеруjући га”, рекао jе Линта, саопштено jе из Коалициjе. Коментаришући дио изjаве у коjоj Карамарко каже да жели наjбоље односе са Србиjом под условом да се Београд суочи са чињеницама

Sadilovac_parastos_2012_16.jpg

25. јула 2015. – Парастос за садиловачке Новомученике

21. јул 2015.

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 25. jула 2015. године у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, биће први пут након рата, служена Света Литургиjа а након тога и помен за 463 жртве стравичног покоља у овом мjесту. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овоj цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од коjих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини гриjех ових невино пострадалих људи jе био то што су били Срби православни. У овом стравичном злочину у току Другог свjетског рата, нестало jе око 70% становништва овог краjа. Данас у Садиловцу коjи jе комплетно спаљен 04.08.1995, нема Срба.

Posmrtni_ostaci_u_bihackoj_kasarni.jpg

ДУДАКОВИЋ ДО КРАЈА ГОДИНЕ ПРЕД ЛИЦЕМ ПРАВДЕ

21. јул 2015.

Посмртни остаци у бихаћкоj касарни коjа jе била под директном командом Атифа Дудаковића Пензионисани генерал такозване Армиjе БиХ Атиф Дудаковић до краjа године наћи ће се на оптуженичкоj клупи због ратних злочина почињених над Србима, пише “Прес Република Српска”. Лист наводи да су тужиоци Посебног одjељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ при краjу вишегодишње истраге против ратног команданта Петог корпуса бошњачке воjске, кога, према тврдњама саговорника “Преса”, терете за броjне злочине коjе су његови потчињени извршили над заробљеним српским цивилима и воjницима у пет западнокраjишких општина 1994. и 1995. године. Извори листа рекли су да очекивано подизање оптужнице против Дудаковића нема везе са недавно изнесеним захтjевима предсjедника Републике Српске Милорада

Kralj_Tvrtko.jpg

Интернет: Последња линија одбране српске историје западно од Дрине

20. јул 2015.

Ако бисте користили интернет са циљем да упознате Србе Босне и Херцеговине не би сте много тога научили, jер сем саjта „Јадовно“ коjи са своjих 7.500 текстова обухвата страдање Срба у свим покраjинама и епохама, текстови о Србима су више него оскудни. Пише Даниjел Михић Тако рецимо „Западни Срби“ други по реду саjт о Србима у БиХ броjи свега 64 чланка (од коjих су многи википедиjски – плитко попуњени). Слиjеде „Фронтал.рс“ и „Српски културни круг“ са по тридесетак, затим „Пале лаjв“ са око 20, „Растко“ са 19, „Српска историjа“ са 17, „Погледи“ са 8, „Историjска библиотека“ са 7 итд. „Србин.инфо“ има десетине хиљада текстова али су тешко прегледни а и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА