
Вруће пацке Загребу
Они коjи су осмислили прославу злочина претрпели су тежак пораз и понижење недоласком оних коjе су сматрали приjатељима из 1995. не схватаjући да се у међувремену штошта променило Борислав Комад ТРЕБАЛО jе да прођу пуне две децениjе па да Вашингтон, Лондон, Париз и Берлин, истина на индиректан начин, признаjу да су 1995. учествовали у jедном од наjстрашниjих злочина према српском народу у Хрватскоj, када jе побиjено безмало три хиљаде људи, протерано око четврт милиона православаца, опљачкано и спаљено на стотине села у злочиначком, цинично названом “домовинском рату”. Одбиjањем да присуствуjу “прослави” 4. августа у Загребу, а дан касниjе у Книну, слањем своjих наоружаних солдата да цокулама парадираjу што би било













