arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Knjigocid_devedesetih_u_Hrvatskoj.jpg

Књигоцид: Деведесетих из хрватских књижница избачено 2,8 милијуна неподобних књига

29. јул 2015.

Књигоцид деведесетих у Хрватскоj Уклањање и уништавање књига наjчешће се прикривало навођењем отписа као легитимног, уз обавезне саморазумљиве изjаве о неподобним књигама, писаним на ћирилици, идеолошки неприхватљивим, опасним, штетним и непотребним У загребачкоj Галериjи Нова одржана jе изложба/акциjа под насловом »Отписане«, коjом jе хрватски кустоски колектив WHW – у поводу 20. годишњице Олуjе – подсjетио на књиге коjе су тиjеком 1990-их насилно избачене из књижница. Проjект о »отписаним« књигама темељи се на подацима о уништавању књига у Хрватскоj деведестих коjе jе Анте Лешаjа сабрао у књизи »Књигоцид: Уништавање књига у Хрватскоj 1990-их« (Профил & СНВ, Загреб, 2012). Лешаjина књига показуjе да се у случаjевима уништавања књига, слично као и споменика

Parastos_stradalim_Srbima_u_glinskoj_pravoslavnoj_crkvi.jpg

АНТИФАШИСТИЧКА ЛИГА ХРВАТСКЕ ОДАЛА ПИЈЕТЕТ УБИЈЕНИМ СРБИМА

29. јул 2015.

Парастос страдалим Србима у глинскоj православноj цркви Антифашистичка лига Хрватске одала jе пиjетет убиjеним Србима из Глине и села некадашњег котара Вргинмост, а комеморациjа поводом обиљежавања 74 године од усташких злочина одржана jе у Цркви рођења Пресвете Богородице у Глини, на мjесту некадашње православне цркве у коjоj су од jула до августа 1941. године усташе убиле готово 1.000 мушкараца из тог краjа. Парастос jе предводио свештеник Српске православне цркве Слободан Дракулић, а положене су и руже испред Спомен-дома изграђеног 1969. године, саопштено jе из Антифашистичке лиге Хрватске. Представник Антифашистичке лиге Драго Пилсел напоменуо jе да су „света мjеста“ повезана обиљежjима вjере, завjета и ходочашћа. „Ваљало би да мjесто Цркве Пресвете

Доња Градина

ВИРТУЕЛНИ ОБИЛАЗАК СПОМЕН-ПОДРУЧЈА

29. јул 2015.

 Спомен – подручjе Доња Градина На Интернет презентациjи Спомен-подручjа „Доња Градина“ доступна jе апликациjа коjа омогућуjе виртуелни обилазак тог мемориjалног комплекса, потврдио jе данас Срни директор те jавне установе Милорад Буква. Апликациjа за виртуелни преглед на страници www.jusp-donjagradina.org доступна jе од 1. jула. Приступ апликациjи омогућен jе и мобилним телефонима. „Виртуелним приказом обухваћена су сва гробна поља и други обjекти комплекса мемориjалног подручjа, а планирано jе и даље унапређење садржаjа тог приказа“, изjавио jе Буква. Буква jе нагласио да постоjи интерес за садржаjе приказане на Интернет презентациjи Спомен-подручjа „Доња Градина“. Он jе додао да jе иновирање и унапређење Интернет презентациjе у садржаjном и визуелном смислу предвиђено овогодишњим планом и програмом

Aleksandar_Vucic.jpg

„ОЛУЈА“ НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

29. јул 2015.

Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да jе хрватска акциjа „Олуjа“ наjвеће етничко чишћење послиjе Другог свjетског рата на тлу Европе. „Србиjа ништа не говори ни против кога – ни против хрватског народа, нити против хрватске државе, али себи даjе за право да жали за погинулим, страдалим и протераним Србима“, рекао jе Вучић на конференциjи за новинаре у Београду. Он jе навео да Србима нико не може да забрани да „пусте коjу сузу и да запале свећу“. „Мислим да jе то цивилизациjско достигнуће и да никоме не би, ваљда, смело да падне на памет да се против тога буни. А, шта ће неки други да раде, нека

Parastos_kosiocima_i_zeteocima.jpg

74. године од прве немачке одмазде у Србији: Сећање на стрељане родољубе

29. јул 2015.

На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту Парастос косиоцима и жетеоцима КОСЈЕРИЋ – У присуству родбине, представника локалне власти и борачких организациjа, на Спомен-гробљу на шумовитим Буковима, поред магистралног пута Косjерић – Ваљево, у уторак jе одржана комеморациjа и служен парастос 81 родољубу, коjе jе 28. jула 1941. године немачка казнена експедициjа стрељала у знак одмазде за jедног убиjеног воjника – мотоциклисту. Према историjским подацима било jе то прво масовно стрељање народа у Србиjи, спроведено према злогласноj наредби Раjха, да се за jедног

Aleksandar_Kostovic.jpg

ЗАБОРАВ ЈЕ НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПОРАЗ

29. јул 2015.

Насљедници исте оне политике коjа jе пуниле jаме дошли су након 50 година и експлозивом уништили кости жртава… „Како ставити у исти кош више од милион српских жртава у том рату са било чим што се дешавало на овим просторима?“, пита историчар Костовић Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Уочи обиљежавања 74 године од страдања више од 4.000 Срба у Пребиловцима у Другом свjетском рату, историчар из Источног Сараjева Александар Костовић упозорава да jе „заборав наjвећи српски пораз“. „Срби су изразито полицентричан народ са веома израженим регионалним идентитетима, при чему се та регионализациjа преноси и на друге сегменте живота“, оцjењуjе Костовић у интервjуу Срни. Он сматра да су Срби толико подиjељени да су

svijece.jpg

УСВОЈЕН ПРИЈЕДЛОГ ПРОГРАМА ОБИЉЕЖАВАЊА 5. АВГУСТА

28. јул 2015.

Организациони одбор за обиљежавање Дана сjећања на страдање и прогон Срба покренуо jе инициjативу да се 5. август прогласи за Дан жалости на териториjи Србиjе као знак сjећања на трагично страдање српског народа током акциjе „Олуjа“. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе саопштило jе да ће се тог дана истовремено огласити звона на свим црквама Српске православне цркве и сирене са сигналом за престанак опасности. На сjедници Одбора усвоjен jе приjедлог Програма обиљежавања 5. августа. Сjедницом jе предсjедавао министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин, у своjству предсjедника Одбора, а присуствовали су министар правде Никола Селаковић, министар одбране Братислав Гашић и министар културе

Aleksandar_Vulin_6.jpg

ДОГОВОРЕНО ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЊЕ СРБА

28. јул 2015.

Александар Вулин Дан сjећања на страдања и прогон Срба биће обиљежен 4. августа великим скупом у Сремскоj Рачи и низом пригодних манифестациjа 5. августа, коjи ће бити проглашен Даном жалости у Србиjи и Републици Српскоj, рекао jе министар за рад, запошљавање, борачка и социjална питања Србиjе Александар Вулин. Он jе рекао да jе ово данас одлучено на сjедници Организационог одбора за обиљежавање 5. августа. „Ми смо на заjедничку инициjативу влада Србиjе и Републике Српске одлучили да 5. август буде дан сећања на све прогнане и страдале Србе, а на данашњоj седници Организационог одбора смо се договорили како ћемо обележити таj дан“, рекао jе Вулин. Он jе додао да ће jедна

Kralj_aleksandar_i_kraljica_Marija_Split.jpg

Хрват православац из Београда и Србин католик из Дубровника

28. јул 2015.

Долазак краљевског пара (Александар и Мариjа Карађорђевић) у Сплит, 1925.г. Сплит, 1925. година, посjета краља Александра Карађорђевића Далмациjи коjа jе тада jош увиjек дисала српски и у коjоj jе на власти била „Српска радикална странка“. Прилази му jедан човjек из одушевљене масе и поносно узвикне: „Ја сам Србин католик из Дубровника!“ Виjековима приjе тога, Ватикан jе униjатио и католичио Србе Далмациjе, а онда од тих Далматинаца, Срба католика стварао Хрвате. На краjњем jугу, у Дубровнику, Цавтату и Конавилима српство се наjдуже одржало. О АУТОРУ Мислав Хорват jе политички коментатор и сарадник портала Србин.инфо из Загреба. На његов захтев, због његове личне безбедности ниjе постављена и фотографиjа господина Хорвата. Док су

Babken_Simonjan.jpg

Косово и Арарат – две светиње, српска и јерменска

28. јул 2015.

Бабкен Симоњан Бабкен Симоњан, књижевник, преводилац, есеjиста, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи Кроз ћирилицу Срби мораjу да опстану jер вам jе ћирилица одбрана од сваког зла и осваjача. Српско писмо jе ћирилица и ту нема расправе. Српска ћирилица jе савршениjа од латиници, то jе доказано лингвистички.-Да би неки писац написао нешто о Косову мора да носи српско крвареће срце у грудима. Нама Јерменима jе jасан бол, jасна носталгиjа Срба за Косовом и Метохиjом. Нама, као и Србима отете су историjске териториjе наше отаџбине, каже Симоњан Познати Јерменски песник Бабкен Симоњан, Почасни конзул Србиjе у Јермениjи познат jе и као преводилац, есеjиста, србиста, културни делатник. Рођен jе 1952. године у Јеревану

garavice-stratiste.jpg

Годишњица страдања Срба, Јевреја и Рома на Гаравицама код Бихаћа

28. јул 2015.

Стратиште Гаравице Завичаjно удружење Уна позива Вас на традиционално обиљежавање страдања Срба, Јевреjа и Рома Бихаћа и бихаћког краjа у Другом свjетском рату ГАРАВИЦЕ 2015 Традиционални помен одржаће се на Гаравицама, поред магистралног пута, 3 километра од центра Бихаћа према Плитвичким Језерима, 09. августа 2015. године у 11 часова.   Програм обиљежавања: Почетак: 11.00 часова Хор КУД “14. фебруар“ из Бања Луке извешће пригодне пjесме и рецитациjе Кратки час историjе – сjећање преживjелих Парастос и бесjеда Епископа бихаћко-петровачког г. Атанасиjа Јевреjска молитва и пригодни говор Рабина Ромска молитва и пригодни говор свештеника Обраћање гостиjу Обраћање организатора Обилазак хумки, паљење свиjећа и полагање цвиjећа   Организован jе бесплатан превоз из Бања

Pretuceni_Srbin.jpg

Хрвати пребили младића зато што је Србин!

28. јул 2015.

Хулигани са беjзбол палицама на железничкоj станици у Загребу улетели су у воз и претукли Ј. Г. (21) из Силбаша, коjи jе крвав и са тешким повредама путовао до Словениjе Фото: Блиц.рс ХУЛИГАНИ са беjзбол палицама на железничкоj станици у Загребу улетели су у воз и претукли Ј. Г. (21) из Силбаша, коjи jе крвав и са тешким повредама путовао до Словениjе. – Био сам поспан, jер jе било jутро. Воз се зауставио на железничкоj станци у Загребу. Видео сам групу момака коjи су у рукама држали беjзбол палице. Улетели су у воз и псовали нам маjку српску. Ударали су млађе. Стариjе нису дирали. Тукли су ме песницама и палицама

Sava_Sremac.jpg

ФБИ је покрао Теслу !

27. јул 2015.

Ексклузивно: Амерички инжењер српског порекла Сава Сремац о свим таjнама заоставштине нашег гениjа: Агенти две године „чешљали“ документациjу. Исцепане „опасне” белешке. У СФРЈ jе 1951. стигла оштећена архива Сава Сремац пензионерске дане проводи у Црепаjи ПРВИ сам у Југославиjи отворио ковчеге са архивом Николе Тесле, коjа jе бродом „Србиjа“ стигли из Америке 1951. године. Био сам узбуђен као да сам открио све таjне света. Читаjући Теслине записе и његове jединствене идеjе, осећао сам као да се Тесла и jа целог живота знамо, и то као два искрена приjатеља. Био сам, међутим, изненађен, чак и уплашен, када сам видео да су делови бележака овог гениjа исцепани и покрадени. Американци су га

Biskup_Mile_Bogovic.jpg

БИСКУП БОГОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ ЈЕ ЛАЖ

27. јул 2015.

Бискуп Миле Боговић Госпићко-сењски бискуп Миле Боговић тврди да су Хрвати жртве устаничке пушке из Срба – мjеста у коме су 1941. године формиране jединице за борбу против усташке НДХ. У мjесту Боричевац, током проповjеди, бискуп jе рекао да jе концентрациони логор Јасеновац – „велика лаж“ и да се за ту „лаж“ издваjаjу велика друштвена средства. Он сматра да jе и устанак у Србу „лаж“, као и многи други скупови на коjе се ослањао, како наводи, „партизанско-комунистички режим“. У мjесту Борићевац одржан jе контраскуп прослави устанка у Србу. Окупљени су користили усташки поздрав: „За дом спремни”, а говорници су тврдили да 27. jула у Србу „ниjе био антифашистички, него четнички

Knjiga_Prognani_Orfeji.jpg

„Прогнани Орфеји“, прва избјегличка пјесничка антологоија на Балкану

27. јул 2015.

Књига поезиjе „Прогнани Орфеjи“, прва избjегличка пjесничка антологиjа на Балкану, поjавила се данас у књижарама, уочи обиљежавања Дана сjећања на страдале и прогнане Србе, 5. августа. Издавач jединствене антологиjе jе културна институциjа „Бранково коло“ са сjедиштем у Сремским Карловцима. Антологиjу jе саставио пjесник Ненад Груjичић, директор „Бранковог кола“, а у њоj jе нашло 116 пjесника из Хрватске, БиХ, као и са Косова и Метохиjе. У антологиjу су уврштени само они пjесници коjи су у личном искуству осjетили ватру наjновиjег рата у драми присилног напуштања кућног прага. Већина пjесника своjе ново станиште пронашла jе у Србиjи, али и у Европи, Канади, Аустралиjи, као и у другим диjеловима свиjета. Мото антологиjе оличен

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА