Енглисх Бивши говорник Кнесета, Дан Тицхон, предаје предсједавање холандском амбасадору; Хрватска тражи блокирање Србије у укључивање у двадесет -осмо националну организацију чланица. БЕРЛИН – Дан Тицхон, бивши говорник Кнесета, предао је у уторак, у Берлину предсједавање Међународном холокауст оперативном групом амбасадору  Карелу П. М. де Беер из Холандије. ИТФ, чије је пуно име оперативна група за међународну сарадњу о образовању о холокаусту, сјећање и истраживање, тежи да се прошири образовање о холокаусту, као глобални пројекат. У међувремену, “Јерусалем Пост” сазнаје од званичника са приступом процесу учлањења да је Хрватска блокирала напоре Србије да се прикључи ИТФ-у. Данијел Глунциц, портпарол хрватске амбасаде у Берлину, изјавио је у сриједу за “Пост” да

С.Д. ЗАДУЖБИНА Вас позива на трибину: Косовска Витина у Љубљани ГОСТ: О. Звонко Костић, свештеник из Косовске Витине. Пример непоколебљивости и борац за очување српског живља на Косову и Метохији. Особа која ће најбоље посведочити о нељудским условима у којима живи наш народ.  Због своје одлучности да остане и опстане са својим народом када је најтеже, већ неколико пута био је мета шиптарских екстремиста. Када је на Васкрс 2008. г. добила благослов за настанак Хуманитарна фондација “За српски Космет”, као одраз потребе људи који живе и раде у овом делу Европе да помогну својој браћи на Косову и Метохији да остану и опстану своји на своме, о. Звонко је био

Марин Кривошић, Србин из Хрватске, штрајкује глађу у притвору у Сиску, где се налази већ девет месеци. Одбијаће храну док се истина не утврди ЗАПОЧЕО је девети месец како Марин Кривошић, из Лештана код Београда, седи притворен у Сиску. Огорчен што му хрватски суд не суди по оптужници која га терети за злочин против цивилног становништва, прошлог понедељка је ступио у штрајк глађу: – Моје хапшење и суђење је монтирани процес. Оптужен сам да сам учествовао у убиству 56 хрватских цивила у Баћину, у време када сам био на сахрани женином рођаку Зорану Татићу у Хрватској Дубици. Суђење никако да почне, а ја чамим у притвору. Штрајкујем глађу да ми

Влада је донијела одлуку о стамбеном збрињавању повратника – бивших носитеља станарског права изван подручја од посебне државне скрби (ППДС). Стамбено ће се збринути повратници, бивши носитељи станарског права, који су прије рата живјели у друштвеним становима, који желе трајно живјети у Хрватској, без обзира на то јесу ли у њој. Услов је да немају у власништву или сувласништву другу усељиву обитељску кућу или стан на подручју Хрватске или на подручју држава насталих распадом бивше СФРЈ, да их нису продали, даровали или на било који други начин отуђили након 8. октобра 1991. и тако стекли правни положај заштићеног најмопримца. – Овом одлуком даје се могућност посљедњој групи бивших носитеља станарског

Владимир Вукчевић, тужитељ за ратне злочине Републике Србије, децидирано тврди да након Пурде ниједнога грађанина Хрватске нема на међународним тјералицама Србије. Чини се да су Хрватска и Србија на добром путу да заврше то поглавље, иако се тиме не рјешава питање списка с више од 1.500 осумњичених или оптужених Срба који је, увећан за петнаестак имена (сиц!), недавно достављен Министарству правосуђа Србије Против докторице Весне Босанац нема истраге пред Тужилаштвом за ратне злочине у Београду; њезино се саслушање затражило како би се затворио предмет који је још давних деведесетих отворило тадашње Војно тужилаштво, изјављује за „Новости“ србијански тужитељ за ратне злочине Владимир Вукчевић. Докторица Весна Босанац никада, као ни њезин

Зашто је Жељко Сачић баш сада добио порив да се активно укључи у борбу за бранитељска права и зашто генералима у Хаг шаље готово љубавне поруке? Зато што се боји суђења за Груборе, које би требало расвијетлити његову улогу у прикривању тог масакра и починитеља Војничким рјечником речено, умировљени генерал Жељко Сачић у посљедње је вријеме у офензиви: организира бранитељске просвједе против Владе, има га на телевизији, радију, његово љутито, забринуто, строго али праведно лице гледа у вас из свих тисковина. Користи сваку прилику како би упозорио јавност на наводно страшан положај хрватских бранитеља и на криминализацију свих учесника Домовинског рата, тражи заустављање казненог прогона бранитеља… Иако Сачић тврди да

Књига о покољу Италијана од руке Титове војске после 8. септембра (1943.) Хаписала: МИЛА МИХАЈЛОВИЋ У Посланичкој Скупштини Италије презентирана је књига, штампана и објављена још пре 60 година, „Југословенски третман за Италијане после 8. септембра 1943.“ Вест не би била сензација, да се не ради о званичном документу италијанске Владе припремљеном и презентираном на Мировној конференцији у Паризу 1947. године, непобитном сведочанству и пријави злочина Маршалових комунистичких трупа над италијанским становништвом у Истри и Далмацији. Злочин у савременој терминологији познат као „етничко чишћење“, резултирао је „нестанком“ више хиљада италијанских цивила, чему је следио егзодус у Италију 350.000 Италијана, дотада вековних становника ових крајева. Победници, побеђени и завера ћутања Сведок:

РИМ – Прво етничко чишћење у Европи почињено је над Србима у Хрватској 1941. године! – речено је недавно први пут, јасно и гласно, у сред парламента Италије и забиљежено у свим италијанским медијима, пренио је данас римски лист „Ил Темпо“. „Сенатор Ајмоне Финестра је баш тим речима започео обраћање парламенту 14. фебруара поводом поновног објављивања књиге `Југословенски третман за Италијане после 8. септембра 1943.`, која говори о злочинима Титових партизана над Италијанима у Далмацији и Истри непосредно након Другог светског рата“, изјавила је у интервјуу Срни новинарка италијанске државне телевизије РАИ Мила Михајловић, која је и аутор текста у „Ил Темпу“. Михајловићева истиче да је први пут у историји

Овај регион је толико закопан у прошлост, да је она заправо његова болест. А кад сте болесни, зовете доктора. Тако је Фронтал.РС позвао магистра историјских наука, Горана Латиновић, вишег асистента на Студијском програму историје Универзитета у Бањој Луци и докторанта Високе школе историјских наука Универзитета у Сан Марину, да нам покуша дати одговоре на нека питања из области своје експертизе. Колико је историја која се данас учи у уџбеницима чињенична, а колико ретуширани митови за потребе дневне или мало дугорочније политике у региону? То првенствено зависи од аутора уџбеника и од надлежних органа, који дају дозволу да уџбеници буду у употреби у образовном систему ентитета или државе. Уџбеници историје који

БАЊА ЛУКА- Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, уз подршку УНХЦР-а, од 15. марта до 15. априла провешће анкету о потребама бивших носилаца станарских права из Хрватске који живе у РС, рекао је данас Срни помоћник министра Драго Вулета. „Циљ анкете је да ажурирамо и допунимо податке за све бивше носиоце станарских права из Хрватске који тренутно живе на подручју Српске, те да омогућимо свима који се раније нису регистровали да то учине без обзира какав је тренутно њихов формални статус у РС“, прецизирао је Вулета. Он је рекао да образац за анкету обухвата личне податке о носиоцу станарског права у Хрватској, стану, те броју чланова породице и

НОВИ САД – Дорис Пак, њемачки конзервативни посланик у Европском парламенту, намјерно и свакодневно пропушта прилику, да јавно упозори да  Хрватска  на крајње суров и дискирминаторски начин и даље одбија да ријеши имовинска, станарска и друга права избјеглих Срба – оцијенио је  предсједник Регионалног одбора за помоћ избјеглицама у Војводини Раденко Попић. „Срби и даље чекају да се европски посленици смилују над њиховом голготом и посегну за параграфима који кажњавају безакоње и анархију коју у посљедње вријеме јавно осуђују и сами грађани Хрватске“, рекао је Попић новинарима у Новом Саду, реагујући на недавну изјаву Дорис Пак загребачком „Вјеснику“  у којој она  тврди да „Хрватска има непријатеља у Савјету ЕУ“ и

Српско народно вијеће уз финанцијску потпору УНХЦР-овог уреда у Хрватској покреће пројект Правна мрежа СНВ-а у оквиру којег ће се пружати бесплатна правна помоћ за рјешавање приоритетних проблема везаних уз статусна права и питања стамбеног збрињавања, и то корисницима с подручја Загреба, Ријеке, Пуле, Карловца и Вараждина У проведби пројектних активности пружања бесплатне правне помоћи судјелују и жупанијска и градска вијећа српске националне мањине из средина у којима ће тај пројект дјеловати. Жупанијска и градска вијећа српске националне мањине ће осигурати просторије за одвијање пројектних активности гдје ће стручњаци с релевантним знањем и искуством бити на располагању корисницима суоченим с проблемима из приоритетних подручја. Правни стручњаци СНВ-а ће координирати и