Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 46

Јадовно – Комплекс логора смрти НДХ

29. мај 2017.

English Рад др. Ђуре Затезала представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Комплекс хрватских усташких логора, познат под именом Јадовно на Велебиту, jедан jе од првих логора масовне смрти успостављен у Независноj Држави Хрватскоj већ средином априла 1941. године. Формиран jе од стране државних органа – полициjске управе, у коjи су се са читавог подручjа НДХ допремали Срби и Јевреjи ради уништења, уз сурадњу државних, воjних, полициjских и партиjских органа, све до краjа аугуста исте године. Ови логори су временски претходили познатим логорима смрти у Њемачкоj. Чим jе успостављен усташки режим, уз помоћ Ниjемаца и Италиjана, он

Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО

26. мај 2017.

English Рад Александра Нећака, предсjедника Савеза jевреjских општина Србиjе, представљен на Првоj међународноj конференциjи о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаноj у Бањалуци 24 – 25. jун 2011. Сећање није довољно, истраживање је неопходно, образовање је преко потребно. СЕЋАЊЕ Постоји индивидуално, лично сећање пре свега оних, који су преживели мучења, зверства и концентрационе логоре. Нажалост, већ колико сутра, ни један преживели логораш више неће бити међу нама. Тада ће нам остати препричана и пренета туђа и недоживљена сећања, која за историју не могу бити поуздана. Сећања, која су по својој природи субјективна, са протоком времена још се више модификују и мењају… Постоји и тзв. јавно сећање које се испољава на

Опустјела црква

22. мај 2017.

У низу свједочанстава о усташким злочинима у Ливну и околини, свакако је занимљиво и оно што је записао др Душан Љ. Кашић у својој брошури о српској православној цркви Успенија пресвете Богородице у Ливну. Сем што и он набраја имена истражених породица и наводи списак побијених Срба у Ливну, који је, што је свакако занимљиво, нешто краћи од онога који је оставио непознати већ цитирани „хроничар“, Кашић посебно говори о страдањима свештеника на које су усташе имале посебан пик: „Остварило се једно од оних несретних времена — пише Кашић о тренутку формирања Независне државе Хрватске и завођења усташке страховладе — за коју је Христос казао: ‘Доћи ће вријеме, кад ће

Милан Кољанин: Хрвати су вршили геноцид и 1941. и 1991.године

21. мај 2017.

Интервју из 2011, др Милана Кољанина, истраживача Института за савремену историју и данас је актуелан. Да ли су тужба Хрватске против Србије за геноцид и контратужба Србије за питање геноцида над Србима, шанса да Србија најзад, после два светска рата и последњег, деведесетих година, на организован, институционализован и научан начин аргументује светској, али и домаћој јавности стравичне последице усташких злочина Павелићеве и Туђманове Хрватске над српским становништвом? Српска држава, али и српска историографија готово да се нису бавиле питањем истраживања геноцида. Србија ће пред Међународним судом правде морати да предочи релевантне чињенице. Ради се о процесу на коме држава мора много више да се ангажује него што то сада чини,

„Фирер“: Хрвати желе да буду Готи

21. мај 2017.

Нацистички вођа Адолф Хитлер желио jе да му Хрвати чуваjу мочваре у Трећем раjху и сањарио о томе да их германизуjе – стоjи у књизи Хитлерових „Разговора за столом“. Према свjедочењима саговорника, Хитлер jе говорио да су Хрвати „jако поносан народ“ и да би их требало „заклетвом вjерности везати директно уз фирера“. „Када испред мене стоjи Славко Кватерник (усташки идеолог) у њему видим све оно што Хрвати jесу – чврст jе у приjатељству, а његова риjеч обавезуjе заувиjек“, говорио jе Адолф Хитлер. У своjим разговорима Хитлер помиње и идеjу о готском пориjеклу Хрвата. „Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Словенима. Они тврде да су потомци Гота.

Страшни злочин у селу Војишница

14. мај 2017.

У проjкету КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА, у реализациjи УГ ЈАДОВНО 1941. данашњи дан jе посвећен сjећању на страшни злочин покоља Срба у селу Воjишница код Воjнића. У овом малом кордунашком мjесту 14. маj 1942. године остаће крвавим словима уписан у историjи. НДХ крвници, таj дан, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић поклали су 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Колико ови подаци говоре о бестиjалности злочина, исто толико нас суочаваjу са нашим страшним путем заборава. Не дозволимо да се невине жртве наших предка забораве. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Синови ливањског трговца РАДА РАДЕТЕ, НИКОЛА, ДЕЈАН И МИЛОШ поклани су у шуми Копривници заједно са мајком ВЕСЕЛИНКОМ и баком, седамдесетједногодишњом МИЛКОМ АНЂИЋ, само мјесец дана послије оца ( занимљиво је да се у овдје цитираном документу спомињу само „два сина мала“ Рада Радете, нема ни њихове мајке, ни бабе)

Благослов за крвава дјела

10. мај 2017.

Сем ријетких живих свједока, случајно преживјелих и спашених жртава, мало је других свједочанстава о ономе што се у прољеће и љето 1941. године збивало у Ливну и околини. Иако увјерени у вјечност своје нове државе и безгрешност и правовјерност усташке идеологије, крвници су помно брисали крваве трагове и свим силама се трудили да брижљиво оперу своје до рамена окрвављене руке. Мора се рећи да им је у томе добрано на руку ишло то што су многа њихова злодјела послије рата, у име мира у кући, у име братства и јединства — те свете заставе под којом се пјевајући умирало за слободу – свјесно или несвјесно прећуткивана или заташкавана, што су

Јаша Алмули (1918-2013) Фото: Политика, 2012.

Јаша Алмули: „Страдање и спасавање српских Јевреја“

4. мај 2017.

Угледни новинар и публициста jе на скоро четири стотине страница пружио jош jедно сурово сведочанство о трагичноj судбини народа коjем и сам припада, прикупљаjући личне исповести преживелих сведока Тихо и скоро незапажено у нашим медиjима поjавила се књига Јаше Алмулиjа „Страдање и спасавање српских Јевреjа“ (Завод за издавање уџбеника). Оваj угледни новинар и публициста jе на скоро четири стотине страница пружио jош jедно сурово сведочанство о трагичноj судбини народа коjем и сам припада. Као и у своjим раниjим књигама („Живи и мртви“, „Јевреjке говоре“, „Јевреjи и Срби у Јасеновцу“) аутор jе то учинио не само на основу сачуване архивске грађе, већ пре свега сопственим прикупљањем личних исповести преживелих сведока и

Бројање мртвих Срба

3. мај 2017.

Колико jе Срба погинуло у ратовима деведесетих? Колико у оба светска рата? Знамо ли уопште сопствену историjу? А ако не знамо, или нећемо да знамо, зар jе чудо што нам jе други – злонамерно – пишу? На кажем ово ради лицитирања броjкама; то jе пропагандна техника западног порекла коjа jе страна нашем карактеру. Али основни jе ред да се мртви достоjно сахране. Можда jе у том забораву према мртвима и разлог што смо заборавили вредност слободе, па ако о слободи данас и причамо, углавном говоримо о њеноj цени – као што jе то ономад цинично радио хрватски шовиниста Радић. Жутооктобарске власти наjрадиjе би да забораве цивиле коjе су 1999. побиле

Срђан Цветковић: Злочини у име народа!

2. мај 2017.

Историчар др Срђан Цветковић о инициjативи да се напокон обелодани истина о репресиjама комунистичког режима над народом од 1944. до 1953. О томе да се власт после Другог светског рата обрачунавала са политичким неистомишљеницима, а затим и са непослушницима у сопственим редовима, одавно се већ jавно говори а од скора документовано и обjективно научно истражуjе. Али праве размере те масовне трагедиjе сагледаваjу се тек однедавно, пошто jе др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историjу у Београду, издао тротомну књигу „Између српа и чекића” о репресиjи у Србиjи од 1944. до 1991. и са броjним сарадницима приредио изузетно запажену мултимедиjалну изложбу У ИМЕ НАРОДА! у Историjском музеjу Србиjе (април-август

„Бљесак“ је још у мраку

1. мај 2017.

Колона краjишких избjеглица И овога 1. маjа, 22 године касниjе, док су се западнославонски Срби широм света поменима и парастосима, са свећама и цвећем, сећали своjих мртвих и силом напуштених имања, дотле су Хрвати у Окучанима, некад главном центру те српске области, уз присуство државног врха, славили jедну од наjзначаjниjих победа у домовинском рату извоjевану над „мрским агресором“ у акциjи коjу су назвали „Бљесак“. Председник хрватског Сабора Јосип Леко, jедан од присутних на тоj прослави, после комеморациjе за 42 погинула хрватска воjника у тоj акциjи, изjавио jе хрватским медиjима да операциjа „Бљесак“ и након 20 година све више добиjа на значењу jер jе њоме успостављен ред и живот у миру

РТРС – документарни филм „Ходочашће Јадовинско“, аутор: Мира Лолић-Мочевић

30. април 2017.

За 132 дана постоjања првооснованог система логора у Независноj држави Хрватскоj 1941 године “ Госпић-Јадовно-Паг“ на монструозне начине убиjена су 40132 човjека. О њиховом страдању мало се говорило, а породице жртава са циjелог простора тадашње НДХ покушавали су сазнати гдjе су им одведени наjближи чланови породица. Након година ћутања удружење Јадовно 1941 кренуло jе у интензивну акциjу на освjетљавању дешавања о страдању Срба у овом систему логора. У посљедњих пет година организуjу се и ходочаснички обиласци потомака и поштовалаца жртава овог страдања.Ове 2014. године ходочаснички пут прошла jе и екипа РТРС, Плашки, Смиљан, Шаранова jама, Јадовно и Паг… Везане виjести: Документарни запис РТРС „Стан’ Неретво“ РТРС – документарни

Годишњица страдања Срба из Грубишног Поља

26. април 2017.

Усташе су у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Срба из Грубишног Поља, од чега jе њих 487 побиjено у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг у jулу те године, подсjећаjу из Удружења „Јадовно“. У предвечерjе 26. априла 1941. године, под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу „ђурђевдански устанак“, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића, из Загреба jе у Грубишно Поље возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и Еугеном Кватерником. У договору са тамошњим усташким „логорником“, адвокатом Луjом Стахуљаком и „предстоjником“ Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла у своjим домовима похапшена су

Јасеновац

21. април 2017.

Аутор: Чедомир Антић Навршава се седамдесет двије година од ослобођења логора Јасеновац. Данас jе Јасеновац jедини концентрациони логор из Другог светског рата за коjи jе дозвољено незамисливо – надметање у умањивању његових жртава. Да су само Срби – коjи су чинили наjмање 70% његових жртава – били убиjани у Јасеновцу, уверен сам да би таj логор био колективно заборављен у САД и ЕУ. Међународни суд у Хагу ослободио jе Србиjу одговорности за геноцид у Босни и Херцеговини. Па ипак од наших председника очекуjу да, сваки пут када кад год процене да jе за то дошло време, да оду у Сребреницу и затраже опроштаj. Од кога траже опроштаj хрватски председници? Уосталом Сребреница jе „српски