ЗАГРЕБ, 26. МАРТА (СРНА) – Пред загребачким Жупаниjским судом за данас jе наjављен наставак суђења бившем помоћнику министра унутрашњих послова Хрватске Томиславу Мерчепу, коjи jе оптужен за ратни злочин против српских цивила на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине краjем 1991. године. Расправа од 19. марта одгођена jе за данас, jер jе утврђено да jе члан судског виjећа Јадранка Мандушић у истрази испитивала jедног од свjедока. Законом jе забрањено да судиjе коjе су водиле или на неки други начин учествовале у истражном поступку буду чланови виjећа коjе води главну расправу. Именовањем новог члана трочланог судског виjећа суђење би опет требало формално започети, jављаjу хрватски медиjи. Мерчеп jе раниjе, након читања оптужнице,

БЕОГРАД, 23. МАРТА (СРНА) – Суд у Хрватскоj осудио jе српског избjеглицу Николу Перенчевића на шест мjесеци затвора и плаћање надокнаде штете, затезне камате и судских трошкова у износу од 53. 200 евра зато што jе приjе рока продао своjу кућу, коjу jе обновила хрватска држава, саопштио jе Документационо-информациони центар „Веритас“ из Београда. Перенчевић, избjеглица српске националности из Клобучака код Сиска, сада jе држављанин Србиjе, са пребивалиштем у Баваништу код Ковина. Хрватски суд осудио га jе у одсуству, а пресуде му jе као дипломатску пошту уручила српска полициjа. Како наводи „Веритас“, Перенчевић jе кућу продао приjе истека рока од десет година, сматраjући да му jе држава Хрватска, коjа га jе

БЕОГРАД, 24. МАРТА (СРНА) – Данас се навршава 13 година од НАТО бомбардовања тадашње СР Југославиjе, у коjем jе погинуло око 2.500 људи, од коjих 79 дjеце, а рањено и повриjеђено више од 12.500 лица. Бомбардовање jе почело 24. марта 1999. године, а током ваздушних напада, коjи су траjали 78 дана и ноћи без прекида, авиони НАТО алиjансе извршили су 30.000 ваздушних налета и испалили 50.000 разорних проjектила. Претходно jе, 23. марта, одлуку о нападу без одобрења Савjета безбjедности УН издао тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавиjер Солана. Акциjа НАТО-а, коjу су Влада СРЈ, али и броjни правни стручњаци назвали агресиjом, услиjедила jе након неуспjешних преговора о рjешењу кризе на Косову,

БЕОГРАД, 23. МАРТА (СРНА) – Српкиње коjе су системски силоване у муслиманским и хрватским логорима током рата у БиХ послиjе изласка на слободу углавном су се одлучивале на абортусе, о чему се и данас ћути у БиХ и у свиjету. „Многе Српкиње из приватних логора у БиХ нису пуштали док нису остале у другом стању и у више наврата те су жене желеле прекид трудноће. О томе jе одлучивала медицинска комисиjа, а прекиди трудноће обављали су се у Београду“, изjавила jе Срни Душица Боjић, некадашњи руководилац Документационог центра Комесариjата за избjеглице Републике Србиjе. Боjићева наводи да нису били риjетки случаjеви да из логора буду ослобођене жене и дjевоjке у подоодмаклоj

Предсjедник Организациjе породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић сматра да jе члан Колегиjума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић исполитизовао ту институциjу и да хитно треба да буде уклоњен, jер jе то у интересу процеса тражења. Коментаришући резиме информациjе за доношење листе питања од Комитета за људска права УН, у коjeм се наводи да у БиХ постоjе проблеми у вези са избором чланова руководства Института за нестала лица гдjе присуство људи са политичким склоностима подрива кредибилитет ове институциjе и ефикасност њеног рада, Митровић jе рекао да jе сагласан са таквом оцjеном и да jедино недостаjе податак ко врши политизациjу. „Након Закључка Европске комисиjе