arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
hitler2.jpg

Филмови из Трећег рајха дозвољени у Њемачкој

Нацистички филмови из Хитлеровог доба jош и данас су дjелимично “условно дозвољени” у Њемачкоj. Нацистички пропагандни и други филмови, снимљени током Хитлеровог режима, и данас су повод за велике дискусиjе. Какав однос према националсоциjалистичкоj пропаганди jе наjбољи? Треба ли књиге, симболе или филмове из оног времена забранити? Или би, ипак, било боље да се ово “наслиjеђе“ стави на располагање да би сви сазнали коjе и какве поруке jе Хитлеров режим ширио – то су питања коjима би требало да се бави њемачко друштво. Поново jе покренута расправа о Хитлеровом дjелу “Моjа борба” (Маjн Кампф), а чини се да jе и тема везана за филмове из оног времена поновно дошла на

dobrica_cosic.jpg

Суочавањем са истином до помирења

Сваки покушаj ревизиjе Деjтонског споразума може да произведе несагледиве посљедице, а Србима, Бошњацима и Хрватима у БиХ, у овом тренутку, наjпотребниjе jе историjско помирење, засновано на суочавању са истином о ратовима током деведесетих година прошлог виjека, поручио jе српски писац Добрица Ћосић. Он jе навео да су истине о чиниоцима разбиjања Југославиjе, узроцима, покретачима и њиховим циљевима, с персонализациjом ратних злочина, миротворачке и животне основе истине у овом времену. „То jе jедина медицина коjа може да лечи од шовинизма разбољена друштва“, истакао jе Ћосић, коjи jе недавно обjавио књигу „Босански рат“, за коjу каже да jе његова одбрана слободе, истине, људских и националних права садржаних у Републици Српскоj, тоj прескупоj,

Избори

Избори

Обавештење Амбасаде Републике Србије у Загребу Бирачка места у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у Републици Хрватској (Амбасада Републике Србије у Загребу, Генерални конзулат Републике Србије у Ријеци и Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару) биће отворена уколико се за гласање пријави најмање 100 држављана Р.Србије по бирачком месту. ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ   ОБАВЕШТЕЊЕ: Одлуком председника Републике Србије Бориса Тадића, расписани су избори за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који ће бити одржани 06. маја 2012. године. Бирачка места у дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије у Републици Хрватској (Амбасада Републике Србије у Загребу, Генерални конзулат Републике Србије у Ријеци и Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару)

mapa-sveta.jpg

Српска дијаспора као део свеукупног српског бића

Српска диjаспора jе виртуелна Србиjа, односно друга Србиjа расеjана широм планете. Како jе настаjала, нестаjала и опстаjала српска диjаспора, обjаснићемо у наставку текста. Снагу српске нациjе чини, како Матица са укупним природним и друштвеним ресурсима и историjским наслеђима, тако и свеукупна биолошко-умна енергиjа и економска моћ српског народа независно на коме се делу планете налази. Управо због тога, српску диjаспору треба и посматрати као интегрални део свеукупног српског корпуса. Степен његове кохезиjе увек jе у сразмери са друштвено-економским приликама и политиком у Матици, односно са снагом њених конститутивних чинилаца. Уводне напомене Кроз векове, од постања па до данашњих дана, Србе прати судбина сталних ратова, деоба и сеоба. У дугоj српскоj

hitler1.jpg

Адолф Хитлер Турцима продаје „прави мушки“ шампон за косу

РЕКЛАМА у траjању од 13 секунди изазвала jе контроверзе у Турскоj те навела жидовске удруге на жустру реакциjу. У њоj се поjављуjе прерађени говор нацистичког вође Адолфа Хитлера, али оваj пута у функциjи рекламирања шампона за косу. „Ако не носите женске хаљине, онда не требате нити користити њезин шампон“, виче са говорнице Адолф Хитлер те закључуjе како сада постоjи „прави шампон за мушкарце“. Многе жидовске удруге рекламу сматраjу гњусном. Турска жидовска заjедница сматра како jе „потпуно неприхватљиво кориштење Хитлера“ у реклами. Недвоjбено jе како се маркетиншка агенциjа водила паролом да се за „добрим коњем прашина диже“ и да jе свака реклама у медиjима добра. Диjелом су имали право, jер сада

general_draza.jpg

Антифашисти против рехабилитације

Загреб — Савез антифашистичких бораца и антифашиста (САБА) Хрватске данас jе оштро критиковао судски процес за рехабилитациjу Драгољуба Драже Михаиловића у Србиjи. „Процес с настоjањем рехабилитациjе четничког команданта и четничког покрета наjистакнутиjи jе пример претварања осведоченог злочинца у невину жртву и антифашисту“, наводи се у саопштењу. Та организациjа оцењуjе да се и у Хрватскоj рехабилитуjу усташе, али на другачиjи начин, односно, како се наводи, претварањем у припаднике такозване Домовинске воjске коjа под тим називом никад ниjе постоjала. „Све извесниjа рехабилитациjа четничког команданта Драже Михаиловића и четничког покрета нанеће наjвећу штету спрском народу, као што и рехабилитациjа усташтва наноси штету хрватском народу“, истиче САБА. Судски процес у Београду за рехабилтациjу Михаиловића

mercep_u_sudu.jpg

Мерчеп поново негирао кривицу

Загреб — Томислав Мерчеп поново jе одбацио кривицу за ратни злочин над српским цивилима на подручjу Загреба, Пакраца и Кутине, краjем 1991. године. „Оптужница jе жалосна“, рекао jе ратни помоћник министра унутрашњих послова Хрватске Томислав Мерчеп, коjи се поново изjаснио о кривици будући да jе суђење формално почело изнова. Због процедуралне грешке суђење jе прошле седмице одложено, jер jе утврђено да jе чланица судског већа у истрази испитивала jедног од сведока, због чега ниjе могла да води главну расправу. На данашњем рочишту судско веће jе измењено, а у наставку су испитани нови сведоци, међу коjима и супруга jедне од жртава Боже Велебита, Вjера Велебит. Она jе изнела потресно сведочење о

КОЛИКО СЕ СРБА ВРАТИЛО У ХРВАТСКУ

У Загребу jе, 27. фебруара ове године, промовисана студиjа „Мањински повратак у Републику Хрватску – Студиjа отвореног процеса“, коjу jе наручио УНХЦР, а чиjи су аутори проф. др. сц. Милан Месић и др. сц. Драган Багић, истакнути академици с подручjа миграциjа и друштвених истраживања те предавачи на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу. Поменути академици су, такође по наруџби УНХЦР-а, израдили и прву студиjу из раздобља 2006-2007. године „Одрживост мањинског повратка у Републици Хрватскоj“. Већина медиjа у региону су представљању ове студиjе поклонили доста пажње, вjероватно и због присуства предсjедника Хрватске, Иве Јосиповића и шефа Делегациjе Европске униjе у Хрватскоj, амбасадора Паула Вандорена. Поред изjава аутора студиjе и високих госта, медиjи

nada_dimic_kultura_sjecanja.jpg

Нaдa Димић у култури сjeћaњa

Oкруглим стoлoм „Нaдa Димић у култури сjeћaњa“ oбиљeжeнa je 70. гoдишњицa њeнe смрти. Хистoричaри и нeвлaдини aктивисти присjeтили су сe бoрбeнoг путa и стрaдaњa Нaдe Димић, кoja je joш у Нaрoднooслoбoдилaчкoj бoрби у вeликoм диjeлу Хрвaтскe пoстaлa симбoл зa хрaбрoст. У Дивoсeлу, рoднoм сeлу нaрoднe хeрojкe Нaдe Димић, дaнaс ниткo нe живи, њeнe бистe Tрeћe хaпшeњe билo je и пoсљeдњe Нaдa Димић рoђeнa je 6. сeптeмбрa 1923. у Дивoсeлу, a нaкoн Гoспићa нaстaвљa шкoлoвaњe нa Tргoвaчкoj aкaдeмиjи у Зeмуну, гдje je први пут ухaпшeнa и мучeнa. С нeпуних 15 гoдинa пoстaje скojeвкa, сa 17 члaницa KПJ, a у jуну 1941. билa je првa жeнa бoрaц Сисaчкoг пaртизaнскoг oдрeдa. Учeствoвaлa je

Срна

ПРВО НАДОКНАДИТИ УНИШТЕНУ ИМОВИНУ

БАЊАЛУКА, 26. МАРТА (СРНА) – Асоциjациjа удружења расељених лица, повратника и избjеглица у Републици Српскоj подржава закон, чиjа примjена ће доприниjети да се у Српскоj гради легално, али приjе тога овим категориjама становништва треба надокнадити ратом уништену имовину, рекао jе предсjедник Асоциjациjе Воjислав Милишић. „Легално jе и да се избjеглим и расељеним лицима прво надокнади њихова ратом уништена и оштећена имовина, након чега ће они моћи да плате уређење грађевинског земљишта, ренту и остале обавезе“, рекао jе Милишић Срни. Милишић сматра да власти не би требало да врше било какав притисак на ове категориjе становништва у погледу легализациjе стамбених обjеката, све док не добиjу компензациjу за уништену или оштећену имовину

andjelina_1.jpg

СРПСКЕ ЖРТВЕ: АНЂЕЛИНА ЏОЛИ НАС ЈЕ УВРИЈЕДИЛА

БАЊАЛУКА, 26. МАРТА (СРНА) – Филм Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“ ствара искривљену слику догађаjа у БиХ и увредљив jе за српске жртве, оциjенили су представници удружења жртава из Републике Српске након што су, како наводе, одгледали филм. Организациjа породица заробљених и погинулих бораца, Савез логораша и Републички центар за истраживање ратних злочина у заjедничком саопштењу коjе jе обjавила Међународна инициjатива за праћење антисрбизма наводе да jе Џоли дискриминисала српске жртве и изjедначила их са злочинцима. „У филму ниjе приказана ниjедна српска жртва, а сваки ратни злочинац jе Србин“, истакнуто jе у саопштењу. Српкиња Љ. Љ, коjа jе силована у протеклом рату у БиХ, поручила jе Џолиjевоj да

Манастир Гомирје

Посјета манастиру Гомирје

Активисти Српског Друштва Задужбина су за викенд 17-ог и 18-ог марта посjетили наjзападниjи српски манастир у Европи – Гомирjе. Манастир датира из краjа 16-ог виjека и налази се у Горским Котарима, општина Врбашка. Главни разлог наше посjете био jе испомоћ у обављању послова око манастира, jер тренутно тамо живе 3 стариjе монахиње и отац Михаjло, коjи не може све сам да стигне. Суботу смо искористили за обављање потребних послова, да би након вечере коjу су нам спремили, отишли на Вечерњу службу. У недељу након Св. Литургиjе и Причешћа, смо обишли оближње село и извор риjечице Рибњак гдjе смо имали прилику да уживамо у приjатељском разговору са О. Михаjлом, те предивним

kultura_sjecanja_i_pamcenja.jpg

Сјећање и памћење

Удружење студената историjе др Милан Васић, у првом студентском подухвату овакве врсте од оснивања Одсjека за историjу, пониjело jе искру очувања сjећања на Холокауст и геноцид. Чули смо да jе Музеj Републике Српске тек приjе шест година формирао посебну поставку посвећену концентрационом логору Јасеновац. Након тога, сазнали смо да поставка посвећена Другом свjетском рату у истом музеjу, ни jедном рjечjу ниjе спомињала наjвеће губилиште на овим просторима, током година постоjања злочиначке НДХ. Чуваj се и Бог ће те чувати. “Срби су закаснили 50 година“, рече Ариjе Ливне, савjетник предсjедника Републике Српске. Закаснили са покушаjем да сачуваjу сjећање на своjе страдање из средине наjгорег виjека човjечанства. Удружење студената историjе др Милан

avion.jpg

За част професије, за образ отаџбине!

Обраћање команданта Срета Малиновића, пилотима 98. jуришног пука пред борбено полетање Аеродром Лађевци, 24.03.1999. Синови моjи драги, Тигрови 98. jуришног пука! Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеноj лепоти из ваздуха. Али данас, данас вас не водим на jедан такав лет, данас вас водим на лет са коjег се можда нећете вратити. Можда jе ово лет у смрт, али не обичну, већ часну, са хиљаду километара на час. То jе привилегиjа само нас одабраних. И данас као необроjено пута у нашоj историjи, не наређуjе наша команда. Србиjа нас зове анђели моjи челични! Иста она у коjоj проведосмо наше наjлепше дане. Србиjа зове! Испод наших

ivica_dacic.jpg

УТВРДИТИ ТАЧАН БРОЈ СРПСКИХ ЖРТАВА

БЕОГРАД, (СРНА) – Министар унутрашњих послова Србиjе Ивица Дачић изjавио jе да jе jасно да jе циљ НАТО бомбардовања Србиjе 1999. године било стварање независне државе Косово и истакао да jе обавеза државе да у наjскориjе вриjеме утврди тачан броj погинулих током тромjесечног бомбардовања. „Срби никада нису преброjали жртве ниjедног рата, од балканских, преко два светска, а посебно последњег грађанског рата на Балкану“, рекао jе Дачић у бази специjалне полициjске jединице САЈ, гдjе положио виjенац погинулим припадницима те jединце. Он jе рекао да се српски народ увиjек клонио могућност да преброjавањем своjих жртава не повриjеди националне осеjћаjе других, док су за то вриjеме други прецизно знали колко jе њихових страдало

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.