arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Boris_Begovic.jpg

Борис Беговић: Истина

2. јун 2018.

На свим локацијама комплекса „Јадовно“, укључујући и логор „Слана“, пригодна спомен-обележја да постави Република Хрватска и да се побрине да она ту и остану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. јуна 2012. године. Пре три дана, у недељу, 24. јуна 2012. одржана је комеморација жртвама комплекса усташких логора „Јадовно“. Почев од 2009. године редовно се одржавају те комеморације, а пре тога мало је ко помињао те логоре и њихове жртве. Мало је људи, чини ми се, уопште и знало за њих. И данас се ретко помиње стравична подружница „Јадовна“ – логор „Слана“ на острву Пагу. Због туризма, ваљда? Ове године,

Василије Ђ. Крестић

Узроци геноцида и страдања Срба

30. мај 2018.

Геноцид који је погодио Србе у 20. веку последица је нерешених питања државе између нас и Хрвата. После успешно завршених балканских ратова, Београд, Србија као држава и Срби наметнули су се као истински руководећи чиниоци у окупљању Јужних Словена. Након Првог светског рата уједињење је изведено под вођством Срба, са средиштем у Београду. Та победа српског схватања у решавању јужнословенског питања у многим круговима Хрвата, посебно оним национално искључивим, који нису нестали са сцене ни после Првог ни после Другог светског рата, примљена је болно, као тежак пораз, који заслужује још тежу освету. Не само стварање, већ и начин стварања заједничке државе 1918. поменутим круговима Хрватске служили су као непресушни

pavao_levkovic.jpg

Свједочење Златка Вајлера

29. мај 2018.

Док сам набирао ова свједочења о логору Слана, свакоме бићу за којег сам дознао да је из Слане остао жив, порадовао сам се с великом свечаношћу у души. Као да ипак није све тако црно у јами коју сам откривао све дубљом на тијелу мојег ђедовског отока, захвалан некој непознатој природи која као да је ипак нешто добро и сама направила на путу којим се морала исказати у обрани човјека. Суздржано сам зазвонио на вратима београдског стана Златка Вајлера да не би грубо узнемирио, за мене ускрслог! Кад се појавио на вратима, схватих: само овакав и једино овакав, крепак и чврст могао се одржати и бјежати! Захвалан сам му за

Кости мученика

Огледало судбине Српске православне цркве

26. мај 2018.

Аутор: Радован Пилиповић До jесени 1941. године свих 9 епархиjа Српске цркве коjе су се задесиле на териториjи Независне Државе Хрватске остале су без своjих канонско постављених архиjереjа. Уочи рата се преставио у Господу Епископ пакрачки Мирон Николић, а са териториjе НДХ су протерани епископи: зворничко-тузлански Нектариjе Круљ, захумско-херцеговачки Николаj Јокановић (упокоjио се 1943. године). Од последица нечувене тортуре подлегао jе повредама нанетим од усташа, на териториjи Недићеве Србиjе, прогнани Митрополит загребачки Доситеj Васић. Усташе су извршиле сурова убиства над Митрополитом дабробосанским Петром Зимоњићем, епископом горњокарловачким Савом Трлаjићем и епископом бањалучким Платоном Јовановићем. Епископ далматински Иринеj Ђорђевић се наjдуже задржао захваљуjући италиjанскоj окупационоj власти, али jе 8. новембра 1941. године

drava-brod.jpg

Последње збогом поручника Берића

22. мај 2018.

Александра Берић, унука чувеног jунака Априлског рата, команданта боjног брода „Драва“, о дединоj храбрости Мили моjи, Велики бал jе отпочео и ми од данас идемо путем коjи нам jе судбина одредила. Куда и докле – не знамо, али jедно jе сигурно, робови нећемо бити и ако треба да се гине, часно ћемо положити наше животе за добро Краља, Отаџбине и Слободе, а на понос наших Очева, Жена и Синова! Нека нам Бог да снаге и моћи да часно извршимо своjе задатке, а Вама храбрости и љубави, да нас са вером дочекате кад се вратимо у загрљаj Ваш, у загрљаj оних за чиjу слободу смо кренули овим трновитим али часним путем!

Концентрациони логор Госпић - зграда Суда

Логор смрти Госпић

21. мај 2018.

У великоj староj краjишкоj масивноj грађевини у Госпићу коjа jе некада за време Воjне Краjине служила сасвим другим циљевима, смештена jе у прво време окупациjе усташка надзорна служба и усташки затвор, боље рећи логор. У тоj огромноj грађевини са безброjним одељењима и огромним засвођеним ходницима у приземљу и на спрату биле су усташке канцелариjе, усташка мучилишта и затвори за групе заточеника, као и самице за поjединце. Личке усташе познате jош из предратног усташког покрета приступиле су одмах уништењу, убиjању и мрцварењу свих Срба, Јевреjа и Цигана у околини Госпића, у самом Госпићу, па и по Лици уопште. И у уништавању дошли су на jедан само њима своjствен и оригиналан начин.

pobednici-iz-jasenovca.jpg

Јасеновац – најчувенија хрватска „победа“ у 20. веку

20. мај 2018.

Ко се Бога не боjи и људи не стиди, таj може величати наjгоре злочине као победе. Пре неку годину (београдски Курир, 11. децембар 2006, 5), могли смо од Стипе Месића сазнати да су “у Другом свjетском рату Хрвати два пута побиjедили и ми немамо разлога ником се испричавати… Ми смо два пута побиjедили, а сви други само jедном. Ми смо побиjедили 10. травња (10. априла 1941. године, на челу с Антом Павелићем – ИП), кад су нам силе осовине признале Хрватску, и побиjедили смо послиjе рата (уз Јосипа Броза – ИП), jер смо се нашли… опет с побjедницима”. И погрешио jе, дакако, будући да су Хрвати извоjевали много више победа,

Glinski_paroh_Nikola_Ercegovac.jpg

Двaнaeст мjeсeци нeдужaн у тaмници

19. мај 2018.

73 гoдинa oд смрти прoтe Никoлe Eрцeгoвцa, jeднoг oд нajпoпулaрниjих свeштеника СПЦ-a нa Бaниjи, Koрдуну и Лици (2/3): Kрaљeвскo држaвнo oдвjeтништвo у Зaгрeбу je 1909. пoдиглo oптужницу прoтив 53 ‘вeлeиздajникa’. Eрцeгoвaц je биo jeдaн oд пeт oптужeних прaвoслaвних свeштeникa Пише: Ђорђе Личина Никoлa Eрцeгoвaц je, пoд oптужбoм зa вeлeиздajу, у зaтвoру прoвeo пуних 12 мjeсeци. O тим тeшким дaнимa у зaгрeбaчкoм кaзaмaту нaписao je: ‘Oдвeдoшe мe у Зaгрeб у тaмницу судбeнoг стoлa. Kaд мe дoвeдoшe, тaмничaр мe oнaкo хрвaтским брaтским рaспoлoжeњeм уjeдao… Oдвeдoшe мe у 2. кaт тaмницe у вeћ спрeмљeну сaмицу зa мeнe. Oд 7. oктoбрa 12 сaти нoћу прoвoдих у тoj сoбици сaм. Нe дaду сe oписaти мукe

odmazda-nijemaca.jpg

Одмазде окупатора

18. мај 2018.

Већ од првих дана окупациjе немачке власти су започеле са хапшењем људи коjи су требали да превентивно послуже као таоци за стрељања у случаjу оружаних напада на немачке воjнике. Немци су одмах организовали три концетрациона логора: на Бањици код Београда, Црвеном Крсту код Ниша и краj Саве код Шапца. У почетку у логоре су одвођени српски Јевреjи и Роми, похватани jугословенски воjни бегунци после Априлског рата, познати политички противници фашистичког режима, многи угледни jавни радници коjи су одбили сарадњу са новим властима и др. Касниjе, када jе избио устанак, у логоре су као таоце доводили чланове породица устаника и то свих узраста.У циљу гушења сваког облика побуне окупационе власти су

Жене из Пребиловаца

Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у људској историји, али пошто су жртве Срби све се брзо заборавило

17. мај 2018.

77 годинa од усташког злочина у селу Пребиловци Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим

Митраљесци IV батаљона XVI муслиманске бригаде за време борбе са усташама на положаjу код Оџака, маjа 1945. (Фото www.znaci.net)

Последња битка у Европи – операција Посавина

17. мај 2018.

Иако историчари кажу да jе последњи сукоб у Другом светском рату завршен 20. маjа 1945 на холандском острву Тексел, постоjе броjни сведоци и сведочанства коjа указуjу да jе рат заправо завршен осам дана касниjе када су партизани сломили отпор усташких jединица у месту Оџак   Битка на холандском острву Тексел у Северном мору, окончана 20. маjа 1945, сматра се последњом у Европи. Да ли jе заиста била последња? Мало jе позната чињеница да jе последња битка у Европи била битка за Оџаке, сада у БиХ, а тада на териториjи злочиначке НДХ и да jе вођена од 16. априла до 28. маjа 1945. Требало jе окончати борбе до 25. маjа на

Slavoljub_Kovic_1.jpg

Ово је најпотреснија ратна прича, о партизанском дечаку који је херојски ћутао!

17. мај 2018.

Славољуб Ковић Ово jе наjтужниjа прича антифашистичке борбе Срба у Другом светском рату, а ако сте чули за Бошка Буху и Сирогоjна, морате онда знати причу и о Славољубу Ковићу партизанском борцу и куриру коме су Немци урезали петокраку на челу и убили га! Партизанског курира, дечака Славољуба Ковића коjег су сви звали Слава Немци су 1941. гдине заробили на Церу и одвели у логор Забран код Шапца. Тамо су га свирепо мучили и од њега покушали да сазнаjу имена других партизана, а ишли су дотле да су му урезали петокраку на челу, а његова слика крваве главе остаће вечно упамћена. Његова жртва била jе и инспирациjа чувеног дечиjег песника

ognjena_marija_livanjska.jpg

Побратимство Јандре Ковача

16. мај 2018.

Комплетан усташки план и стратегиjа уништења српског живља, не само у Ливну и околини, почивала jе на фактору таjности и потпуног изненађења. Мучки су припремали покоље и на све начине настоjали да глас о злочинима не иде пред њима, да се већ у сусjедном селу не чуjе за покољ приjе него што село буде блокирано. Оне коjи су се тих дана коjим случаjем затекли ван села ниjе имао ко на вриjеме упозорити на опасност па су обично упадали у клопке и умjесто кућа и укућана затицали пустош и крвнике. Умjесто топлих кућних њедара чекала их jе сигурна смрт. Тако jе у вриjеме покоља у Челебићу, на Огњену Мариjу и коjи

Izlozba_prebilovci_01.jpg

О, срам и грдоба

15. мај 2018.

Нашавши се у обручу мноштва усташа, Пребиловчани нису оклиjевали. Већина одраслих мушкараца се разбjежала и посакривала. Руља се сручила у село. Видjевши да су мушкарци већином умакли, усташе су у школу сакупиле жене, дjецу и старце. Од укупно њих 414, било jе 249 дjеце и 91 дjевоjка. Још првих дана априлског рата, обезглављене и разбиjене jединице jугословенске воjске у Херцеговини сретале су се на десноj обали Неретве, готово на сваком кораку, са припадницима Сељачке заштите коjи су им одузимали оружиjе приjетећи смрћу. Заустављали су и возове, нарочито у Чапљини, разоружаваjући воjнике коjи су се враћали кућама или су безглаво лутали, не знаjући куда ће. У Мостару и Чапљини jе дошло

Никодиjе Митровић Фото М. Лабудовић

Преживео сам нацисте, сачекали ме удбаши!

14. мај 2018.

Никодиjе Митровић (87), о бурном животу, од логораша из Дахауа до државног неприjатеља. Свега пет месеци по повратку из логора, у Београду осуђен као сарадник окупатора. Када сам ослобођен имао сам само 33 килограма На недавно одржаноj комеморациjи поводом 70. годишњице ослобођења нацистичког логора Дахау, међу 130 преживелих логораша био jе и Никодиjе Митровић (87), из Београда. Као и претходна три пута када jе после ослобођења обилазио ово злогласно стратиште, отвориле су се старе ране. Тешке слике патње, страдања, призора беспримерног човечjег зла… Ослобођење логора 29. априла 1945. године и повратак у отаџбину, за страдалника Никодиjа, нажалост, нису значили слободу. Убрзо по повратку у Београд, отпочеле су његове муке са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА