„Да ли jе оправдана тврдња да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића?“     Фото: Тањуг Екипа „Недељника“ провела jе неколико дана у Народноj библиотеци Србиjе. “У разговору са запосленима на неколико спратова у jедном моменту смо се запитали како смо успели да постанемо гори људи од Хитлерових следбеника”, пише Богдановић у тексту “Културни геноцид усред Београда”, питаjући се да ли jе оправдано говорити да jе Народна библиотека у своjоj славноj историjи дугоj 180 година имала Први светски рат, Други светски рат и Сретена Угричића? Ми смо, сви заjедно, кажу радници библиотеке, коjи више и нису очаjни

У оквиру манифестациjе „Мjесец руског филма “ у организациjи Светосавске омладинске заjеднице Епархиjе Бањалучке у петак 19.10.2012. приказуjе се оставрење „ПРИЧЕ“. Проjекциjа почиње у 19 часова у Светосавском културном клубу, Бана Милосављевића бр. 8. „Три приче“ представља значаjно остварење и напредак у православноj кинематографиjи. Гледаоцима jе у три дела филма приказана прича коjа храни душу. Приче су испричане искрено, топло и с хумором. Прва прича – „Необично послушање“ неће вас само насмеjати, већ ће вас натерати да се заjедно с главним jунаком замислите о греху гордости и вредностима хришћанске понизности и скромности. „Желим да одеш сутра на гробље, и чим угледате да приносе ковчег, приђеш поворци и почнеш колико год

Премиjер Србиjе требало би да се извини своjим сународницима, због изjаве да су им преци у два светска рата гинули за ЕУ. Он добровољно може да седи у магарећоj клупи немачке амбасаде, али само у своjе име. Уосталом, треба да се зна да jе немачка воjска у Подрињу убиjала цивиле, жене и децу „светећи“ воjне поразе у Првом светском рату, о чему сведоче њихова директна наређења из тог времена. За оне коjи желе да схвате тренутак садашњи, то jе више него довољно. Стогодишњица ослобођења старе и jужне Србиjе у Првом светском рату, коjа jе пала овог октобра, протиче у неразумљивоj тишини. Та календарска равнодушност потиче из социjално-економског безнађа нациjе и

Будимир Лончар jе, како пише у строго поверљивом записнику са затвореног састанка у кабинету тадашњег заменика савезног секретара за иностране послове, посвећеног „случаjу Валдхаjм“ на краjу издиктирао и задатке коjе jе државни врх наложио Министарству иностраних послова, везано за ову аферу, коjа jе очигледно издигнута на наjвиши могући ниво. Неко jе хтео да занемари жртве усташко-немачких покоља на Козари Лончар jе наложио да се „израдиинформациjа“ за председништва република и покраjина у коjоj нагласак треба да буде на политичкоj оцени „случаjа Валдхаjм“ (нагласио Б. С.); да се за потребе чланова Председништва обради сва расположива документациjа о Валдхаjму, како она коjа jе Југославиjа своjевремено предала одговараjућоj комисиjи Уjедињених нациjа, тако и она

Легитимно је право сваког грађанина, па и вјерског поглавара да учествује у кампањи за попис становништва, али је чудно када има бојазан да у том народу има велики број оних који нису до краја свјесни своје националности или нису храбри да се на овај начин изјасне, рекао је Срни историчар из Београда Чедомир Антић. Он је, поводом позива замјеника поглавара Исламске заједнице у БиХ Изета Спахића да се исламски вјерници на попису упишу као Бошњаци који говоре босанским језиком, оцијенио да је веома лоше када неко ко вјерује у нешто и залаже се за одређене вриједности направи корак даље па каже да неко ко не дијели ту његову вредност није

Ја сам – сећа се даље Данко Васовић – од првог дана кад сам се заинтересовао за Валдхаjмову ратну прошлост, од првог текста у „Вечерњим новостима“, осећао одређени притисак и неку врсту опструкциjе – већ сам казао како сам, рецимо, jедва „угурао“ у новине и таj први, ексклузивни интервjу са Валдхаjмом. Све то сам ипак тумачио као опрез тадашњег главног и одговорног уредника Илиjе Боровњака или можда као завидљивост и суjету поjединих уредника и колега коjи се нису могли помирити са чињеницом да се тако озбиљном темом тако успешно бави jедан млади, превасходно спортски новинар. Спровођење заробљених Козарчана НИШТА НИЈЕ СЛУЧАЈНО А кад су ми на могуће опасности пажњу скренули наjпре Симон

Иако jе Курт Валдхаjм дуго и веома упорно порицао било какву везу са геноцидним операциjама на Козари у пролеће и лето 1942. године, доказуjући чак да jе у то време био у Пљевљима, притешњен доказима он ће – тада већ као председник Аустриjе – краjем октобра 1986, ипак признати тадашњем америчком министру правосуђа Едвину Месеу да jе учествовао у тоj офанзиви, али jе и даље своjу улогу минимизирао, тврдећи да jе био официр за везу или задужен за снабдевање jединица храном и осталим. Ниjе  био само преводилац у рату: Поручник Курт Валдхаjм (десно) Чињенице су, међутим, биле тврдоглаве и неумољиве, посебно оне коjе су краjем марта 1986. године саопштили челници