Разумни људи знају зашто је деценијама ћутао и верују да ће српски род ускоро проговорити снагом грома. Реченица из наслова слоган је Српског културног куба, кога су у Београду 1937. године основали Слободан Јовановић (на слици са Богданом Поповићем), Стеван Мољевић, Слободан Драшковић, Драгиша Васић, сестре Душица и Ружица Борисављевић. 1. Из чуђења не можемо да изађемо: шта ово би са нама? Где смо се ово нашли? Је ли умрла савест човечанства гледајући како једном малом народу, витешком и слободарском, који је своју врхунску етику давно уградио у морални кодекс човечанства, отимају комаде његове отаџбине? Да није Европа пресвисла од стида и бола кад је видела како се кривице ослобађају

Бадњи дан, кад су се – године нулте – персиjски маги вођени звездом већ били прикучили „дому хлеба“, што на ивриту значи Беjт Лехем, Витлеjем, и за њих jе био предукус божићног загрљаjа Бога и човека, како се то надахнут списима семиолога, математичара и свештеника Павла Флоренског, загинувшег у Гулагу, пре неколико децениjа неодољиво изразио митрополит Амфилохиjе. Но, Персиjанци ће идући пут у значаjниjи поход у Свету Земљу доћи тек 614. године, направивши покољ какав ће тек донекле да понове крсташи године 1099, када ће Јерусалим да ослободе од ислама, а муслимане и све остале житеље Светог Града, укључуjући и тамошње хришћане, од живота.   Персиjанци ће у том свом

На огради Основне школе у Кочерину краj Широког Бриjега никнуло jе 12 у камену исклесаних ћириличних слова високих 1,4 метра, широких метар и дебелих 25 центиметара. Немало jе то изненађење за просjечног читатеља коjему се Широки Бриjег може везати уз свашта, али врло тешко уз − ћирилицу. Па сам се распитао тко jе то поставио и зашто, тко jе клесао слова у херцеговачком жестацу и с коjом наканом. Сви ми у Кочерину веле да о свему томе наjбоље зна Грго Микулић, економист и директор Туристичког уреда Широки Бриjег, пjесник, књижничар, клесар, кипар, етнолог, љубитељ старина… Будући да jе риjеч о ћирилици, макар и “арвацкоj“, ипак ме прво заголицало питање како

О Олуjи сам писао док jе jош траjала. Непосредно кад jе Олуjа завршила подузео сам jедно велико истраживање о свим процесима догађања. Ходао сам од села до села, од куће до куће, од згаришта до згаришта, од непосредних информаната до надлежних органа власти воjних и цивилних. Пошто сам узео за предмет сва ратом разорена насеља српска и хрватска, jер су и Срби своjим етнобандитизмом разорили око 300 хрватских насеља а Хрвати око 1.200 српских боjао сам се да то никада нећу сам завршити. Нашао сам исте методе и исте посљедице разарања с том разликом што су хрватска насеља започела или довршила обнову, а српска су димила и била у комплетном

После ослобођења и уjедињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” . (1)   На инициjативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана jе 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била jе Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандиjе у Дубровнику. Поново jе изабрана за председницу Задруге jуна 1921. Један од главних циљева задруге

Завршно етничко чишћење Хрватске од Срба одвиjа се кроз „хрватску православну заjедницу“, претечу „хрватске православне цркве“, коjа jе недавно добила свог првог „свештеника“ и своj први „храм“, изjавио jе Срни предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. Он jе рекао да резултати посљедњег пописа становништва у Хрватскоj показуjу да учење Анте Старчевића, промотера хрватског државног права са краjа 19. виjека и идеолога усташтва, рађа своjе плодове и у 21. виjеку. „Етничко чишћење Срба физичким ликвидациjама и протjеривањем, коjе jе започео Анте Павелић 1941. у вриjеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а наставио Фрањо Туђман 1991. у вриjеме `неовисне државе Хрватске`, настављено jе суптилниjим методама – однарођивањем и превjеравањем, што показуjе и наjновиjи

Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли сaмo пoлoвичaн успjeх. У прилoг тoмe иду пoдaци из УНХЦР-a кojи у 2012. гoдини биљeжe сaмo 55 пoврaтникa, штo знaчи дa je пoврaтaк Србa прaктички зaустaвљeн Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли

Његово преосвештенство епископ липљански Јован /Ћулибрк/ одржао jе предавање у Јерусалиму о вишеслоjности религиjског аспекта конфликта на Косову и Метохиjи. Епископ Јован говорио jе о историjи и савременим оквирима тог конфликта, а нарочито о утицаjу агресивног атеизма за вриjеме социjалистичке Југославиjе и псеудо и квазирелигиозности проjављеним у вриjеме нестанка Југославиjе. ”Без разумевања свештене димензиjе Косова и Метохиjе и тога да се у бившоj Југославиjи историjа углавном збива у огледалу, не могу се разумети сви видови религиозности коjи су на сцени у конфликту на Косову и Метохиjи и вишеструко га обликуjу“, рекао jе епископ Јован. Епископ липљански Јован, викарни епископ Његове светости патриjарха српског Иринеjа у Пећкоj Патриjаршиjи и секретар Одбора

Latinica Одмиче вриjеме, године, мjесеци, дани… старимо и нестаjемо. Иза нас оста jош jедно „прохуjало љето“ са свим своjим радостима, тугама, успjесима, падовима, обазирањима, чекањима, надањима. Оде неповратно, за увиjек!   Остали сте ви, ми. Остали су наши снови и наше жеље. Остали су они коjи вjеруjу у боље сутра и они коjи немаjу куда. Остале су неузоране њиве и неискрчена дворишта, несазидане куће и неоплакани гробови. Остала су попаљена огњишта и напуштена домаћинства. Стара насеља са новим људима. Култура у подрумима ускладиштена а памћења у књигама прецртана. Ако се историjа понавља зашто баш на нама? На нама Србима из Хрватске. Увиjек на нама?   И приjе су одлазили наши