arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Sv.jpg

Данас је Савиндан

27. јануар 2019.

Српска православна црква (СПЦ) слави Дан Светог Саве (Савиндан) коjим се обележава успомена на српског просветитеља и првог српског архиепископа из 13. века. Свети Сава Празник Светог Саве jедан jе од наjвећих храмовних и породичних празника, светкуjу га многе занатлиjе, а проглашен jе и за школску славу. Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) био jе рашки племић из владарске породице Немањића, утицаjни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископиjе, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Умро jе 27. jануара 1236. у Трнову (Бугарска) и таj дан jе црква установила као празник коjим се обележава успомена на његов живот и дело. Почеком 19. века спевана jе позната Химна

Дуго је трајао тај мој пут

24. јануар 2019.

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

Srpska_familija_1941.jpg

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

23. јануар 2019.

Свjедочанства о злочинима у Петровоj гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краjа маjа 1942. године  Пише: Ђуро Затезало На подручjу кордунашке опћине Воjнић живjело jе, према попису становништва од 31. децембра 1931. године, 31.249 становника. Од тога 27.608 Срба, 3.613 Хрвата и 28 припадника других народности. Од укупно 27.608 Срба за вриjеме Независне Државе Хрватске угасио се живот њих 7.626, односно 27,62% те популациjе. Међу убиjенима су 1.634 дjетета у старости до 15 година живота и палих у борби против фашизма а за слободну своjу хрватску домовину 1.508 бораца. Да би што више осоколио своjу зликовачку воjску у плану потпуног истребљења српског народа с подручjа Независне Државе Хрватске,

kupres3.jpg

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

23. јануар 2019.

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ ниjе веровао у погром. Ко да одустане од своjе куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости”: „Зло jе 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

ЉУБА ЛАЛИЋ-КОЊИКУШИЋ: мене су прву извукли из јаме…

Љуба

21. јануар 2019.

Прошло више од четрдесет година откад је Љуба Коњикушић, по роду Лалић, кренула испод Динаре и станила се у Банатском Деспотовцу, а још јој војвођанска равница тијесна и сјета јој почине на ведро чело чим се спомене родни крај. Не вежу је за њега ведре успомене и радости младалачке но туга бескрајна и голема трагедија и неизмјерне патње које је претрпјела, али свједно — глас јој лако задрхти чим се спомене Ливно и родни Рујани. И управо то што је као седамнаестогодишња дјевојка преживјела љета 1941. неизбрисиво се урезало у сјећање и о томе говори као да се збило јуче. Није у потпуности сачувала чак ни говор роднога краја, онај

dragan-krosnjar.jpg

Село масовних гробница

19. јануар 2019.

Нема само Кордун своjу Чемерницу. Истих топонима има и у Србиjи, Босни и jош понеки у Хрватскоj. Али, само jе кордунашка Чемерница оџивела своjе име, у чемеру и jаду. Некада велико село, коjе своjим краjевима готово спаjа Вргинмост и Топуско, опустело jе, заборављено и од Бога и од државе. О страдању Чемерничана наjречитиjе говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из “Олуjе”, зарасле у коров и jош необележене и безимене, чекаjу ексхумациjу и идентификациjу убиjених. Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било jе у њоj око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање.

papuk-spomenik.jpg

Сјећање на највећи покољ Срба у Славонији

16. јануар 2019.

Биљежимо годишњицу jош jедног великог злочина над Србима. На дан Св. Василија Великог, 13. и 14. jануара 1942. године усташе су злостављале и побиле око 350 мjештана  славонских села Јоргића, Зубића, Добрића, Кометника и Секулинаца. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку. Фотографиjа са обиљежавања 70-те годишњице злочина 14. jануара 2012. године Наиме, два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташких jединица погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан накнадно умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратили у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Тристотињак усташа и домобрана

Prebilovci_1.jpg

Крвави камен херцеговачки: Крвави Божићи

4. јануар 2019.

Трећи талас у сповођењу усташког геноцида у Херцеговини инициран jе упутством Главног усташког стана од 20 jула 1941 године. Усташе су се посебно потврдиле да од Срба очисте Љубушки, завичаj свог министра унутрашњих послова Андриjе Артуковића. Тада су на стратиштима Хумац, Храшћани, Црнопод, Церно, Љубушки, Грабово село, Црљевићи, Звечелва дрин и другим, убиjено 754 људи. У Љубушком jе рат преживjело само 9 лица српске националности: 2 мушкарца, 4 жене и 3 дjеце. Једна од наjстрашниjих трагедиjа погодила jе Пребиловце, наjхомогениjе српско село у околини Чапљине, у коjем су од 1 008 житеља 994 били Срби. Само 6 августа од 7:30 до 13:30 часова у 120 метара дубоку jаму Голубинка хрватске

Slider_Kastel_Sucurac.jpg

УСКРС МРЖЊЕ У ХРВАТСКОЈ (II. ДИО): “Ни у мору мире, ни у Србину вире”

16. децембар 2018.

Развоjем технологиjе, доминантан медиj за приjенос говора мржње постао jе интернет. Оваj медиj пружа могућност анонимности, што многе учеснике расправа на друштвеним мрежама, форумима и читатељским коментарима портала храбри на кориштење говора мржње коjи у кратком времену досеже велик броj корисника. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Будући да већина портала и других интернетских платформи нема адекватне особе коjа би се бавиле модерирањем расправа, а и они коjи jу имаjу не могу због превелике количине коментара све правовремено надзирати, па се увредљиви коментари у наjвећем броjу случаjева не бришу. Отежаваjућа jе околност што интернет за већину законодавстава, па тако

Slider_ubi_Srbina.jpg

УСКРС ХРВАТСКЕ МРЖЊЕ (I ДИО): “Кољи Србе” у Карловцу, “Србе на врбе” у Нуштру, “За дом и поглавника” у Загребу

15. децембар 2018.

Под насловом “Насиље и несношљивост према Србима”, Српско народно виjеће пописало jе низ случаjева насиља, несношљивости и говора мржње коjи су се кроз 2014. годину догађали у Хрватскоj. У уводу овог шокантног материjала, из Српског народног виjећа истичу како jе примjетно да су се нецивилизациjске поjаве од 2012. године прошириле циjелом Хрватском. Слидер уби Србина Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. Том тренду “значаjно jе придонио друштвено-политички контекст коjи се од доласка коалициjе предвођене СДП-ом на власти, а потом и након придруживања Хрватске ЕУ, све више радикализира и поприма ревизионистичко-десничарска обиљежjа”. Оваj извjештаj, коjи упозорава на нову фашизациjу хрватског

Ратко Дмитровић

Усташе ће вам опростити што су вас убијале

15. децембар 2018.

„Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће иницијативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да је у концентрационом логору Јасеновац убијено преко пола милиона Срба Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. априла 2016. године. Један од првих послова које је Фрањо Туђман обавио у својој новоствореној држави, сада већ далеке 1990. године, односио се на „рушење великосрпског мита о страдању Срба у логору Јасеновац“. Објашњавајући да су Срби као народ склони митоманији, преувеличавању свега и свачега, укључујући своје жртве и своје јунаштво, Туђман је изнео податак да је у логору Јасеновац убијено између

Tudjman_1997.jpg

Усташлук је ипак прошао

15. децембар 2018.

Хвалећи наводно изразито антиусташко опредjељење Фрање Туђмана како би ваљда на таj начин омекшао хрватски десни екстремизам, што jе сасвим у супротности с временом у коjем jе први хрватски предсjедник владао, Славко Голдштајн, иначе мудар и разуман човjек, доживио jе изгледа некакав своj унутрашњи лом – у тим његовим тактичким вибрациjама могло би се пронаћи и понешто од оне врсте илузиjе коjу бисмо могли назвати jаловим надањем у чудо, а чуда се људима обично причињаjу кад им све лађе потону… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. „Славко, док сам jа ту, усташлук неће проћи“, цитирао jе недавно у интервjуу

Црква Св. Јована Крститеља, Црквине (крај XIII вијека, срушена за вријеме Турака, почетак обнове 2008.године)

Страдање породице Пушоња на Црквинама 1942.

4. децембар 2018.

Францетића „Црна легиjа“ починила jе стравичан злочин над Србима у селу Црквине. Таj дан убиjено jе 165 цивила, међу коjима jе било 40 чланова породице Пушоња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 16. марта   2017. године. Њемачка команда jе 10. априла 1942. године издала наређење да се покрене офанзива под називом „Трио“ (у Југославиjи позната под називом „трећа неприjатељска офанзива“), чиjи jе циљ био уништење устаничких снага и темељно чишћење подручjа од Хан Пиjеска према Рогатици и долине риjеке Дрине. Ангажоване су елитне њемачке, италиjанске, усташке, домобранске снаге и локална милициjа (састављена већином од домаћих муслимана). У овоj офанзиви ангажована jе и злогласна

rasenica.jpg

Милан Пантовић: Запис са Кордуна, љута личка зима

3. децембар 2018.

Била некад Петрова Гора и Вргинмост на Кордуну. Било широко Гламочко поље и село Преодац, с љихаду извора хладне воде. Била jедна кућа у Великом Обљаjу, одакле jе Гаврило Принцип закорачио у живот и историjу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7.  марта 2016. године. Било. Данас, Петрову гору, именом Гвозд крстили и Вргинмост друго име добио. По Гламочком пољу, ветар тугованке завиjа и снегове с Малог и Великог Шатора сваљуjе, а од куће Гаврилове остало нешто мало од темеља. Колико да подсети да jе ту кућа била. Ево већ десету зиму, невољници српски из Високе Краjине, с Кордуна, из Лике и осталих

Поглед са дна јаме Равни долац

Усташе је живу сахраниле у јами

29. новембар 2018.

Прикупљајући податке о усташким злочинима у Ливну и околини, доспео сам 1990. у питомо село Губин, где је тада живела Сава Петровић која је у лето 1941. преживела пакао јаме Равни долац на Динари. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. маја  2016. године. У ту јаму, дубоку готово 50 метара, усташе су на Огњену Марију, 30. јула 1941, убациле 218 жена и деце из Доњих и Горњих Рујана. Њих 14-оро, међу њима и Сава, преживело је и из јаме извађено месец и по дана касније. – Ја сам ти родом ту из Чапразлија, од Марчета – почела је сићушна старица своју сетну

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА