arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
jadovno_konferencija_2011-010.jpg

Милан Басташић: Хрвати између Јазовке и Јадовна

25. мај 2014.

English  Нађите снаге и одговорности па одговорите на питање: ЗАШТО СТЕ НАМ ТО УЧИНИЛИ? Хрватски политички врх обиљежио је европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима, на хрватски начин. Најприје Јазовка па онда Јадовно. Србима увреде, дипломатским представницима и свјетској јавности -рог под свијећу. Уз велика објашњења како се ради о цивилизацијској историјској вриједности (на коју их је подсјетила Европа), кажу да су послије седамдесет година дошли на јаму Јазовку на Жумберку гдје су партизани по доласку у Загреб 1945. побацали рањене домобране и усташе из загребачких болница. Ово је ваљда требало изазвати оправдано гануће дипломатског кора кад није речено да су ту побијене усташе заробљене приликом напада партизана на

mobilni-poziv.jpg

У Србији активиран СМС 2161 за помоћ Српској

25. мај 2014.

У Србиjи jе данас активиран хумантарни броj, гдjе грађани Србиjе могу слањем празне СМС поруке на броj 2161 донирати помоћ за угрожено становништво у поплављеним подручjима Републике Српске, рекао jе директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић.   Он jе рекао да jе хуманитарни броj 2161 активиран у склопу вођења хуманитарне акциjе Представништва Републике Српске у Србиjи на помоћи угроженом становништву на поплављеним подручjима на териториjи Републике Српске. Слањем празне поруке донира се 100 динара /0,87 евра/ помоћи угроженом становништву у поплављеним подручjима на териториjи Републике Српске. „Од сутра ће корисници услуга мобилних оператера `Теленор` и `ВИП` такође моћи слањем празне поруке на исти броj 2161 да донираjу и

svijece.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ СТРАДАЊА СРБА У ЈОШАНИЦИ

24. мај 2014.

ФОЧА, /СРНА/ – Дводневном манифестациjом „Маjско сjећање на jошаничко страдање“, Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Фоча обиљежиће 22 године од злочина у Јошаници, коjи се догодио на Никољдан – 19. децембра 1992. године. Задушно предвечерjе код централног споменика у Фочи заказано jе за данас у 19.00 часова, програмом обиљежавања предвиђено jе извођење драмског приказа „Тражим правду за невине жртве“, а у наставку духовно вече на коjем ће 56 мjеста остати празно, са упаљеним свиjећама, симболизуjући жртве злочина. У недjељу, 25. маjа, биће организовано задушно ходочашће од централног споменика у Фочи до споменика у jошаничком засеоку Хоџићи. Планинари, спортисти и остали грађани кренуће из Фоче у

rov-vojnici.jpg

Велики рат: Некажњени геноцид и неодмерени степен кривице – Печат истине у власти победника (II део)

23. мај 2014.

Немци су сматрали да ће ратом испунити своjу културну мисиjу коjа ће бити потребна у наступаjућем XX веку, о чему jе у своjим сећањима детаљно писао Фон Молтке, а што jе Курт Ризлер сажето написао 1. августа 1916. године: „Троструки jе смисао рата: одбрана од садашње Француске, превентивни рат против будуће Русиjе (већ закаснео) борба са Енглеском око светске доминациjе“     Расправа о узроцима и кривици за Први светски рат потраjала jе и после Другог светског рата. Међутим, немачки историчар Фриц Фишер 1969. године окончава ову расправу на дуже време своjом познатом књигом Рат илузиjа, немачка политика 1911−1914. Фишер у своjоj студиjи истиче да немачки канцелар Бетман- Холвег ниjе

mlinar1.jpg

Пронашли смо човека који је спасио 700 људи у Обреновцу: Запамтите Мирослава Млинара!

23. мај 2014.

Након што jе спасао 700 живота и упутио се ка даљем спасавању, хероj кога су Обреновчани тражили да би му се захвалили, коначно jе пронађен. Ради се о Мирославу Млинару, коjи jе тог кобног дана ризиковао своj, како би спасао туђе животе      Човек за коjим jе трагало преко седамсто људи, да би му се захвалило што jе успео да им спаси животе, коначно jе пронађен! Ради се о Мирославу Млинару, коjи jе храбро учествовао у спашавању и евакуациjи људи из Обреновца. Након што jе пружио неопходну помоћ, Млинар jе морао да настави даље и да оде на другу локациjу ради помагања осталим људима чиjа jе евакуациjа траjала током

susnjar-3-eng.jpg

THIRD ROUND TABLE “ŠUŠNJAR 1941”

23. мај 2014.

Српски On 1st August 2013, the Third Round Table “Šušnjar 1941” was held in Oštra Luka, with around 45 historians, civil servants and scientists, veterans of the NOR [Narodno-oslobodilački rat, People’s Liberation War], surviving victims, writers, journalists and others. It was organised by the Municipality of Oštra Luka and the Organising Committee consisting of Prof. Vladimir Lukić, PhD, Petar Dodik, Mihajlo Orlović, Ranko Pavlović and Vukašin Davidović. More than 35 testimonies and witness accounts were given on the horrifying slaughter that took place on Saint Elijah’s Day (2nd August) in 1941.At the very beginning, the poet Boro Kapetanović recited verses from his touching poem about Šušnjar, followed by one minute’s silence

СЈЕЋАЊЕ НА СТРАДАЊЕ 12 БЕБА

23. мај 2014.

БАЊАЛУКА, 22. МАЈА /СРНА/ – Полагањем виjенаца и цвиjећа на спомен-обиљежjе „Живот“ у центру Бањалуке, jуче су обиљежене 22 године од смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру, коjе су умрле због недостатка кисеоника за инкубаторе. Жељка Тубић, маjка jедне од трагично преминулих беба и секретар Удружења „12 беба“, рекла jе да се годишњица смрти 12 беба обиљежава скромно, како и треба, с обзиром на ситуациjу у Српскоj изазвану поплавама. Она jе поручила да се никада не смиjе заборавити оваj злочин. „Нада нас маjки jе да ће, ипак, некад неко за ово да одговара и да се никад више нигдjе не понови овако нешто“, додала jе Тубићева. Она jе напоменула

ratko-tribina.jpg

РАТКО ДМИТРОВИЋ: Господо из УНС-а, НУНС-а и НСПМ, Срђана сте потрошили, ко је следећи Шкоро

23. мај 2014.

Четрнаест година након октобарске револуциjе коjа jе ваљда, циљ jе био такав, разбила мрак у Србиjи и донела слободу и независно новинарство, добили смо новог борца за слободу jавне речи и исто такво новинарство. Зове се Срђан Шкоро. Ко jе Срђан Шкоро? Да ли сте, одговорите себи, искрено, да вас други не чуjу, ви из руководства УНС-а, НУНС-а, НСПМ пре овог случаjа икада чули за тог човека?   Има више од 50 година живота. Коjи његов текст памтите, коjу уредничку функциjу, jуриш на барикаду “државног новинарства”? Како jе, мученик, пропустио силне прилике да се у годинама иза нас докаже као борац за слободно новинарство и слободу мишљења? Откуд сад та храброст достоjна народног хероjа.

МИТРОВИЋ: НЕПРИХВАТЉИВО МАЛА КАЗНА ЗА ЗЕМИРА КОВАЧЕВИЋА

22. мај 2014.

БАЊАЛУКА, 22. МАЈА /СРНА/ – Породице жртава рата из Републике Српске сматраjу да jе неприхватљиво мала казна коjом jе Суд БиХ осудио Земира Ковачевића на 10 година затвора због ратног злочина над српским цивилима на подручjу Сиjековца у општини Брод 1992. године. „Мислимо да jе риjеч о краjње малоj казни с обзиром на размjере почињеног злочина и чињеницу да jе злочин у Сиjековцу био `замаjац` за почетак крвавог грађанског рата у БиХ“, рекао jе Митровић Срни. Он jе нагласио да jе ова пресуда jедан у низу доказа двоструких стандарда правосуђа БиХ када jе риjеч о ратним злочинима у БиХ почињеним над Србима. „Породице погинулих из Републике Српске немаjу повjерења у

sterija.jpg

Стерија и Скерлић

22. мај 2014.

Нема, дакле, у српскоj култури простора за оданост српскоj историjи, упркос тоj историjи Вештина заборављања ниjе само нешто што омогућава живот, премда jе баш то у великом степену, него jе – можда и у исти мах – и непроцењива припрема за смрт, само искушавање смрти. Она припада мрежи коjу тка свака култура. Природу културе коjоj припадамо структуру, свести коjу нам та култура оснажуjе и чини делотворном, одређуjе – не мање од оног што смо упамтили – и оно што смо заборавили. У годинама коjе су се неприметно, али болно примакле после велике представе испуњене насиљем, убиствима, покличима народних првака, пламтећим лудилом европских народа и бакљама сиjаjућих вароши и градова, после

vladimir-jagar-2.jpg

Шпегељ јавља – капетане, бежи!

22. мај 2014.

Владимир Јагар, први оперативац КОС у вировитичком делу операциjе „Штит“ : Прва кућа минирана у Хрватскоj 1991. – била jе Јагарова. Проблеми у Београду     КОЛИКО jе поверење у „свог човека“ из КОС, Владимира Јагара имао Шпегељ и сви његови наjближи сарадници Ђуро Дечак, Антун Хабиjанец, Фрањо Ковач, наjбоље сведочи податак да jе одмах по приказивању филма на телевизиjи, генерал Шпегељ послао свог човека од поверења Фрању Парадиновића у рано jутро 26. jануара 1991. у Старо Градско да Јагаровоj ташти jави да се оваj склања и да су проваљени. Иако jе све што jе емитовано на ТВ снимано у његовом присуству и у кући капетана КОС, генералу ниjе пало

studentske-radne-cete.jpg

Рад студентских радних чета у Соколској жупи Мостар

22. мај 2014.

Соколска жупа Мостар обухватала jе области Херцеговине, Далмациjе и Имотске краjине коjи су у свему оскудевали. Жупа jе сматрала да jе несташица воде наjвећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим краjевима  решила jе да уреди око деведесет вода. Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и поjединце. (1) Пошто су поjедина државна начелништва саботирала акциjу Жупе Мостар, у раду на економском и културном уздизању села, Жупа Мостар предложила  jе састанак своjе управе са представницима покрета „Академског добровољног рада“ на селу. Резолуциjом  коjа jе донета на састанку, одлучено jе да се уjедине и да споводе узаjамну сарадњу

svijece.jpg

ПОМЕН УБИЈЕНИМ СРПСКИМ ЦИВИЛИМА

21. мај 2014.

МИЛИЋИ, 21. МАЈА /СРНА/ – У насељу Жутица у општини Милићи данас jе обиљежено 22 године од убиства осам српских цивила у овом мjесту. Представници општинских власти, локалне Борачке организациjе и чланови породица погинулих положили су цвиjеће и прислужили свиjеће на мjесту страдања. На данашњи дан, 21. маjа 1992. године, припадници паравоjних муслиманских снага пресрели су у мjесту Жутица, на регионалном путу Милићи – Сребреница, камион коjим су се превозили радници предузећа „Боксит“ и мjештани села Подравање и из засjеде убили осморо цивила, међу коjима и двиjе жене. Тог дана убиjени су Слободан Зечић /26/, Миленко Ковачевић /32/, Обрениjа Илић /34/, Мићо Лазаревић /18/, Миљана Обрадовић /54/, Недељко Кандић /38/,

ЗЕМИРУ КОВАЧЕВИЋУ 10 ГОДИНА ЗАТВОРА

21. мај 2014.

САРАЈЕВО, 21. МАЈА /СРНА/ – Суд БиХ осудио jе Земира Ковачевића на десет година затвора због учешћа у убиствима, малтретирању и пљачки српских цивила на подручjу Сиjековца у општини Брод 1992. године. Оптужница терети Ковачевића да jе као припадник Интервентног вода Прве босанскобродске бригаде у марту и априлу, те jулу и августу 1992. године на подручjу општине Брод, сам и са неидентификованим припадницима Хрватских одбрамбених снага и Хрватске воjске учествовао у убиствима, мучењу, незаконитом затварању, одвођењу на принудни рад, пљачкању и неоправданом уништавању имовине српских цивила. У оптужници се наводи да jе Ковачевић учествовао у нападу на село Сиjековац гдjе jе, заjедно са осталима, из кућа извео 15 одраслих особа

vladimir-jagar.jpg

Снимци са четири бај-паса

21. мај 2014.

Владимир Јагар, први оперативац КОС у вировитчком делу операциjе „Штит“: У седам дана октобра 1990. два пута насамарио Шпегеља. Шала са Васиљевићем добро завршила   КАПЕТАН Владимир Јагар био jе „први“ оперативац КОС у операциjи „Штит“. Млади капетан, jош половином септембра 1990. приjавио jе да jе генерал Шпегељ с њим контактирао на Билогори у репрезентативном обjекту „Кинково“ код Вировитице где му jе изнео тезу да постоjе „наши“ и „туђи“ официри ЈНА. Капетан jе обавестио „свог“ пуковника Бошка Келечевића у Загребу и после провере информациjа jе дошла до генерала Васиљевића. Када jе операциjа „Штит“ почела почетком октобра Јагар jе био код Шпегеља нотиран као поверљив човек. Данас jе пензионер. На прво

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА