arrow up
Јасеновац_улаз_у_логор_1.јпг

Дуго скривена тајна: Истина о ископавањима у Јасеновцу

Само 1964. вршена су ископавања у Јасеновцу, и академик Срба Живановић је учествовао у њима. У енциклопедији Цатена мунди први пут је објављен извештај. Предраг Драгић Кијук је 1991. у енциклопедији Цатена мунди, свима и свакоме, обзнанио извештај комисије о том ископавању, после кога је Срба Живановић морао да бежи из земље. Ево одломка: „У првој сонди бр. 112 Б настављено је ископавање. Уклоњен је прво површни слој блата направљен после кише, па се затим наставило са ископавањем. Између дубине 1,20 и 1,50 м лежали су многи нагомилани предмети распоређени без неког одређеног реда целом површином сонде. Били су помешани са груменима креча, од којих су поједини били знатне величине до

злоцин-у-поникавма-и-сапицима.јпг

Годишњица злочина над Србима у Чајничу 1993.

14. фебруара обиљежава се годишњица како су 1993. године снаге тзв. АРБиХ убиле 24 цивила српске националности у чајничким селима Поникве и Шапићи. Напад је изведен с леђа, с територије Црне Горе. Међу убијенима је био и 14 година стар Жељко Машић. Рањена је и заробљена седмогодишња Ивана Машић која је са мајком одведена у логор у Горажде. „Мама је међу злочинцима препознала комшије Бунгуре, Муслимане из Буковице“ рекла је Ивана Машић. Жртве и породице жртава безуспјешно покушавају, својим свједочењима, да пробуде правосудне институције у БиХ и Црној Гори. Годинама је истрагу о овом злочину водило Окружно тужилаштво у Требињу. По налогу Суда БиХ предмет ће преузети Тужилаштво БиХ. Врховно државно тужилаштво

ЈАЊА ЛАЛИЋ-ШУЊКА: најтеже ми је било слушати и гледати како ми браћа умиру од жеђи и глади…

Јања

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и годинама – записао сам у прољеће 1990. Онако крупна и стасита, још сигурно и кротко корача и, сем по неколико грдних ожијака по тијелу, ни по чем се не би дало закључити да је судбина и према њој била тако окрутна, да је и она искусила немилосрђе усташко. Ведра, говорљива, очито задовољна са три кћери и сином и њиховом срећом, нерадо збори о ономе што је прије безмало педесет година преживјела у родним Рујанима. Све би, каже, некако то да заборави и сметне с ума, али се не да, снови је изнова враћају у Равни долац и мира

Дракулиц.јпг

Покољи 1942. године – егземплар геноцида

Покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља егземплар геноцида, јер су у њему убијени сви без селекције, и иза њега стоји држава, а не појединци, истиче новинар и публициста из Бањалуке Јован Бабић. Он је нагласио да је сигнал за извршење злочина дат из Загреба, што се види из чињенице да су убиства извршиле двије сатније Друге тјелесне бојне поглавника НДХ Анте Павелића, која је била његова лична гарда. „Да је евидентно ријеч о геноциду и да је план за извршење злочина припреман у тајности, говори и податак да чак ни велики жупан тадашње жупе Лука и Сана – Владислав Витез Алеман није био упознат о

Марвеним вагонима за Јасеновац

Затворише врата и спустише ону тешку резу. Она је стравично треснула у своје лежиште, врло гласно, јер је у вагону владао мук, као да никога нема. „Сви мушкарци старији од десет година, нека изађу у строј. Ако остане нетко иједан дан старији од десет година, бит ће стрељан. И он и мајка”! Излазе људи на чистину испред Соколане и некадашње школе у Грубишном Пољу. Постројавају нас у четири реда, врсте. Колона се протегнула од цесте до насупрот католичке цркве и цинтора, па лијево, све до куће некадашњег пристава. Мајка и сестра плачу и гледају ме. Ништа не говоре. Прећутно и оне и ја прихватисмо пријетњу као реалност и ја пођох

Усташке звијери умориле 52 ђака

У знак сјећања и вјечни помен невино умореној српској дјеци у Народној школи у Шарговцу, код Бање Луке, 7. фебруара 1942. године, наводимо доступне основне податке о 52 заклана ученика – православца, према школском „Именику“.   Гламочанин Ђурђа Радојка, рођена 1. 3. 1931. уписана 30. 6. 1938. Курузовић Душана Симеун, рођен 1931. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Јове Јован, рођен 24. 2. 1932. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Петра Јелена, 2. 6. 1931. уписана 20. 6. 1938. Стијаковић Ђурђа Душан, рођен 15. 2. 1930, уписан 20. 6. 1938. Станковић Милана Душан, рођен 21. 12. 1930. уписан 20. 6. 1938. Стијаковић Столе Јованка, рођена 31. 12. 1929. уписана 20. 6. 1938.

јосип_симуниц.јпг

Када ћемо да схватимо да нам Хрвати не желе ништа добро и да је Џо Шимунић типичан представник свог народа?

Сећам се да је то било 1985. године. Било је лето и спремали смо се за одлазак на море. Тада још нисам имао осам година и био сам срећан управо онолико колико сваки свршени ђак првак може да се радује одласку на море. За мене су таква путовања тада била права авантура, а уједно и прилика да упознам нашу земљу, која се тада звала Југославија. Летовали смо на Хвару и тамо сам се први пут упознао са суштином ”хрватског питања”. Једног дана док смо тамо боравили локална радница у продавници рекла је мојој мајци да ћемо једног дана код њих долазити на летовање са пасошима. ”Ако и када до тога дође, ја ти више

Арцибалд_Рајс_2.јпг

Шта је заправо заоставштина и аманет хуманисте и визионара Арчибалда Рајса Србима, Европи и свету?

Арчибалд Рајс је био швајцарски криминолог немачког порекла, који се поред осталог истакао и радом на истраживању непријатељских злочина над српским цивилним становништвом у време Првог светског рата. Рођен је 8. јула 1875. године у јужнонемачкој покрајини Баден. После завршеног основног и гимназијског школовања у Немачкој, отишао је на студије у Швајцарску, у романски кантон Ву (француски Вауд, немачки Wаадт, ретроромански Вад). Звање доктора природних наука (хемије) стекао је већ у својој 22. години, и постао прво асистент за фотографију а потом и доцент за ту област, на универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године. Као професор, бавио се успешно научним радом и стекао светски углед

заборављени-праведници-кордун.јпг

Заборављени праведници са Кордуна

На основу сјећања наших предака, испричаћемо причу која говори о нашим породицама у оно тешко вријеме рата и страдања. Причу која је на жалост, остала само под нашим крововима. Магловита и непотпуна. Ово је само покушај да се “сложи” прича..  Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 07. марта 2016. године. Наслућивало се већ да ће доћи до капитулације Италије, што ће у многоме промјенити ток рата. У то вријеме, потпуно уништен Кордун, уз све своје муке, бори се и са глађу. Оно од народа што није страдало од усташких кама, бачено у јаме безданке, одведено у логоре, немилосрдно коси епидемија тифуса. Захватио је овај крај, као вјерни

Св.јпг

Данас је Савиндан

Српска православна црква (СПЦ) слави Дан Светог Саве (Савиндан) којим се обележава успомена на српског просветитеља и првог српског архиепископа из 13. века. Свети Сава Празник Светог Саве један је од највећих храмовних и породичних празника, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу. Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Умро је 27. јануара 1236. у Трнову (Бугарска) и тај дан је црква установила као празник којим се обележава успомена на његов живот и дело. Почеком 19. века спевана је позната Химна

Дуго је трајао тај мој пут

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пјешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избјегла сам бомбардирање колоне на Петровачкој цести. Видјела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пјешке…, прича Александра Мандић, која је као 15-годишњакиња, сама као прст, избјегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину је узела школске свједоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било је то 4. августа 1995. године. Мислила је да ће се склонити негдје на пар дана, али није се вратила пуних 16 година. Тек је ове године провела три тједна у свом родном Грачацу. Срели

Српска_фамилија_1941.јпг

На Кордуну гроб до гроба тражи мајка сина свога

Свједочанства о злочинима у Петровој гори и њеним околним селима од децембра 1941. до краја маја 1942. године  Пише: Ђуро Затезало На подручју кордунашке опћине Војнић живјело је, према попису становништва од 31. децембра 1931. године, 31.249 становника. Од тога 27.608 Срба, 3.613 Хрвата и 28 припадника других народности. Од укупно 27.608 Срба за вријеме Независне Државе Хрватске угасио се живот њих 7.626, односно 27,62% те популације. Међу убијенима су 1.634 дјетета у старости до 15 година живота и палих у борби против фашизма а за слободну своју хрватску домовину 1.508 бораца. Да би што више осоколио своју зликовачку војску у плану потпуног истребљења српског народа с подручја Независне Државе Хрватске,

купрес3.јпг

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ није веровао у погром. Ко да одустане од своје куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости“: „Зло је 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

ЉУБА ЛАЛИЋ-КОЊИКУШИЋ: мене су прву извукли из јаме…

Љуба

Прошло више од четрдесет година откад је Љуба Коњикушић, по роду Лалић, кренула испод Динаре и станила се у Банатском Деспотовцу, а још јој војвођанска равница тијесна и сјета јој почине на ведро чело чим се спомене родни крај. Не вежу је за њега ведре успомене и радости младалачке но туга бескрајна и голема трагедија и неизмјерне патње које је претрпјела, али свједно — глас јој лако задрхти чим се спомене Ливно и родни Рујани. И управо то што је као седамнаестогодишња дјевојка преживјела љета 1941. неизбрисиво се урезало у сјећање и о томе говори као да се збило јуче. Није у потпуности сачувала чак ни говор роднога краја, онај

драган-кросњар.јпг

Село масовних гробница

Нема само Кордун своју Чемерницу. Истих топонима има и у Србији, Босни и још понеки у Хрватској. Али, само је кордунашка Чемерница оџивела своје име, у чемеру и јаду. Некада велико село, које својим крајевима готово спаја Вргинмост и Топуско, опустело је, заборављено и од Бога и од државе. О страдању Чемерничана најречитије говоре масовне гробнице у селу, оне обележене из Другог светског рата и из овог последњег, из „Олује“, зарасле у коров и још необележене и безимене, чекају ексхумацију и идентификацију убијених. Зато о Чемерници данас више говоре мртви него живи. Уочи светског рата било је у њој око 270 домаћинстава и 1.600 становника, а данас 10 пута мање.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.