arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
novi-grad.jpg

Н. Град: Вијенци код заједничког спомен-обиљежја

Код заjедничког спомен-обиљежjе солунским борцима, борцима Народноослободилачког рата и борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Доњем Водичеву код Новог Града положени су виjенци и прислужене свиjеће поводом Дана сjећања на борце погинуле у ослободилачким ратовима у 20. виjеку са подручjа ове општине. Виjенце су положиле делегациjе општине Нови Град, општинске Борачке организациjе и чланови општинске комисиjе за његовање традициjа ослободилачких ратова. Спомен-обиљежjе у Водичеву изграђено jе за 12 солунских бораца, 90 бораца НОР-а, 374 жртве фашистичког терора и 10 бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Савjетник начелника општине Ранко Дабић подсjетио jе да jе општинска комисиjа утврдила 3. jули као Дан сjећања и истакао да jе битно сачувати традициjу и сjећање на оне коjи су

vidikovac-kiosk.jpg

Избеглица из Хрватске две године живи у киоску

Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила     КРАЉЕВО – Избеглица из Хрватске Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила. Напуштени киоск преуредио jе у собу, након што се пре више од две године развео од супруге, са коjом jе живео у социjалном стану за избегле и расељене у краљевачком насељу Берановац. Она jе остала у стану, jер jе уговор склопљен са њом, а Милан jе завршио у киоску поред зграде. „Две године и два месеца немам никакве услове за живот. Видите и сами. Немам воду, струjу,

svijece.jpg

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 24 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ КРЊИЋА

СРЕБРЕНИЦА, 3. ЈУЛА /СРНА/ – У цркви Светог пророка Илиjе у сребреничком селу Крњићи сутра ће бити служен парастос за 24 мjештана овог села, коjе су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. jула 1992. године. Парастос и одавање почасти погинулима из овог села биће одржано сутра у 11.00 часова, jер jе за 5. jул заказано централно обиљежавање страдања Срба из средњег Подриња у Братунцу. Осим прислуживања свиjећа за покоj душа невино убиjених Срба, већином цивила, биће положено цвиjеће на споменик, коjи су мjештани, уз помоћ Борачке организациjе и Владе Републике Српске, подигли настрадалим у порти овдашње цркве. Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић каже да ће учесници сутрашњег скупа поново

Ексхумација - фото илустрација

ПОЧЕЛА ЕКСХУМАЦИЈА – ТРАЖЕ СЕ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ СРБА

На партизанском гробљу у Витковићима, код Горажда, jуче jе по налогу Суда и Тужилаштва БиХ почела ексумациjа с циљем проналажења посмртних остатака чланова породице Делић и других Срба са овог подручjа, коjи су 1992. године страдали у насељу Црквине, сазнаjе Срна из поузданих извора. Приjе 22 године у Црквинама код Горажда муслимански воjници и полицаjци одвели су из куће четири сина Горажданке Божане Делић, коjе су касниjе звjерски убили, а након тога и њену кћерку. Центар jавне безбедности Источно Сараjево поднио jе раниjе извjештаj Окружном тужилаштву у Горажду против седам припадника тзв. Армиjе БиХ, осумњичених за ратни злочин у Црквинама. Они се терете за убиства четири сина, кћерке, зета, и унука Божане Делић.

veritas.jpg

ИДЕНТИФИКОВАНИ СРБИ ОТЕТИ 1991. ИЗ ГОСПИЋА

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Међу посмртним остацима 20 Срба убиjених 1990-тих година у Хрватскоj, коjи су данас идентификовани у Загребу, налазе се Станко Смиљанић /1938. годиште/ и Жељко Мркић /1962/ коjи су отети у Госпићу у октобру 1991. године, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Смиљанића и Мркића 18. октобра 1991. године маскиране особе одвеле су из склоништа зграда у коjима су живjели и ликвидирали их на непознатом мjесту. Њихови посмртни остаци пронађени су краjем 1991. године у Перушићу код Госпића заjедно са остацима jош 21 особе, коjе су биле у полуугљенисаном стању. Идентификовани су и остаци Мариjе Бркљач–Угарковић /1921/, jедне од шесторо стараца, коjе су припадници хрватске воjске убили и запалили у

stepinac-dvije-slike.jpg

МАМБЕРТИЈУ ПРЕДАТ ЗВАНИЧАН СТАВ О КАНОНИЗАЦИЈИ СТЕПИНЦА

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Званичан став Српске православне цркве /СПЦ/ о канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца предат jе министру спољних послова Ватикана Доминику Мамбертиjу током његове посjете Београду, сазнаjе „Политика“. Лист наводи да садржаj писма ниjе познат, али да jе несумњиво да СПЦ не гледа са одобравањем на наjаве да би Степинац могао постати светац. Његова светост патриjарх српски Иринеj изjавио jе недавно у интервjуу за „Политику“ да су наjаве да ће Степинац бити канонизован до краjа ове године биле велико изненађење за српске архиjереjе, jер „да би неко био светац он мора бити светла и света личност коjу као такву прихватаjу и остали хришћани“. Став СПЦ према кардиналу Степинцу пренио jе

Миодраг Линта

ЛИНТА: ЗАГРЕБ БЛОКИРА РАД КОМИСИЈА

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе хрватска страна одговорна што не функционишу међудржавне комисиjе Србиjе и Хрватске за рjешавање важних и осjетљивих питања.   Коментаришући изjаву предсjедника Хрватске Иве Јосиповића да постоjи „технички вакуум“ у односима двиjе земље, Линта каже да jе сагласан са том оцjеном, али и истиче да jе Загреб одговоран за то што се неке од седам радних група нису састале у посљедње четири године. „Мjешовита српско-хрватска комисиjа за нестала лица одржала jе последњи састанак у љето 2010. године у Београду. Заказивање наредног састанка представља обавезу Хрватске. Циљ Комисиjе jесте да питање несталих, као цивилизациjско, државно и политичко, буде риjешено у

Миодраг Линта

ЗАУСТАВИТИ РУШЕЊЕ СРПСКЕ ИМОВИНЕ

БЕОГРАД, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи затражила jе од премиjера Хрватске Зорана Милановића да хрватска Влада стави до знања властима града Задра и низа других локалних самоуправа у Хрватскоj да прекину са уклањањем обjеката српских власника коjи су минирани у терористичким акциjама, изван подручjа ратног дjеловања, без сагласности њихових власника.   Коалициjа jе, поводом недавне одлуке градоначелника Задра Божидара Калмете да се уклоне остаци осамдесетак минираних српских кућа и привредних обjеката без сагласности њихових власника, поручила да jе основни предуслов за уклањање рушевина да се срушени обjекти обнове или да се постигне договор о накнади штете, као и да се процесуираjу одговорни за срушене српске куће и привредне обjекте. „Нажалост,

plaski1.jpg

ПЛАШКИ, ЛИКА: Прича стара 73 године и време данашње

Пред „затварање“ прошлог броја, у четвртак, око 18.30, добио сам позив од господина Милорада Милошевића, из организације „Јадовно“, да са њим и са још стотину других људи из Србије и Републике Српске, проведем три дана на ходочашћу Личкој Крајини и једном од највећих стратишта Срба у Другом светском рату, Јадовну. Без трунке премишљања, прихватио сам позив, обавестио жену, директора новина, и почео припреме за пут. Времена је било мало, јер се већ сутрадан, у петак у подне, испред Храма Светог Саве на Врачару, кретало пут Плашког. У Београд смо стигли око пола дванаест; обавили последње припреме: куповина евра ради солвентности када ступимо на тло ЕУ, куповина воде и нечега за

standard-1.jpg

Јадовно није пир шаке усташа, већ злочин хрватског државног пројекта

То што српски политичари нису уз своj народ ни кад jе жив, а особито када jе мртав – ниjе ништа ново Двадесетдеветог јуна медији преузимају од Танјуга вест и обавештавају како је одржана комеморација „жртвама усташког терора у Јадовну“. Од маркантнијих личности из света политике били су присутни неизоставни Милорад Пуповац, а њему се придружио онај што више нема дугачку косу а није Самсон, па је сада министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, из Србије, наравно, као што се ту нашао и Дамир Метељан, изасланик врха хрватског сабора. Овом приликом изостао је Стипе Месић, запамћен по прошлогодишњем надахнутом говору о антифашизму у Хрвата и злоделима фашиста

Мраковица

СЈЕЋАЊЕ НА БИТКУ НА КОЗАРИ И СТРАДАЊЕ СРБА У ПОДРИЊУ

БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у петак, 4. jула, биће oбиљежене 72 године од Битке на Козари, а у суботу, 5. jула, страдање Срба у Подрињу у отаџбинском рату. Тим поводом сутра ће у 11.00 часова, у Прес-центру Владе Републике Српске у Бањалуци бити одржана конференциjа за новинаре, саопштено jе из Бироа Владе за односе са jавношћу. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари, у коjоj су малоброjне партизанске jединице браниле народ у збjегу, била jе значаjна за цjелокупни

plaski-1.jpg

Плашки: Умре 40, роди се један

„Новости“ у посети личкоj општини Плашки, у коjоj jе до лета 1995. године живело око 7.000 Срба. Хрвати се због недостатка посла исељаваjу, Срби биолошки нестаjу     У ПЛАШКОМ jе до лета 1995. године живело 7.000 Срба и свега 11 хрватских породица. После воjне акциjе „Олуjа“, Плашчанско поље, коjе се налази између Горског Котара и Лике, етнички jе очишћено. Плодну земљу, коjу мештани зову „мала Калифорниjа“, населило jе око хиљаду Хрвата из западне Босне. Повратак протераног православног живља текао jе споро. Они коjу су савладали страх, имали су проблема са бирократиjом. Ако им куће нису биле порушене, биле су заузете. Ипак, почетком овог века око хиљаду Срба одлучило jе

brcko-panorama.jpg

ПРИ КРАЈУ ИСТРАЖНЕ АКТИВНОСТИ ПРОТИВ ПЕЉТЕ

БРЧКО, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Тужилаштво у Брчком проводи завршне истражне активности за кривично процесуирање Менсура Пељте пред Основним судом дистрикта за ратни злочин над Србима почињен на подручjу приjератне брчанске општине 1992. године. Секретар Тужилаштва Самир Бегановић изjавио jе да су мjере кривичног гоњења према овом осумњиченом предузете због основа сумње да jе током 1992. године у Горњем Рахићу код Брчког починио ратни злочин према цивилном становништву и ратним заробљеницима. „Сумња се, да jе М.П. као припадник воjне формациjе `ХОС`, мучио, нечовjечно поступао, наносио велике патње и повреду тjелесног интегритета и здравља према цивилима и ратним заробиљеницима српске националности заточеним у кругу бившег шумског газдинства `Маjевица` на локалитету Окраjци“,

binicki.jpg

Век „Марша на Дрину“

Навршава се jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице композитора Станислава Биничког. Данас познати текст “Марша на Дрину“ написао почетком шездесетих новинар и песник Милоjе Поповић БЕОГРАД – Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата, уjедно jе и прилика за подсећање да се навршава тачно jедно столеће од компонавања и првог извођења чувене корачнице „Марш на Дрину“ композитора Станислава Биничког. „Марш на Дрину“ доживео jе и озбиљну међународну славу, тако су холандски састав „The Spotnicks“ или познати британски „The Shadows“ такође обjавили обраде „Марша на Дрину“, коjе су своjевремено досегле високу популарност у поjединим земљама. Данас познати текст “Марша на Дрину“ написао jе почетком шездесетих новинар и

gavrilo-princip-mlad.jpg

Принцип је био и песник

Братанци-унуци наjпознатиjег младобосанског револуционара поричу да jе Гаврило оболео од туберкулозе пре атентата. – Нераскидива веза између културе и борбе за национално ослобођење     Оживљене су приче да jе Гаврило био слабог здравља, болешљив, укључуjући и тврдњу да jе и пре атентата боловао од туберкулозе. Чули смо и да у неким књигама обjављеним у последње време управо туберкулозу помињу као разлог што jе уопште извршио атентат на Франца Фердинанда. Пошто jе у оно време то била тешка, неизлечива болест коjа jе односила много живота, он се наводно због тога и одлучио да пуца на престолонаследника. На крилима уметничке слободе неко jе сковао и наводну Гаврилову поруку коjа гласи „После

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.