Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 233

О крашким јамама, клепету ланаца и истраживању злочина

10. јул 2014.

Говорило се само о Јасеновцу, а Јадовно и многа друга стратишта готово да су заборављена Породицама убиjених на Јадовну jе говорено, да су њихови одведени у Немачку на рад. Међутим, када jе прошао рат, морало се говорити о људима, коjих нема. Данас се зна да се спекулисало са жртвама, након рата, jер су убиjани људи са териториjе данашње Хрватске, БиХ, као и Срема, а постављен jе био само jедан мемориjал на Велебиту, уз Шаранову jаму, до коjе су из свих поменутих краjева довођене породице. Говорено им jе, лагало их се, да jе то jама Јадовно и да су кости њихових наjмилиjих ту… Истина jе била потпуно другачиjа. Говорило се само о Јасеновцу, а Јадовно и многа друга стратишта готово

Зашто браним Косово?

10. јул 2014.

Зато што желим да jедног дана пред свете мученике српске земље изађем непостиђен. Да га они нису бранили, мене не би било. Зато што желим да и у сећања деце своjе деце изађем без стида. Зато што не може бити бољег живота ако продамо душу. Зато што ме историjа и живот уче да jе моћ у правди, а не у топузу! Зато што Истина увек триjумфуjе, али се Ње треба удостоjити. Зато што желим да будем човек, а не миш. Зато што желим да будем цео човек, а не само систем органа за варење. Зато што сам на испиту на коме се опредељуjе за вечност или за варљиву и краткотраjну

ЗА МАЛТРЕТИРАЊЕ СРПСКИХ ЗАРОБЉЕНИКА 18 МЈЕСЕЦИ ЗАТВОРА

9. јул 2014.

САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Кантонални суд у Бихаћу осудио jе бившег припадника Петог корпуса тзв. Армиjе РБиХ Сафета Ковачевића на годину и по затвора због малтретирања ратних заробљеника српске националности 1995. године, док су Хусеин Бегић, Мухамед Анадолац, Абид Љубиjанкић и Сабахудин Хафурић ослобођени кривице. Ковачевић, бивши воjни полицаjац, осуђен jе да jе 11. марта 1995. године, заjедно с другим припадницима воjне полициjе, тукао ратне заробљенике полициjским палицама, кундацима пушака, рукама и ногама, те их тjерао да пjеваjу пjесму „Босно моjа“ док су спровођени на размjену од Цазина и Бихаћа до граничног прелаза Изачић. Предсjедаваjући Судског виjећа Фикрет Хоџић рекао jе да jе тужилаштво изниjело довољно доказа према коjима се може закључити

ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ТРОЈИЦЕ ЗА ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ТРНОВУ

9. јул 2014.

САРАЈЕВО, 9. ЈУЛА /СРНА/ – Суд БиХ потврдио jе оптужницу против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручjу Трнова. Годињак jе у вриjеме рата био начелник Станице jавне безбjедности Трново, Шарић командант Штаба териториjалне одбране Трново, а Буноза командант jединица ХВ-ХОС. Према наводима оптужнице, Годињак, Шарић и Буноза учествовали су у удруженом злочиначком подухвату са заjедничким циљем вишеструког лишења живота цивила српске националности у селима на подручjу општине Трново, саопштено jе из Суда БиХ. Оптужница их терети и за противправно хапшење и затварање у обjектима формираним на подручjу Трнова и паљења имовине, те убиства и нечовjечног поступања према заробљеним припадницима Воjске Републике Српске.

О одрастању, породичном предању и биолошком опстанку

9. јул 2014.

На основу историjског искуства из личног и живота своjе породице, Душан Ј. Басташић подсећа на важност памћења догађаjа, коjи су историjски стварни, а из њиховог следа произилази наук, коjи jе на нама да приметимо и употребимо. Реч jе о чињеници да су Душану у Јадовну убиjени дедови, стриц…и одрастању без мушких глава, коjе може бити болно и тешко у смислу немања модела „мушке руке“, коjа човека чини сигурниjим у касниjем породичном животу. Извор: АНТИ ЦЕНСУРА Везане вести: О Светом Вукашину клепачком и jасеновачком Само ти, синко, ради своj посао Свети Вукашин

Апис: Нека се мој народ уједини

9. јул 2014.

Жестоки официр краљевске војске Драгутин Димитријевић Апис и данас изазива полемике. Основао тајно удружење “Црна рука”. Његови агенти прикупљали су на територији Аустроугарске важна обавештења ОД када је пуковник Драгутин Димитријевић стрељан на основу пресуде војног суда, 14. јуна 1917. у Солуну, до данас трају полемике и покушаји рехабилитације овог тајновитог официра. Апис и група његових поузданика ухапшени су крајем 1916. у Солуну због покушаја атентата на регента Александра Карађорђевића, 11. септембра код места Острова, у позадини Солунског фронта. Том приликом је на регентов аутомобил испаљено више пушчаних плотуна. Апис, главни организатор Мајског преврата и најзаслужнији за смену Обреновића, доживео је да му пресуди рука династије Карађорђевић коју је довео

О СРБИМА – НИ РИЈЕЧ

9. јул 2014.

СРЕБРЕНИЦА, 8. ЈУЛА /СРНА/- Једнострана слика ратних збивања и страдања, према коjоj су Бошњаци жртве у Сребреници, а Срби агресори, и даље се пласира у свиjет – а годишњице обиљежавања бошњачког страдања постале су посебна прилика да се таква политика двоструких аршина поново афирмише. Када Срби из Сребренице помену многоброjна убиства сународника и паљење њихових села 1992. и 1993. године, за шта jе одговорна злогласна 28. дивизиjа под руководством Насера Орића, онда обично услиjеди одговор да су одговорни за то страдали у jулу 1995. Значи ли то да су у Поточарима сахрањени сви злочинци и да нико од њих ниjе преживио? Да ли онда међународни званичници сваке године масовно долазе

ОДГОЂЕНО ПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ У ПРОЦЕСУ „ЛОРА 2“

8. јул 2014.

8. ЈУЛА /СРНА/ – На Жупаниjском суду у Сплиту одгођено jе за данас наjављено припремно рочиште у процесу „Лора два“ у коjем се суди петорици бивших хрватских воjних полицаjаца за злочин у логору Лора над заробљеним припадницима ЈНА. Рочиште jе отказано због болести jедног од оптужених, а ново jе заказано за октобар. Испред зграде суда окупило се 50-ак представника удружења из рата коjи су протестовали због новог поступка, преносе хрватски медиjи. За злочине над воjним заробљеницима оптужени су бивши управник логора Лора Томо Дуић, његов замjеник Тончи Вркић и чувари Анђелко Ботић, Анте Гудић и Емилиjо Бунгур. Дуић и Бунгур се већ десет година налазе у бjекству. Оптужница их терети да су

Само ти, синко, ради свој посао

8. јул 2014.

Са вером у срцу, Старац Вукашин ни у тренутку страдавања ниjе угрожавао никога, те поста Новомученик српски Позната реченица, „Само ти, синко, ради своj посао“, коjу jе изговорио Старац Вукашин у тренутку када jе мучен и убиjан, служи нам као опомена, да по допуштењу Божиjем имамо слободну вољу да одаберемо на коjи ћемо начин поступати. Усташа коjи jе мучио старца Вукашина поступао jе нељудски, а старац са вером у срцу, ни у том тренутку ниjе угрожавао никога, те поста Новомученик српски. Неброjено jе места на подручjу данашње Хрватске на коjима jе пострадао наш народ, али се за многа од њих не зна тачно место. Истраживачи се суочаваjу и са страхом (тешко jе бити храбар и миран

Излoжбa у држaви стрaвичнoг злoчинa

7. јул 2014.

У oргaнизaциjи Српскoг нaрoднoг фoрумa из Бoрoвa и Удружeњa пoтoмaкa и пoштoвaлaцa жртaвa кoмплeксa устaшких лoгoрa Jaдoвнo 1941. из Бaњa Лукe, у Бoрoву je уприличeнa дoкумeнтaрнo-истoриjскa излoжбa „Moje Jaдoвнo“ тe oдржaнo прeдaвaњe o злoчинимa кojи су oд aприлa дo aвгустa 1941. пoчинилe устaшкe влaсти у тaдaшњoj НДХ, у кoмплeксу лoгoрa смрти Гoспић – Jaдoвнo – Пaг. У тим стрaхoвитим злoчинимa je у сaмo 132 дaнa стрaдaлo вишe oд 40 хиљaдa Србa, Jeврeja и Рoмa. У Jaдoвнoм су убиjeнa и 73 прaвoслaвнa свeштeникa, мeђу кojимa митрoпoлит дaбрoбoсaнски Пeтaр Зимoњић и влaдикa гoрњoкaрлoвaчки Сaвa Tрлajић. Aутoри излoжбe су Прeдрaг Лoзo, Дрaгoслaв Илић и Душaн Бaстaшић, прeдсeдник Удружeњa Jaдoвнo 1941. Oвa излoжбa oмoгућaвa

Сви папски путеви за Београд

7. јул 2014.

Српска држава види у Ватикану потенциjалног савезника коjи не признаjе Косово, док СПЦ не може да заборави да поглавар свих католика никад ниjе jасно и отворено осудио злочине над Србима у Другом свjетском рату. Јавност jе све дипломатске односе Србиjе и Ватикана поодавно свела на два питања: Други свjетски рат и посjету папе Србиjи. У тоj поставци, српска страна инсистира код Свете столице на каjању, извињењу и спознаjи усташких злочина почињених у име Бога, док Ватикан ставља до знања да би свети отац радо посjетио Србиjу. То су два отворена питања о коjима се, по правилу, прича у рукавицама, увиjено, нарочито вагаjући сваку риjеч, било да jе риjеч

Ђурђевић: Најближа нам је идеја националног окупљања у заједничком блоку!

7. јул 2014.

БЕОГРАД – Српски сабор Заветници jе организациjа коjа се у задње време нашла у жижи jавности у Србиjу. Учествовали су, између осталих, у вербалном нападу на Томислава Николића на Газиместану, раширили су транспарент подршке Гаврилу Принципу у центру Сараjева, испратили су руске спасиоце и дочекали Сергеjа Лаврова… Милица Ђурђевић, портпарол ове десничарске организациjе говори за Правду о циљевима и плановима СС „Заветници“. Шта су главни циљеви Српског сабора Заветници? Залажемо се за потпуну обнову вредности вођења државних и националних послова, коjе се jављаjу као тековине позитивних искустава и потврђених историjских путева, а не као последица недопустивог и континуираног мешања других политичких центара моћи у судбину српског народа. Србиjа jе данас окупирана држава: воjно, политички,

Задар: Отац Петар, чувар вере очева, одлази у пензију

7. јул 2014.

Петар Јовановић, старешина Храма Светог Илиjе у Задру, jедан од првих коjи су се вратили у Далмациjу после “Олуjе”. Поносан што jе био ту да помогне повратницима КАДА 15. jула протоjереj-ставрофор Петар Јовановић из Задра буде напустио божиjу службу и оде у пензиjу, малоброjни Срби коjи су остали у овом делу Хрватске и у северноj Далмациjи имаће за ким да жале. Био jе први коjи се после “Олуjе”, 1997. године вратио на ово подручjе и заjедно са свештеницима Славком Зорицом и Илиjом Караjовићем, како каже, “реанимирао” Далматинску епархиjу. За последњих 17 година службе у Задру био jе на свакодневним искушењима. Често шиканиран, малтретиран на улици. Католички свештеници су

Монаху Јовану светиња као караула

7. јул 2014.

У Церањскоj реци код Лепосавића монах Јован сам обновио Манастир Свете Петке. Три године живи сам. Са комшиjама Албанцима попиjе кафу и нема проблема ИЗУЗЕТНОМ упорношћу и оданошћу своjоj вери, цркви и народу северног Космета, монах Јован, коjи jе у Рашко-призренску епархиjу дошао из Младеновца, успео jе да, уз помоћ малоброjних верника, за смо две године обнови и оживи децениjама запуштени манастир Свете Петке у Церањскоj реци код Лепосавића. Од почетка обнове до данас, Јован jе jедини „становник“ jош незавршеног манастирског комплекса и jедини монах у овоj светињи коjа jе дуго била у корову, без домаћина, воде и струjе… Повремено га посете мештани околних села, дођу и верници

Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи

6. јул 2014.

Многи су кости оставили овде, не знаjући ни где jе та Француска, о коjоj су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од своjих егзотичних и витешких сабораца ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоjе Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасиjе Тасић, Траjанко Стоjановић, Драгољуб Петровић, Тодор Стевановић, Милорад Митић, Десимир Алексић, Алекса Савић, Живадин Живковић, Лазар Лазаревић, Милутин Максимовић, Видан Радосављевић. И многи други. Построjени на вечитоj, каменоj стражи. Српско воjничко гробље у Тиjеу, надомак Париза. Бели се крст до крста. Под конац. Водоравно, усправно и диjагонално. На првоj линиjи фронта и даље непобедиво стоjе Јован, Петар, Миша, Груjа, Милирад, Љубомир, Јелисиjе, Јевто, Воjа, Милош, Ђорђе, Милан,