Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 187

Чедомир Антић: Укинимо Стаљиново наслеђе

16. децембар 2014.

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом Чедомир Антић КАО и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом. Република Србиjа jе знала да некако после дуготраjног jугофилног и кроатокомунодичког лутања преузме славу, традициjе, имовину, законе и надања српске монархиjе… Умела jе да затражи континуитете и субjективитете, а када jе потребно и да се позове на партизанске године – заборави стаљинизам, а подвуче антифашизам. Ипак, она никада ниjе била спремна да преузме одговорност. У име демократиjе требало jе да се

Отворена изложба „Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године“

16. децембар 2014.

Дана 15. децембра 2014. године поводом 100-годишњице од завршетка Колубарске битке и победе српске воjске, на Калемегдану jе испред Павиљона „Цвиjета Зузорић“ отворена изложба Музеjа жртава геноцида „Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године“. Аутори изложбе су проф. др Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антониjевић. Аутор ликовно-графичког решења jе Изабела Мартинов-Томовић. Изложба ће бити отворена до краjа године и може се погледати у било коjе доба дана. Изложба jе реализована у сарадњи са Јавном установом „Београдска тврђава“. Поводом изложбе обjављена jе и књига у издању Музеjа жртава геноцида „Извештаjи о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке”, чиjи су приређивачи Слађана Боjковић, Милоjе

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА „СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ“

16. децембар 2014.

БЕОГРАД/СРНА/ – Документарно-играни филм „Србиjа у Великом рату“ премиjерно jе синоћ приказан у Београду. Премиjери филма у Дому Гарде на Топчидеру присуствовао jе и министар одбране Србиjе Братислав Гашић, коjи jе нагласио да jе то остварење веома значаjано jер подсjећа на слике страдања из четири године Првог свjетског рата, а коjе су и даље веома jаке. „Подсетиће нас на велику жртву, али и подвиге српског воjника, а захваљуjући управо њима Србиjа jе изашла и тада као победник“, рекао jе Гашић. Филм „Србиjа у Великом рату“, аутора Слађане Зарић, урађен jе у копродукциjи Министарства одбране – Воjнофилмског центра „Застава филм“ и Радио телевизиjе Србиjе, подсjећаjу београдски медиjи. Геополитички односи уочи Великог

Наредне године суђење бившем стражару у Аушвицу

16. децембар 2014.

Суђење некадашњем чувару у нацистичком логору Аушвиц, коjи сада има 93 године, почеће наредне године, саопштено jе данас из суда у њемачком граду Лунебург. У саопштењу суда не наводи се име оптуженог коме ће бити суђено за саучесништво у убиству 300.000 људи. Тужилаштво у Хановеру саопштило jе да се вjеруjе да jе оптужени радио као стражар, припадник СС-а у логору Аушвиц у окупираноj Пољскоj између септембра 1942. године и октобра 1944. године, гдjе jе био задужен за броjање и дистрибуциjу новца заплиjењеног од лица депортованих у Аушвиц. Општужница се односи на двомjесечни период – између маjа и jула 1944. године, када jе око 137 возова стигло у логор са 425.000

СУТРА ОСВЕШТАЊЕ СПОМЕНИКА РАКОВАЧКИМ РУДАРИМА

16. децембар 2014.

У бањалучком насељу Раковачке Баре сутра ће бити служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац, убиjеним у усташком покољу 1942. године. У Друштву приjатеља манастира Хиландара из Бањалуке, коjе jе организовало обнову споменика, наводе да ће парастос бити служен поводом Свете Варваре, заштитнице рудара. Према наjновиjим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анта Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убиjено jе 2.300 Срба. У усташким извjештаjима пише да jе 7. фебруара у четири часа уjутро десетак усташа запосjело рудник Раковац и одмах убило неколико Срба коjи су спавали у радничкоj бараци. Око осам часова

Наташа Кандић и РЕКОМ за милионске донације покушавају од Срба да начине кривце за све ратове и распад СФРЈ

16. децембар 2014.

Фонд за хуманитарно право (ФХП) и Наташа Кандић прикриваjу од очиjу jавности jер показуjу како jе уистину замишљен и колико jе штетан механизам РЕКОМ-а (тзв. „међународне комисиjе за истину“) где активно учествуjе и службени Београд преко судиjе Синише Важића. Проблем на коjи jе своjевремено указао и ванредни професор Правног факултета у Новом Саду, др Бранислав Ристивоjевић („РЕКОМ или да ли историjске чињенице могу постати правоснажне?“) састоjи се и у томе што „РЕКОМ хоће да буде коначни арбитар наше историjе тако што ће забранити историчарима да пишу о историjи последњих ратова вођених на простору бивше Југославиjе, а обичним људима да о томе расправљаjу, размишљаjу, говоре. РЕКОМ ће то чинити тако што

Од Хрвата ни писма ни разгледнице

15. децембар 2014.

Наследници имовине „Српске банке Д.Д. Загреб, 1895“ узалуд се обраћали председнику и премиjеру суседне земље. Ако им имовина не буде враћена, оштећени ће тражити заштиту институциjа Европске униjе Повратнице потврђуjу приjем у Министарству финанасиjа и кабинетима председника и премиjера Хрватске НИСМО очекивали баш муњевиту реакциjу, али се нисмо надали ни леденом ћутању земље коjа jе тек постала чланица ЕУ, дугом готово годину дана. Наша писма су више него уљудна, докази о власништву над имовином Српске банке неприкосновени, и заиста jе непримерен игнорантски однос државног врха Хрватске. Овако, за „Новости“, судбину писама упућених краjем jануара ове године хрватском председнику Иви Јосиповићу, премиjеру Зорану Милановићу и тадашњем министру финансиjа Славку Линићу, коментарише

Обиљежено 90 година од подизања споменика крљу Петру Првом

15. децембар 2014.

У Мркоњић Граду данас jе служен парастос и положени су виjенци поводом 90 година од подизања споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу. Стручни сарадник за културу у спортско-културном центру „Петар Кочић“ Слободан Ћоћкало рекао jе да jе споменик краљу Петру Првом подигао захвални народ мркоњићког краjа као знак сjећања на њега и његово учешће у босанско-херцеговачком устанку из 1875. године. Ћоћкало jе подсjетио да jе споменик подигнут 14. децембра 1924. године, а да га jе открио чувени воjвода сердар Јанко Вукотић. „Споменик jе порушен 1941. године, па поново 1995., да би био 1996. био обновљен и ово jе трећи изглед споменика краља“, каже Ћоћкало. Професор историjе Предраг Кокеза данас jе

Линта захтијева од Пусићеве да разријеши дужности Дарка Сабљака

15. децембар 2014.

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта упутио jе треће отворено писмо министру спољних послова Хрватске Весни Пусић у коjем захтиjева од ње да разриjеши дужности првог секретара Амбасаде Хрватске у Београду Дарка Сабљака због притиска на избjегле Србе да пониште хрватску личну карту. Упозораваjући да службеници хрватских конзулата у Београду и Суботици континуирано врше притисак на Србе прогнане из Хрватске да пониште хрватску личну карту и одjаве пребивалиште из Хрватске, Линта наводи да jе Сабљак прекршио члан 25 Закона о државним службеницима. Тим чланом прописано jе да се државни службеник мора понашати тако да не умањи углед државне службе и да буде непристрасан, наводи Линта, додаjући да jе Сабљак прекршио

Турци желе Србију за своју прћију

15. децембар 2014.

Књига турског премиjера Ахмета Давутоглуа „Стратегиjска дубина“ ових дана обjављена и на српском. Турска, смештена на размеђи два континента, жели да буде „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа“ Од времена успостављања доминациjе Османског царства на Балкану, па све до данашњег дана, традиционална османско-турска политика према Балкану има два ослонца – Бошњаке и Албанце – дефинисао jе 2001. у геополитичкоj студиjи „Стратегиjска дубина“ професор Ахмет Давутоглу, потоњи турски министар спољних послова и данашњи премиjер. Његова књига сматра се стратегиjском визиjом неоосманизма и бестселер jе Турскоj, где jе штампано 91 издање до августа ове године. Прошле недеље jе обjављена и на нашем jезику. – Основно полазиште књиге jе да jе Турска jединствено

ЗБОГ ЊЕГА ЈЕ НАСТАО ”МАРШ НА ДРИНУ”: Јуначка погибија на Колубари

14. децембар 2014.

Уместо у болницу, пуковник Миливоjе Стоjановић стао jе на чело свог пука и уз поклич „Напред, на неприjатеља!” пао у првим борбеним редовима. Њему jе Бинички посветио „Марш на Дрину”, а Милоjе Поповић и Милосав Јелић стихове. Ових дана, скоро незапажено, прошла jе читуља, коjу су у „Политици” обjавили потомци пуковника Миливоjа Стоjановића, легендарног команданта Другог пешадиjског пука „Књаз Михаило”, названог Гвоздени пук. Читуља подсећа да jе прошло сто година од jуначке погибиjе jедног од наjславниjих команданата овог пука. О jунаштву Миливоjа Стоjановића хроничари су забележили многа сведочења, а њих су сажели и у књиге историчари мр Радоjе Костић („Топлички витезови“) и пуковник Мирко Добричанин („Топлички Гвоздени пук ’Књаз Михаило’“),

ЗЛОЧИН У „ПАНДИ“ ЈОШ ПЕЧЕ

14. децембар 2014.

Средином 2008. године албански екстремисти порушили су надгробне споменике убиjених младића и тако jош jедном оживjели незарасле ране Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Приjе 16 година, двоjица маскираних терориста убила су шест српских младића у Пећи, а њихове породице ни данас не знаjу ко jе тачно испалио хице. Те вечери, нешто послиjе 20.00 часова, у кафићу „Панда“, у близини Гимназиjе, одjекнули су пуцњи из аутоматског оружjа. Двоjица терориста обучена у црно, са „фантомкама“ на главама, убили су Ивана Обрадовића /15/, Драгана Трифовића /17/, Вукосава Гвозденовића /18/, Зорана Станоjевића /17/, Светислава Ристића /17/ и Ивана Радевића /25/. Први метак погодио jе Ивана. Вапаj његовог оца Лазара, коjи се и сам случаjно затекао у

Парастос за 109 погинулих Срба

14. децембар 2014.

У порти цркве Светог пророка Илиjе у Бjеловцу, код Братунца, данас jе служен парастос за 109 страдалих Срба из овог и сусjедних села Сикирић и Лозничка Риjека, од коjих су њих 68 убиле муслиманске снаге из Сребренице на данашњи дан 1992. године. Прислужене су свиjеће за покоj душа и положено цвиjеће уз спомен-плоче на зиду бjеловачког храма са именима свих 109 убиjених, чиме су обиљежене 22 године од њиховог страдања. Цвиjеће jе положио изасланик предсjедника Републике Српске Горан Џаjић, делегациjе Борачке и Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења логораша региjе Бирач, општина и општинских борачких и организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила

Литургијом почело обиљежавање јубилеја

14. децембар 2014.

Литургиjом и поменом српским воjницима коjи jе у храму Светог Димитриjа у Лазаревцу служио Његова светост патриjарх српски Иринеj почело jе обиљежавање сто година од Колубарске битке. Државноj церемониjи поводом обиљежавања сто година од Колубарске битке присуствуjе предсjедник Србиjе Томислав Николић, предсjедник Републике Српске Милорад Додик, престолонасљедник Александар Карађорђевић и броjни представници дипломатског кора у Србиjи. Након литургиjе, виjенце краj спомен-костурнице jунацима Колубарске битке положили су Николић, Додик и остали званичници. Пред храмом Светог Димитриjа у Лазаревцу окупило се више десетина хиљада грађана коjе очекуjу званично обраћање Николића, jавио jе извjештач Срне. У крипти Спомен-цркве са костурницом Светог Димитриjа у Лазаревцу почива 40.000 страдалих српских и аустроугарских воjника. Колубарска битка

Радош Љушић: Ултиматуми Србији и данас су болни као онај из 1914.

14. децембар 2014.

Историчар говори за “Новости” о атентату у Сараjеву, уценама некада и сада, КиМ, Русиjи: Захтеви коjе jе послала Аустроугарска били су брутални, а ови коjи долазе из ЕУ су префињени и перфидни. Косово jе наша Палестина После великих успеха Србиjе у балканским ратовима 1912-1913. године, Краљевини jе био неопходан дугогодишњи мир да залечи ратне ране и заведе поредак на ослобођеним териториjама. Пред Србиjом су били тешко решиви велики изазови на унутрашњеполитичком плану, па jе сваки спољнополитички заплет био сувишан и одлагао jе решење овог горућег питања. Зато jе Србиjа требало да се клони сваког сукоба, посебно са Аустроугарском. Историчар Радош Љушић, коjи jе надавно обjавио књигу „Принцип“ у издању „Новости“,