I ove godine je jedna zagrebačka crkva odlučila je da održi misu za ustaškog zločinca Antu Pavelića, a njegovi poklonici potukli su se s antifašistima. „Pomoz bog četnici“ i „nećete još dugo“ uzvikivali su sledbenici ustaškog poglavnika Ante Pavelića koji su stigli u Baziliku Srca Isusova u Zagrebu, kako bi prisustvovali misi za ratnog zločinca.  Kako javlja portal Lupiga, pred crkvom ih je dočekalo sedamdesetak demonstranata koji su govorili kako Pavelić ne spada u hrvatski društveni prostor, jasno poručivši šta misle o njegovom liku i delu. Pavelićevim poklonicima se takve poruke nisu svidele pa su među demonstrante bacali petarde i grudve, a u dva navrata su im oteli transparent. Došlo

Predratni fotografi lista „Vreme“ zabeležili su trenutak kada je na vrhu palate podignuta velika skulptura, 1938. godine PREDRATNI Beograd bio je prepun zadužbina. Štaviše, postojalo je pravilo da neko koga je Bog podario uspehom, ima zadatak da se oduži dolazećim generacijama. Na neki način pravili su sebi spomen, a istovremeno i veliku uslugu potomcima. Jedno od takvih zdanja je i Igumanova palata, koja i danas krasi centar grada na Terazijama. Predratni fotografi lista „Vreme“ zabeležili su trenutak kada je na vrhu palate podignuta velika skulptura, 1938. godine. Novinari su zapisali kako su „radnici počeli montiranje monumentalnog spomenika Simi Igumanovu“. Posle rata ovaj gradski beleg je nestao. Skinut je sa zdanja

Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, koga Hrvatska tereti za navodne ratne zločine, uputio je Vladi Srbije apel iz zatvora u Australiji da spriječi njegovu ekstradiciju Zagrebu, upozorivši da će ga u Hrvatskoj ubiti, ukoliko mu zvanični Beograd ne pomogne. „Ne mogu da shvatim da me je Srbija otpisala. Ubiće me u Hrvatskoj ako mi ne pomognete“, rekao je Vasiljković, poslije nagovještaja da će uskoro biti izručen Hrvatskoj. On je iz pritvorske ćelije u zatvoru „Parkli“ rekao za „Večernje novosti“ da dane provodi u teškoj neizvjesnosti. „Visoki zvaničnici Srbije su me ohrabrivali da izdržim robiju, da će mi pomoći. Obećali su mi to. Zato i očekujem pomoć od ministra /spoljnih

Predsedavajući Donjeg doma ruske Dume Sergej Nariškin podstakao je pokretanje međunarodne istrage zbog bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine čime je američka vojska počinila zločin protiv čovečnosti koji ne zastareva, prenosi televizija Raša tudej na svom portalu. „Naredne godine navršiće se 70. godišnjica Nirnberškog procesa i takođe ista godišnjica prvog i jedinog nuklearnog bombardovanja dva grada – Hirošime i Nagasakija. Nisam slučajno pomenuo oba događaja u istom kontekstu. Smatram da ove teme treba da raspravimo zajedno sa advokatima i stručnjacima za zločine protiv čovečnosti koji ne zastarevaju, kazao je Nariškin prezidijumu Ruskog društva istoričara. Ruski šef parlamenta je podsetio da je nukelarni napada na Hirošimu i Nagasaki

Decenijama unazad, a evo bogami i celo jedno stoleće prođe, kako na atarima borovskim, a na zemlji Srpske pravoslavne crkve, tu na desnoj obali Dunava, niče gigant svetskih razmera – Kombinat Borovo. Zov moćnih turbina i motora, kao i blagodat života dostojnog čoveka, mamili su narod sa svih strana nekadašnje država, pa čak i mnogo dalje izvan njenih granica. Ne brojaše se tada krvna zrnca, a kombinat i obližnje radničko naselje raslo je i širilo se. Slava i brend Borova pronosila se širom Evrope i sveta a gumeno-tehnički proizvodi, obuća, remenje i gume bejahu kvalitetom poznati i nadasve cenjeni. Radničko naselje – Borovo, kao i miran, pitomi gradić na obroncima

Posle Sudetske krize 1938. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pripremao je svoje članstvo za odbranu otadžbine. Načelništvo Saveza Sokola i župe Beograd, u saradnji sa Oblasnim odborom Crvenog krsta, organizovao je I samarićanski tečaj za članice i starije naraštajke beogradskih društava. Tečaj se održavao u prostorijama Saveza Sokola, a vodila ga je dr. Zagorka Ristić, delegirana od Oblasnog odbora Crvenog krsta, uz pomoć sokolice Жivke Melentijević. Praktičan rad bio je u ambulanti Okružnog ureda pod nadzorom dra Vlajka Đurovića koji je održao i nekoliko predavanja. Bilo je 69 upisanih, ali je jedan deo odustao odmah nakon prvih praktičnih vežbi. Ispiti su održani 19 novembra 1939. u prisustvu zamenika starešine Smiljanića, načelnice