И ове године jе jедна загребачка црква одлучила jе да одржи мису за усташког злочинца Анту Павелића, а његови поклоници потукли су се с антифашистима. „Помоз бог четници“ и „нећете jош дуго“ узвикивали су следбеници усташког поглавника Анте Павелића коjи су стигли у Базилику Срца Исусова у Загребу, како би присуствовали миси за ратног злочинца.  Како jавља портал Лупига, пред црквом их jе дочекало седамдесетак демонстраната коjи су говорили како Павелић не спада у хрватски друштвени простор, jасно поручивши шта мисле о његовом лику и делу. Павелићевим поклоницима се такве поруке нису свиделе па су међу демонстранте бацали петарде и грудве, а у два наврата су им отели транспарент. Дошло

Предратни фотографи листа „Време“ забележили су тренутак када jе на врху палате подигнута велика скулптура, 1938. године ПРЕДРАТНИ Београд био jе препун задужбина. Штавише, постоjало jе правило да неко кога jе Бог подарио успехом, има задатак да се одужи долазећим генерациjама. На неки начин правили су себи спомен, а истовремено и велику услугу потомцима. Једно од таквих здања jе и Игуманова палата, коjа и данас краси центар града на Теразиjама. Предратни фотографи листа „Време“ забележили су тренутак када jе на врху палате подигнута велика скулптура, 1938. године. Новинари су записали како су „радници почели монтирање монументалног споменика Сими Игуманову“. После рата оваj градски белег jе нестао. Скинут jе са здања

Драган Васиљковић, познатиjи као капетан Драган, кога Хрватска терети за наводне ратне злочине, упутио jе Влади Србиjе апел из затвора у Аустралиjи да сприjечи његову екстрадициjу Загребу, упозоривши да ће га у Хрватскоj убити, уколико му званични Београд не помогне. „Не могу да схватим да ме jе Србиjа отписала. Убиће ме у Хрватскоj ако ми не помогнете“, рекао jе Васиљковић, послиjе наговjештаjа да ће ускоро бити изручен Хрватскоj. Он jе из притворске ћелиjе у затвору „Паркли“ рекао за „Вечерње новости“ да дане проводи у тешкоj неизвjесности. „Високи званичници Србиjе су ме охрабривали да издржим робиjу, да ће ми помоћи. Обећали су ми то. Зато и очекуjем помоћ од министра /спољних

Председаваjући Доњег дома руске Думе Сергеj Наришкин подстакао jе покретање међународне истраге због бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки 1945. године чиме jе америчка воjска починила злочин против човечности коjи не застарева, преноси телевизиjа Раша тудеj на свом порталу. „Наредне године навршиће се 70. годишњица Нирнбершког процеса и такође иста годишњица првог и jединог нуклеарног бомбардовања два града – Хирошиме и Нагасакиjа. Нисам случаjно поменуо оба догађаjа у истом контексту. Сматрам да ове теме треба да расправимо заjедно са адвокатима и стручњацима за злочине против човечности коjи не застареваjу, казао jе Наришкин президиjуму Руског друштва историчара. Руски шеф парламента jе подсетио да jе нукеларни напада на Хирошиму и Нагасаки

Децениjама уназад, а ево богами и цело jедно столеће прође, како на атарима боровским, а на земљи Српске православне цркве, ту на десноj обали Дунава, ниче гигант светских размера – Комбинат Борово. Зов моћних турбина и мотора, као и благодат живота достоjног човека, мамили су народ са свих страна некадашње држава, па чак и много даље изван њених граница. Не броjаше се тада крвна зрнца, а комбинат и оближње радничко насеље расло jе и ширило се. Слава и бренд Борова проносила се широм Европе и света а гумено-технички производи, обућа, ремење и гуме беjаху квалитетом познати и надасве цењени. Радничко насеље – Борово, као и миран, питоми градић на обронцима

После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославиjе припремао jе своjе чланство за одбрану отаџбине. Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао jе I самарићански течаj за чланице и стариjе нараштаjке београдских друштава. Течаj се одржавао у просториjама Савеза Сокола, а водила га jе др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентиjевић. Практичан рад био jе у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влаjка Ђуровића коjи jе одржао и неколико предавања. Било jе 69 уписаних, али jе jедан део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице